Izvršni odbor Kragujevca
OLAKŠICE ZA RAZVOJ I LEGALIZACIJU

     Izvršni odbor Kragujevca, na 84. sednici, u petak, utvrdio je predloge izmena i dopuna odluka o građevinskom zemljištu, kao i o davanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta. Utvrđen je i predlog odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.
     Dragan Planić, član Izvršnog odbora za urabanističko planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine, naveo je, uz ostalo, da je bliže definisano da tržišnu vrednost stanova, zemljišta i poslovnog prostora - kod pribavljanja i izuzimanja zemljišta, za javne građevinske potrebe - vrši komisija Gradske vlade, koja je već imenovana.
     Zakupnine i naknade za uređivanje zemljišta su razvrstane u šest zona, od najužeg centra grada, do seoskih područja. Ukupni iznos naknade je smanjen za petinu, računajući prosečne iznose, a ubuduće se se plaćati uz brojne olakšice i podsticajne mere, za razvoj malih i srednjih preduzeća, naglasio je Planić.
     - Naknada se umanjuje 20 posto za objekte državnih, kao i organa i organizacija lokalne samouprave i javnih preduzeća, za vlastite potrebe. Naknada se umanjuje 50 procenata za solidarnu stambenu izgradnju, za socijalne potrebe, kao i za privrednno-proizvodne i poslovno-uslužne objekte, u radnim zonama - naveo je Planić.
     Radi podsticaja malih i srednjih preduzeća, najpovoljniji ponuđač u ovakvim zonama zakupninu će plaćat mesečno, a naknadu za uređenje gređevinskog zemljišta - koja je i najveći izdatak - u roku od tri godine.
     - Radi što uspešnije legalizacije bespravnih objekata - za šta naredne nedelje počinje kampanja - prva olakšica je popust od 30 odsto, za objekte ispod 30 kvadrata po članu domaćinstva, a još toliko za jednokratne isplate. Sledaća olakšica je mogućnost isplate u roku od 120 meseci, pod uslovom da rata nije ispod 1.000 dinara - izneo je takođe Planić.
     Pravna lica ubuduće mogu da plaćaju uređivanje građevinskog zemljišta u roku od 24, a fizička lica do 36 meseci.

EKONOMIJA

      Plasman vozila kragujevacke "Zastave" povećan je odlukom Vlade Srbije, da obezbedi sredstva za kreditiranje njihove prodaje. Tako je od 20. avgusta ove godine, kada su uvedeni krediti, do kraja septembra, prodato 900 automobila, od čega 540 na kredit. U kreditiranje prodaje automobila "Zastava", pored "Rajfhajzen" banke, uključile su se i "Vojvođanska", "Delta" i "Kredi banka". Ovih dana, iz Kragujevca će biti isporučeno još 100 vozila u Siriju. Prodaja je, međutim, oko 60 posto dosadašnje proizvodnje automobila.
     Zastava se odlučila za primenu proverenih SKF rešenja, za savremenu automobilsku industriju, radi podizanja kvaliteta svojih vozila. Prva značajna poboljsanja biće postignuta primenom SKF-ovih integrisanih lezajeva HBU 1 za točkove automobila, iz putnickog proizvodnog programa Zastave. SKF HBU koncept donosi niz prednosti, kao jednostavniju montažu, kompaktnost, veći kvalitet i pouzdanost, manji troškovi održavanja itd. SKF je prvi razvio takvo tehničko rešenje, sa modifikacijama i nastavlja razvoj novih proizvoda. SKF je glavni snabdevac HBU proizvodima velikih svetskih proizvodjača automobila. FIAT, PSA, GM, VW, Ford, Daimler, Chrysler, Volvo, samo su neki od dugogodisnjih kupaca i partnera, prenosi Vibilia.

Prvi Šumadijski sajam poljoprivrede u Kragujevcu
KORAK KA RAZVIJENOM CENTRU

     - Kragujevac, u srcu Šumadije, ima bogatu istoriju, industrijsku i kulturnu tradiciju, značajnu državotvornu ulogu, Univerzitet i još mnogo toga, što ga čini značajnim makroregionalnim centrom u Srbiji - rekao je Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar u Gradskoj vladi, otrvarajući, u četvrtak, Prvi Šumadijski sajam poljoprivrede, na stočno-kvantaškom kompleksu Gradskih tržnica, u naselju Ilićevo.
    - Kragujevac i Šumadija danas imaju i veliki broj uspešnih poljoprivrednih proizvođača. Njihovi izuzetni rezultati i stav grada Kragujevca, da je poljoprivreda potencijalni i najvažniji resurs razvoja Srbije, bili su motiv da lokalna samouprava, u proteklom periodu, preduzme, organizuje i isfinansira niz aktivnosti u ovoj opblasti, kao kreditiranje, iz fonda od 10,8 miliona dinara, primarne poljoprivredne proizvodnje, posebno u stočarstvu i voćarstvu. To je rezultiralo uzgojom 245 junadi, 450 jagnjadi i zasadom oko 82.000 voćki - naveo je Spasić, dodajući:

  - Proizvodnja strnih žita podstaknuta je organizovanjem razmene 2.550 tona mineralnih đubriva KAN i NPK za merkantilnu pšenicu roda 2005. godine. Obezbeđena su sredstva od oko 25 miliona dinara. Na teritoriji Kragujevca primenjuju se projekti Skupštine grada i Vlade Norveške, kojima se u poljoprivredu ulaže oko 650.000 evra. Po projektima Skupštine grada, sa američkom organizacijom ACDI/VOCA, u sisteme navodnjavanja i vodosnabdevanja, prerade voća i izgradnju sušara, do sada je zajednički uloženo oko 390.000 dolara. Grad Kragujevac je za poboljšanje sistema protivgradne zaštite uložio oko 325.000 dinara, a do kraja godine, u pet novih protivgradnih objekata, uložiće još oko 360.000 dinara. Preko Fonda za lokalne i nekategorisane puteve, grad Kragujevac je u razvojsela do sada uložio oko 60 miliona dinara. Do kraja godine, planirano je još 30 miliona, za popravke i asfaltiranje puteva i izgradnju komunalnih objekata.
  - Za adaptaciju seoskih škola, grad Kragujevac je izdvojio oko 15 miliona dinara. Iz budžeta Skupštine grada Kragujevca finansira se adaptacija i rekonstrukcija objekata primarne zdravstvene zaštite, za koju je izdvojeno oko osam i po miliona dinara - naglasio je Spasić, kao i da su to samo neke i najznačajnije u nizu aktivnosti, kojima lokalna samouprava doprinosi razvoju poljoprivrede i stravarnju pozitivnog ambijenta za zapošljavanje i povratak radne snage iz grada u selo.
    - Ovakvi rezultati i naše opredeljenje, da damo pun doprinos daljem razvoju poljoprivrede, iznedrili su za naredni period planiranje aktivnosti kao proširenje kreditnog fonda, razvoj i kreditiranje sistema za navodnjavanje, formiranje Štedno-kreditne zadruge, finansiranje izgradnje novih prerađivačkih kapaciteta, ulaganje u edukaciju poljoprivrednih proizvođača... Naša želja je da afirmišemo uspešne, da im pomognemo da budu još uspešniji, a drugima da im se pridruže i da Kragujevac bude centar visokorazvijene poljoprivredne regije - izneo je Spasić, kao i da je Prvi Šumadijski sajam poljoprivrede - koji će postati tradicionalan - nužni korak na tom putu.
U slici...

GRČKO-SRPSKA BERZA

     U okviru manifestacije "Dani Grčke u Srbiji", u Kragujevcu, na poslovnoj kontakt berzi, svoju ponudu predstavilo je desetak firmi iz Grčke, medju njima i "Spajder", koja se bavi opremanjem enterijera, i "Kri-Kri", jedan od najvećih proizvodjača sladoleda u Evropi.
     Svoj proizvodni program predstavila je i "Zastavina" Fabrika automobila (www.zastava.net), zatim "Zastava-namenski proizvodi", Srpska fabrika stakla iz Paraćina, "Knjaz Miloš" i "Šamot" iz Arandjelovca (www.samot.co.yu), "Majur" iz Jagodine...
     U Grčku se iz Šumadijskog regiona izvoze robe u vrednosti od oko osam miliona USD godišnje, dok je uvoz dvostruko veći, prenosi Vibilia.

ŠIŠKIN PONOVO U KRAGUJEVCU

     Dobro poznat Kragujevčanima, virtuoz na harmonici Jurij Šiškin opravdao je u sredu, na koncertu u dvorani Prve kragujevačke gimnazije, poverenje stečeno u ranijim nastupima.
     Predstavio se delima Černjikova, Kusjakova, Vitile i Moškovskog. Umetnik svetskog glasa, rođen je u Rusiji. Muzičku akademiju završio je u Rostovu, na Donu. Pobednik je sedam, od 10 najvećih svetskih takmičenja akordeonista. Nastupao je u gotovo svim evropskim zemljama i širom nekadašnjeg Sovjetskog saveza, navodi TV Kragujevac.

IZLIVENA NAFTA U VITANOVCU

     U mestu Vitanovac, na magistralnom putu Kraljevo-Kragujevac, u sredu uveče, prevrnuo se kamion-cisterna, sa 30.000 litara nafte.
     Iz cisterne se izlilo više od 6.000 litara nafte. Kako Beta saznaje, u incidentu nije bilo žrtava ili povređenih, a saobraćaj je na tom delu puta prekinut. Prema nezvaničnim podacima kraljevačke policije, do nezgode je došlo kada je kamion, pri brzini od 30 kilometara na sat, skrenuo sa puta, naleteo na betonski potporni zid mosta, a zatim se prevrnuo. Na mesto udesa, 20 metara od reke Gruže, došli su policajci, vatrogasaci, sanitarni i ekološki inspektori, prenosi B92.

Komunalni stručnjaci iz Ingolštata u Kragujevcu
ANALIZA ZA EKONOMSKO PARTNERSTVO

     Eksperti preduzeća za komunalne poslove, iz Ingolštata, u SR Nemačkoj, na čelu sa Karlom Hendlom, u Skupštini grada Kragujevca, u sredu su, sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem i Draganom Milosavljevićem, zaduženim za komunalnu oblast, u Gradskoj vladi, najavili dalju saradnju.
     Bratski odnosi su potvrđeni i fotografijom table, sa spiskom partnerskih gradova, na ulasku u Ingolštat, kakva će uskoro biti postavljena i u Kragujevcu.
     - Cilj posete stručnjaka iz Ingolštata, do 18. oktobra, je detaljno analiziranje i izrada studije komunalnog funkcionisanja, sa najvećim akcentom na vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda - izjavio je Milosavljević, na pres konferenciji. - Kao što je poznato, Skupština grada je, prošle godine, usvojila Studiju dugoročnog rešavanja vodosnabdevanja i otpadnih voda, do 2025. godine. Izvršni odbor Kragujevca je usvojio elaborat efikasnosti korišćenja kredita EBRD, što treba da upotpuni buduća studija Ingolštata.
     Stručnjaci iz Ingolštata - u kojem je, inače, i fabrika "Audi" - u Kragujevcu pre svega istražuju rešenja, radi dostizanja standarda rentabiliteta, kao osnovnog uslova da se za komunalne kapacitete zainteresuju strani ekonomski partneri. Milosavljević je naglasio, da zadaci do 2025. godine, na ovaj način, mogu da se ostvare znatno ranije i da se ubrza izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, u ruralnim područjima.
    Rajković je dodao, da su stručnjaci iz Ingoštata u Kragujevcu već nekoliko dana, radi nastavka višegodišnje komunalne saradnje.
    - Do skoro je uglavnom bilo reči o nesebičnoj pomoći grada Ingolštata i Nemačke savezne države Kragujevcu, u najtežim trenucima, a i kasnije, na čemu se, od sveg srca, zahvaljujemo. Danas s pravom možemo govoriti o pravoj saradnji naših gradova, u ovoj oblasti - rekao je Rajković. - Posebno smo zainteresovani za vodosnabdevanje i upravljanje otpadnim vodama. Razgovaraćemo i o drugim temama i zajedničkim projektima.
    Hendl je naveo, da prijateljska, partnerska saradnja komunalnih preduzeća Ingolšatata i JKP "Vodovod i kanalizacija" u Kragujevcu isključuje tajne, u razmeni informacija, uz uzajamno poverenje. Po njegovim rečima, takva saradnja - u svakom slučaju - obezbediće rerezultate, u predviđenom roku, na obostrano zadovoljstvo.
    - Naša je velika želja da ovaj rezultat i sa aspekta ekonomike, uveri u još tesniju saradnju naše nadzorne organe, komunalnih preduzeća u Ingolštatu, kao i Skupštinu grada Kragujevca. Razmena informacija je mnogostruka, veoma plodna i u svakom slučaju biće značajna za oba grada - zaključio je Hendl.

Prvi šumadijski sajam poljoprivrede u Kragujevcu, od 2. do 4. oktobra
ATRAKCIJA BIK OD 2,1 TONE

     Prvi šumadijski sajam poljoprivrede, u Kragujevcu, na stočno-kvantaškom kompleksu, u naselju Ilićevo, od 2. do 4. oktobra, predstaviće proizvođače 150 simentalskih goveda, 270 priplodnih ovaca, izlagače mehanizacije, hemije, garden programa, stočne hrane, semenskog materijala, plastenika, sistema za navodnjavanje, svinja, živine, sadnog materijala, cveća, rezervnih delova, voća i mleka.
     Pod pokroviteljstvom Skupštine grada, organizator sajma - sa ambicijama da dostigne značaj Novosadskog - su JKP "Gradske tržnice". Suorganizatori su kragujevačka Poljoprivredna stanica, Udruženje odgajivača ovaca "Šumadija Würtemberg", kao i američka organizacija ACDI/VOCA.
- Poljoprivreda, kao privredna grana, treba da bude pokretač razvoja u našoj zemlji, čemu su jako naklonjeni i prirodno-klimatski uslovi. Svesni te činjenice, pokušavamo da unapredimo poljoprivredu. Resor privrede i poljoprivrede Skupštine grada Kragujevca pokrenuo je razne akcije za pospešivanje poljoprivrede, kao kreditiranje primarne proizvodnje -stočarstva, voćarstva, kroz vreštačka đubriva - izjavio je Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar u Gradskoj vladi, na pres konferenciji, povodom početka Sajma.
     Najavljeno je i učešće dr Stojana Jevtića, ministra poljoprivrede i vodoprivrede Srbije.
Spasić dodaje, da su u agraru, u Šumadiji, angažovana i sredstva stranih donatora, kao 600.000 evra norveške fondacije "Jaren". U toku su i drugi međunarodni projekti, za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, u vodosnabdevanju i navodnjavanju.
     - Zbog značaja sajma za poljoprivrednike, iz 64 kragujevačka sela, kao i u čitavoj Šimadiji i Pomoravlju, grad pretenduje da bude organizator ovakvih, tradicionalnih manifestacija. Krajem oktobra Kragujevac će već biti domaćin Drugog sajma autokomponentistike - potseća Spasić.
Direktor kragujevačkih "Tržnica" Dušan Milovanović dodaje, da je stočno-kvantaški kompleks predviđen i za sajamske priredbe. Na kompleksu u Ilićevu, predstoji izgradnja hale i dve štala, za otkup stoke, iz centralne Srbije i Šumadije, gde je i najveći potencijal stočarstva, naglašavaju organizatori sajma. Posebna atrakcija sajma treba da bude svetski šampion - bik Ferdinad, od 2,1 tone - Milovana Mijatovića, iz Mionice. Milovanović tvrdi, da je 95 odsto najkvalitetnijih grla iz ovog dela Srbije, koji treba da postane centralni region za razvoj stočarstva, voćarstva i vinogradarstva.

Konkurs za prve studente Visoke medicinske škole u Kragujevcu
U PLANU I STOMATOLOGIJA

     Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu sedmog i osmog oktobra je prijavljivanje za kvalifikacioni ispit, 11. oktobra, iz hemije i biologije, za početak trogodišnjih studija na opštem, fizioterapeutskom, ili farmaceutskom smeru Visoke medicinske škole, po ugledu na slične škole u zapadnoj Evropi i SAD. Nastavu će držati profesori Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.
Mesta ima za 30 studenata čije se školovanje finansira iz budžeta i 70 koji sami plaćaju školovanje. Konkurs je u toku.
     Prof. dr Miroljub Jovanović, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kaže da će diploma nove škole važiti u celom svetu. Trogodišnje školovanje na Visokoj medicinskoj školi, u Kragujevcu, usklađeno je sa Bolonjskom deklaracijom, po kojoj fakultetske studije traju od tri do šest godina. Naredne školske godine, kragujevački Univerzitet trebalo bi da dobije i Stomatološki fakultet.
     - Planiramo da do decembra pripremimo elaborat o tome, koji treba da prođe sve instance, Nastavno-naučnog veća, Saveta fakulteta, kao i Univerziteta i da ga uputimo nadležnom Ministarstvu. Naredne školske godine očekujemo prve studente Stomatološkog fakulteta - kaže Jovanović, a prenosi TV Kragujevac.

Predstavnica "Christelhouse Europe" u Kragujevcu
FONDACIJA POMOGLA OSPOSOBLJAVANJE

     Potpredsednica Fondacije "Christelhouse Europe" Sonja Kjaergaard, u sredu je u Kragujevcu posetila Osnovnu školu "Vuk Stefanović Karadžić" i frizerski salon, u D soliteru, Turističko-ugostitelske škole "Toza Dragović".
    Fondacija je, kao donator, podržala programe pribavljanja školske opreme, obuke dece, kao i opremanja i rekonstrukcije frizerskog salona, u kojem je potpredsednica "Christelhouse Europe" uručila prve diplome budućim frizerima.
    - Veoma sam zadovoljna, posebno mogućnošću da ovi mladi ljudi, osim što uče, mogu i da zarađuju. Sigurno ćemo nastaviti saradnju sa Kragujevcem, ukoliko grad ima nekih projekata, koje možemo da finansiramo - izjavila je, za TV Kragujevac, Sonja Kjaergaard.

Prof. dr Dragoljub Kavran, na otvaranju kragujevačkog Centra za javnu upravu
U EVROPU BEZ FAZA

     - Danas počinje nova faza, u sistemu obrazovanja i treninga, u Centru za javnu upravu. Početak rada Centra za javnu upravu je početak potpuno novog, modernog koncepta obrazovanja kadrova u Srbiji i deo je opštih napora Državne uprave i Udruženja za javnu upravu u Srbiji, u distribuciji i transferu znanja, u sve sredine.
     To je, prilikom otvaranja Centra za javnu upravu, na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, u okviru saradnje sa Fakultetom za urbanističke i javne poslove, Univerziteta Arlington, u Teksasu, naglasio Dragoljub Kavran, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, ekspert OUN i dodao:
     - Imamo zadatak da zajednički sudelujemo u efikasnom izvršavanju jednog lokalnog programa... Naš je najvažniji zadatak da se kadrovski osposobimo za sve što nas čeka sledećih četiri, do sedam godina, do kada treba da budemo na vratima Evropske unije. Uslov za to je osposobljeni kadar, među 24 osnovna kriterijuma.

Uspeh test za sve
     - Naša reforma uprave počiva na četiri osnovna principa - profesionalizacije, depolitizacije, transparentnosti i lične odgovornosti, a ima ih još deset. Što više od ovih principa ispunjavamo, to ćemo biti bliže modelu, kakav ima svet i kakav bi i mi morali da imamo. Naravno, imamo zastoje, koje možemo savladati samo zajednički - kaže Kavran i ocenjuje:
     - Teško je reći da možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima. Moramo znatno da ubrzamo aktivnosti, radi čega se osniva i ovaj Centar. Ja sam veliki protivnik metropolizacije i mislim da je i ona jedan od razloga - zašto ne možemo biti zadovoljni.
     - Ideja osnivanja Centra je transfer znanja, u nekoliko osnovnih područja. Jedno je normativno uređenje lokalne samouprave, državne, odnosno javne uprave. Drugi je problem reorganizacije, na svim nivoima. Treći je problem kadrovsko prestruktuiranje, do koga će doći, na osnovu kompetencije i znanja. Četvrti osnov je elektronska uprava, ili E-uprava, ili E-vlada, kada će uvođenje informacionih tehnologija bitno promeniti način rada uprave. I najzad, to je uvođenje kontrole kvaliteta, model ispitivanja kvaliteta rada uprave, kojem je podvrgnuta svaka zemlja - kazao je Kavran i nastavio:
- Osnivanjem Centra treba da se nastavi praktičnim radom.., agendom - šta nas čeka, u sledećem periodu, po fazama... Ako Centar ostane izlovan, on ne može da ima dovoljne efekte. Ako neko, od inostranih nastavnika i profesora, dođe u Beograd, ili Niš, dobro je da se iskoristi za diseminaciju znanja, u raznim sredinama. Trebalo bi da poseti Kragujevac i da održi nastavu, iz oblasti za koju je visokokompetentan, a trudićemo se da u okviru netvorka dolaze samo najjači ljudi, sa samog vrha piramide.
     - Apsolutno se protivim filozofiji, da ne možemo odjednom da skačemo u najnovije oblike organizacije. Naprotiv, mi to moramo da radimo, jer ako idemo fazno, onda ćemo u Evropu ući neuporedivo kasnije. Pošto smo za brži pristup, moramo veoma snažno da pritisnemo akcelerator, da idemo mnogo brže, ka novom stanju stvari, bez alternative. Ako u tome ne uspemo, onda nismo zaslužili da radimo posao koji radimo. To je neka vrsta testa, koji je apsolutan i isključiv, za sve nas - smatra takođe Kavran:
     - Umrežavanje centra će pojačavati njegove efekte... Posebno je značajno da se elektronska uprava odmah začne na lokalnim nivoima, u opštinama Beograda, na čemu smo već zabeležili zapažene rezultate, kao i u Kragujevcu, na čemu ćemo insistirati. Ništa neće vredeti ako imamo elektronski organizovanu upravu u opštinama Savski Venac i Vračar, a nemamo u Kragujevcu, Kraljevu, Brusu... Jer ne ulazi Beograd u Evropu, u svetsku zajednicu, već Srbija...

Protiv korupcije sređenim finansijama
     - Ispunjavajući uslove za Evropsku uniju, mi automatski ispunjavamo i standarde SAD, Kanade, Australije, ili neke druge razvijene države - kazao je Kavran, pozivajući se na uporednu analizu pozitivnih iskustava. - Moramo da proučimo šta stvarno obavlja javna uprava, a šta bi trebalo, zbog funkcionalne analize, koje ćemo imati, u vertikalnom, horizontalnom i sistemskom nivou. Da pogledamo - kako svaki resor, ili sektor u upravi Kragujevca radi svoj posao. Da li možda nije zalutao neki posao bez koga se može, a izostao neki posao bez kojeg se ne može.
     Kavran je pobrojao niz zakonskih projekata, koji predstoje i konstatovao da je - kako se izrazio - izlazak iz bloka uslov za nastavak reformi. Ujedno je ukazao i na značaj etike u javnoj upravi i lokalnoj samoupravi, kao i mehanizama za savladavanje korupcije. Kao posebnu oblast, Kavran navodi evaluaciju, ocenu vrste upravne politike, izbora njenih zadataka, ko je i pod kojim uslovima ocenjuje… Takođe se osvrnuo na transformaciono vođenje i način na koji se vode organizacije, reformu javne uprave, raspravu o novoj organizaciji i metodima rada lokalne samouprave, tehnike rešavanja problema u svakodnevnom poslu, javne finansije i javne mreže…
     - Korupcija teže cveta u uslovima sređenog finansijskog poslovanja – naglasio je Kavran, najavljujući i raspravu o kadrovskom menadžmentu. – U budućnosti ćemo verovatno ići na zakon, koji će obuhvatiti celokupnu kadrovsku politiku, od planiranja do obrazovanja, metoda… Ispitaćemo, vrlo pažljivo, uporedna iskustva Evrope i drugih teritorija, u upravljanju regijama i opštinama… Da to prestane da bude politička i da postane profesionalna tema - kako ćemo se bolje organizovati, u Šumadiji, kako ćemo lakše da postižemo svoje zadatke modernizacije.
     Kavran takođe najavljuje još posla, radi nove uloge gradonačelnika, kao menadžera javne uprave, kao i oko modela strukture institucija Evropske unije, u koju ulazimo. Interagencijska kooperacija, harmonizacija, ekonomski, administrativni i monetarni aspekti i procesi i faze integracije Srbije, u Evropsku uniju i svetsku zajednicu, takođe su među temama, koje je nagovestio Kavran.

Pripreme novog koncepta opštinskih i gradskih strambenih agencija
TRŽIŠTE DIKTIRA USLOVE

     U Skupštini grada Kragujevca u utorak je organizovan drugi radni sastanak radionice za pripremu nove koncepcije budućih opštinskih i gradskih stambenih agencija. Učesnike je pozdravio Dragan Planić, iz Gradske vlade. O preporukama, novom konceptu, dokumentima, daljim aktivnostima, predlozima, ciljevima i drugim temama, govorili su predstavnici dosadašnjeg Fonda solidarne stambene izgradnje, kao i gradskog Sekretarijata za privredu.
     - Ukidanjem sistema društvene stanogradnje, sprovođenjem opšte privatizacije društvenih stanova i uvođenjem tržišnih uslova, nameće se i rešavanje problema socijalnog stanovanja, sa stanovišta zaštite prava na stan i praćenja potreba tržišta radne snage - navodi se, uz ostalo, u rezimeu. - U najavljenim promenama poreskog sistema, dosadašnji minimalni vid društvene brige, opštinska institucija Fonda solidarne stambene izgradnje, prestaće da postoji.
     Agencije treba da reše stambene potrebe dela stanovništva kojoj je u tome potrebna društvena pomoć, kroz izgradnju i kupovinu stanova za javno rentalno stanovanje, kao i izgradnju za otkup. Buduće agencije treba i da brinu o nadzoru nad sprovođenjem lokalne stambene politike, primeni socijalne stambene politike, razradi inovativnih programa. Predviđeno je i da formiraju i upravljaju javnim rentalnim stambenim fondom, da prikupljaju rentu i organizuju održavanje.

EKONOMIJA

    U Kragujevcu ce uskoro biti otvorena ekspozitura Nacionalne banke Grčke (www.nbg.gr). Ova banka već ima svoju filijalu u Beogradu i sedam ekspozitura u gradovima Srbije.
Plan grčkih bankara je da finansijski prate preduzeća iz svoje zemlje, koja dolaze u Srbiju, kao i poslove uvoza poljoprivrednih proizvoda, iz Srbije za koje su zainteresovane grčke firme.
    Za preduzetnike u Šumadiji se planira odobravanje srednjoročnih kredita za kupovinu opreme za proizvodnju, na period od dve do pet godina, sa kamatom od osam do 11 posto, na godišnjem nivou. Takože, odobravaće se i krediti za kupovinu repro-materijala, sa rokom otplate od godinu dana i istom kamatom.
    Ekspozitura Nacionalne banke Grčke u Kragujevcu, od januara 2004. godine, davaće kredite i fizičkim licima. Reč je o stambenim kreditima na rok do 10 godina, a iznos će biti od 50 do 100 hiljada evra, zavisno od mogućnosti vraćanja. Predviđena je i mogućnost da se hipoteka stavi i na stan koji se kupuje.

    Specijalni automobili Zastava - na leasing. Korisnik je obavezan da odmah uplati 10 odsto vrednosti, a ostatak u roku od pet godina. Prodaja će se vršiti preko firme Lipaks iz Beograda, koja je osnovana po programu i uz podršku Vlade Republike Srbije. Akcionari firme Lipaks su veliki proizvođaci traktora, kamiona, specijalnih automobila i autobusa, a sredstva za kreditiranje obzebeđena su iz Fonda za razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.sr.gov.yu).

    Ambiciozno kragujevačko preduzece Virtual team (www.virtualteam.co.yu) postiglo je izuzetan uspeh, plasmanom u Microsoft svetsko finale za nagradu godine, u kategoriji CRM solutions. Kandidaturu za pobednika su postigli svojim softverskim rešenjem za anketiranje u internet tehnologiji, (www.virtulateam4.net i www.question4u.com), prenosi Vibilia.

PREGLEDI U KLUBU ZA STARE

     U kragujevačkom Klubu za stare, u prostorijama Mesne zajednice Vašarište, ulica Vojvode Putnika 45, u sredu, Služba za integrisanu kućnu negu pregledaće sve zainteresovane, povodom 1. oktobra, međunarodnog dana starih osoba. Pregledi počinju od 7.30 časova.

Centar za javnu upravu u Kragujevcu
TRANSATLANTSKA SARADNJA UNIVERZITETA

     Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu u ponedeljak je svečano otvoren Centar za javnu upravu, u saradnji sa Fakultetom za urbanističke i javne poslove, Univerziteta Arlington, u Teksasu, u prisustvu predstavnika Ambasade SAD u Beogradu, Skupštine grada i drugih institucija.
     Centar je rezultat ugovora o transatlantskoj saradnji Univerziteta u Kragujevcu, što treba da poboljša usluge lokalnih javnih službi, profesionalnim obrazovanjem zaposlenih u upravi. Učesnicima svečanosti su se obratili profesori doktori - Mirko Rosić, rektor Univerziteta u Kragujevcu, Dragoljub Kavran, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, ekspert OUN i Rodni Eraković, Univerzitet Teksasa u Arlingtonu, takođe međunarodni ekspert.
     - Međunarodna saradnja je jedan od strateških ciljeva razvoja Univerziteta u Kragujevcu. U prvoj smo fazi poboljšavanja takvih odnosa, obnavljanja starih, kao i potpisivanja desetak novih ugovora o saradnji, za protekle dve godine - naveo je Rosić. Pritom je naglasio, da ugovori neće ostati mrtvo slovo na papiru, već će se realizovati kroz konkretne oblike međunarodne saradnje, zahvaljujući i personalnim vezama profesora, u deceniji izolacije, devedesetih godina.
     Rosić je kazao, da je Centar za javnu uptravu zajednički projekat i program univerziteta u Kragujevcu i Arlingtonu, pre svega na inicijativu tamošnjeg Falulteta za urbanističke i javne poslove, koju je prihvatio i ovdašnji Pravni fakultet.
     - Centar za javnu upravu biće nosilac svih aktivnosti, radi organizovanja različitih oblika nastave i stručnog usavršavanja u javnoj upravi - dodao je Rosić. - Ovo je i još jedan most, u integraciji Univerziteta, u širu međunarodnu zajednicu... Centar za javnu upravu će doprineti razvoju lokalne samouprave. To je i dug Univerziteta u Kragujevcu, prema loklanoj samoupravi, obzirom da imamo zaista izvanrednu saradnju, sa Skupštinom grada.

Sportski vikend
STOGODIŠNJICA FK ŠUMADIJA

     U derbiju osmog kola Zapadne grupe Druge lige, fudbaleri kragujevačke Šumadije - koja je obeležila stogodišnjicu od osnivanja - kao domaćini, na gradskom stadionu "Čika Dača", remizirali su sa beogradskim Radom, rezultatom 0:0. Šumadija je šesta, a u sledećem kolu gostuje kod Jedinstva u Ubu.
     Povodom jubileja kluba, petlići Šumadije i Radničkog odigrali su prijateljsku utakmicu, na stadionu Bubanj. Sastali su se i veterani Šumadije i ekipa italijsnakog sindikata iz Varezea.
Na Krstovdan, 14. septembra 1903. godine, po starom kalendaru, inženjer Danilo Stojanović, popularni Čika Dača, okupio je pitomce i učenike kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda i osnovao prvi srpski fudbalski klub Šumadiju.
     Proslava stotog rođendana i klupske slave FK Šumadija počela je na Bubnju. Slavski kolač presekli su vladika šumadijski Jovan i Nebojša Leković, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, a doskoro i UO FK Šumadija. Prisustvovali su predstavnici FSS Skupštine grada, klubova prijatelja, članovi i stariji igrači FK Šumadija. Leković je naglasio, da je FK Šumadija osnovana godinu pre Svetske fudbalske federacije FIFA, javlja TV In.
     Srpskoligaši KF "Radnički" poraženi su kod Požarevca, u Selevcu, od istoimenog kluba, sa 2:0, a u idućem kolu su domaćini Remontu, iz Čačka.

Predstavnici grada Ingolštata uručili EEG Pedijatrijskoj klinici u Kragujevcu
GRAĐANI POTVRDILI POBRATIMSTVO

     Delegacija odbornika, privrednih i kulturnih radnika, kao i lista "Dunavski kurir", iz Ingolštata u Nemačkoj, sastala se u Kragujevcu, u subotu, sa predstavnicima Skupštine grada. Posle prijema u Skupštini grada, prijatelji iz Nemačke uručili su Pedijatrijskoj klinici u Kragujevcu najsavremeniji EEG aparat, dragocen za dijagnostiku najmlađih pacijenata.
     Sredstva za nabavku EEG aparata obezbedili su čitaoci "Dunakvskog kurira", u tradicionalnoj božićnoj, dobrotvornoj akciji.
     Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković na prijemu je potsetio na višegodišnju saradnju sa Ingolštatom, u koju su se uključile i države Nemačka i Srbija. Ostvareno je dosta zajedničkih projekata, u raznim oblastima, pre nekoliko meseci krunisanih i zvaničnom poveljom o pobratimstvu, koju su jednoglasno usvojili odbornici oba grada.
     - Ta nas povelja obavezuje, da dosadašnju dobru saradnju podignemo na znatno viši nivo, što već činimo - naglasio je Rajković, uz izraze dobrodošlice i zahvalnosti na plodovima srpsko-nemačkog prijateljstva. - Rodila se ideja da svake godina grupa ljudi iz Ingolštata dolazi u Kragujevac, jer gradske vlasti mogu da učine puno toga, ali najviše mogu učiniti građani.
     Rudolf Gajger, član Saveta okruga i Gradskog parlamenta Ingolštata, prijateljski je uzvratio na srdačnu dobrodošlicu, u atmosferi koju je dopunjavao nacionalni orkestar Čarlija Kornprobsa.
     - Primetio sam da se u Srbiji dosta gradi. To znači da se preduzimaju mnogi građanski projekti i da u Srbiji industrija kreće napred - konstatovao je Gajger... - Naša je želja da partnerstvo, koje će se i dalje razvijati, ispunimo ljubavlju, zbog čega smo danas ovde. Raduje što su i komunalna preduzeća Ingolštata u Kragujevcu prilično aktivna i da već nekoliko godina pomažu kragujevačkoj vodoprivredi.

KAJMAK ZA HRVATSKU

     Mlečna industrija "Kuč", iz Kragujevca (www.kuccompany.co.yu) svoje proizvode, kao sto su kajmak i paprika u pavlaci, izvozi i na tržiste Hrvatske. Glavni kupci su ekskluzivni restorani i pojedini hoteli. Kompletan asortiman svojih proizvoda mlekara "Kuč" plasira i u Makedoniju, a cilj im je da počnu sa plasmanom sira, kajmaka i ostalih proizvoda na tržista Slovenije, Nemačke i drugih zemalja, prenosi Vibilia.