UKRATKO

     Ovogodišnji prvi maj, međunarodni praznik rada, nije prilika za proslave, ocenuju u Veću Samostalnog sindikata grada Kragujevca i Uniji nezavisnih sindikata »Šumadija-Zastava«. Samostalni sindikat u proglasu navodi - da industrijska proizvodnja opada, raste nezaposlenost, nema novih programa proizvodnje, dok je privatizacija donela probleme, umesto evropskih standarda. Unija nezavisnih sindikata je organizovana »potsećanje na budućnost«, sa porukom - da se ne smeju gasiti fabrike »Zastave«, od kojih zavisi bar polovina Srbije. Takve poruke, radnici su ostavili rukovodstvu i vladi - u ekspres-loncu.

     U muzeju »21. oktobar«, u Šumaricama, 4. maja, u 19 časova, Nikola Spasić, iz Gradske vlade, otvoriće prvu izložbu minerala barona Herdera, poklon knezu Milošu Obrenoviću, 1835. godine, u Kragujevcu, koju nije video ni Beograd. Ti minerali – 250 eksponata, iz čitavog sveta, od Severnog pola, do Australije - prvi put se iznose na svetlo dana. Biće izložen i faksimil pisma kneza Miloša. Govoriće prof. Danilo Babić, geolog, navodi Nenad Đorđević, direktor Spomen parka »Kragujevački oktobar.

     U Eparhijskom domu u Kragujevcu, do 8. maja, u toku je prodajna izložba ikona, 11 autora iz Šumadije. Prihod je namenjen obnovi manastira »Hilandar«, u organizaciji Kola srpskih sestara Šumadije. To je plemenito, bogougodno delo, Kola srpskih sestara, uz dobru volju slikara-umetnika, rekao je vladika šumadijski Jovan, otvarajući izložbu. Prodajnu izložbu pomogla je i Skupština grada Kragujevca. Gest darodavaca i Kola srpskih sestara pozdravio je i Nebojša Krstić, iz Gradske vlade, prenosi RTK.

     Delegacija vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) sa predstavnicima Medjunarodnog monetarnog fonda (www.imf.org) i Svetske banke (www.worldbank.org) u Vasingtonu dogovorila je kredite od oko 500 mil USD u 2004. godini. Od te sume, oko 250 mil USD kredita je pod povoljnim uslovima, a dodatno do kraja 2004. godine moze se racunati na jos 250 mil USD.
     Nakon devet meseci, koliko nije bilo kreditnih transi od MMF-a, Srbija ce sredinom juna dobiti nove transe od 140 mil USD i bice nastavljena realizacija aktuelnog trogodisnjeg finansijskog aranzmana koji istice u maju 2005. godini. Postignuti dogovor stvorio je uslove da se ubrza isplata i preostalog iznosa odobrenih sredstava iz ovog aranzmana od 350 miliona dolara specijalnih prava vucenja, odnosno jos oko 510 miliona USD, koje Srbija i Crne Gora mogu da iskoriste do 13. maja 2005. godine, prenosi Vibilia.

Iz medija – Glas Amerike
BRIGA ZA SRPSKE IZBORE

     Međunarodna zajedinca zainteresovana je za nastavak demokratskih i ekonomskih reformi i sa posebnom pažnjom očekuje ishod predsjedničkih izbora u Srbiji. Predstavnici Sjedinjenih država su svoje interesovanje za stabilnost Srbije i balkanskog regiona - iskazali i tokom prošlondjeljnih razgovora sa delegacijom vlade Srbije, koja je boravila na godišnjoj skupštini MMF-a i Svjetske Banke. Međunarodne zvaničnike brine eventualna pobeda radikala nan junskim izborima, što nagovžeštavaju neka istraživanja javnog mnjenja.
     Potpredsednik njujorškog Instituta herimen – Gordon Bardoš kaže da je najrealnije očekivati pobedu nekog kandidata demokratskog bloka, u drugom krugu, ali ne isključuje mogućnost da radikali trijumfuju:
     - Ono što mogu da zamislim, u ovom trenutku, je drugi krug u kojem dobija demokratski kandidat što će u osnovi biti dobro za Srbiju i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. To je naravno moja procjena. Moguće je da – ako ne bude ekonomskog napretka, ako partije koje su sada na vlasti ne pokažu solidno liderstvo i ne obezbede stabilnost stabilnot i bolji život građana – da se podrška opoziciji - radikalima i SPS-u - značajno uveća. Ako vlada iskreno krene da rešava neke od nagomilanih ekonomskih i političkih problema – imaće sve šanse za pobedu demokratskog kandidata i svoj novi mandat.
     - Ustručavam se da bilo šta predviđam u vezi sa predsjedničkim izborima u Srbiji. Mislim da niko u ovom trenutku ne zna kakav će rezultat da bude, ali mislim da, u svakom slučaju – čak i u slučaju da rezultat bude najlošiji – to će biti lekcija za sve učesnike političkog procesa. Biće potrebno neko vreme da se ljudi suoče sa realnošću. Biće naravno poteškoća, ukoliko radikali pobede, ali mislim da će realnost uticati da – i u tom slučaju - ljudi nauče važnu lekciju i nađu način da probleme prevaziđu - kaže Džems Gau sa londonskog kraljevskog koledža.
     Po mišljenju Florijana Bajbera, iz Evropskog centra za pitanje manjinskih zajednica – novi Ustav Srbije bi trebalo da donekle relativizuje značaj predsjedničke funkcije, ali bi izbor ultranacionalista destruktivno delovao na krhku političku stabilnost Srbije:
     - Mislim da će međunarodna zajednice prema eventualnom radikalnom predsjedniku biti oštrija. Uticaj predsednika Srbije biće slabiji, jer se radi na novom Ustavu, koji bi trebalo da umanji značaj te funkcije. Mislim, takođe, da bi izbor radikalnog kandidata bio destruktivan za Srbiju, ne samo zbog reakcije MZ već i zbog situacije na unutrašnjoj političkoj sceni.

Nepromenjena odbornička većina u Kragujevcu
OPOVRGNUTE MANIPULACIJE OSTAVKAMA

     Na Odborničkom klubu vladajućeg demokratskog bloka, u Skupštini Kragujevca, u petak je potrvrđena postojeća struktura lokalne samouprave. Potpisima više od 50, od ukupno 91 odbornika, negirane su nepotvrđene izjave u medijima - iz opozicije - da je većina članova gradskog parlamenta podnela ostavke.
      Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, pred odborničkom većinom, novinarima i snimateljima, poručio je - da očito manjina obmanjuje javnost, već nekoliko dana.
     - Ovde su potpisi 52 odbornika, koji čine skupštinsku većinu u Kragujevcu - rekao je Rajković, pokazujući potpisane izjave, uz glasnu podršku odbornika. - To nije broj. To su ljudi sa imenom, prezimenom, dignitetom i moralom. Više nećemo dozvoliti da niko zloupotrebljava, vređa odbornike i građane Kragujevca i manipuliše navodnim ostavkama.
     Rajković je naglasio da u Kragujevcu nema nikakvog poremećaja u radu lokalne samouprave, kao i da odborničku većinu Skupštine grada čine demokratske snage u Srbiji. Gradonačelnik je upozorio, da su dezinformacije poprimile velike razmere, koje nanose štetu Kragujevcu.
      - Sile destrukcije, koje su u proteklih nekoliko dana pokušale da uklone gradsku vlast sa političke scene, da izazovu haos u Kragujevcu, da povrate partije Slobodana Miloševića i Mirjane Marković - to nisu uspele - izjavio je Dragutin Radosavljević, šef Odborničkog kluba vladajuće većine u Skupštini grada Kragujevca.
      - Odbornička većina, koju čine demokratske snage u gradu Kragujevcu - kao što vidite prisutrno je više od 50 odbornika Skupštine grada - je jaka celina, koja će funkcionisati do kraja svog mandata. Izbori će, nadam se, biti u septembru. Do tada, gradska vlast će funkcionisati besprekorno, kao i u protekle tri i po godine - zaključio je Radosavljević.

      - Već duže, grupa političkih stranaka, koje su u opoziciji u Kragujevcu, vrši pritisak na ovu gradsku vlast. To je počelo još pre godinu dana, a kulminiralo je poslednjih dana. Ovakav udarac na gradsku vlast bio je i u martu, pred zadnju Skupštinu grada Kragujevca - potsetio je Dušan Golubović, predsednik kragujevačke Gradske vlade i dodao:
      - Izuzetno sam srećan što su naši odbornici - koji čine veliku većinu - pokazali ozbiljnost. U gradu Kragujevcu smo na vlasti već tri godine i sedam meseci. Radili smo izuzetno ozbiljno. Ubeđen sam da ćemo do kraja mandata, do sledećih izbora u septembru, raditi isto tako kvalitetno. Bićemo potpuno spremni za lokalne izbore, na kojima sam uveren u pobedu.

UKRATKO

      Mr Miroslav Marinković, funkcioner G17-plus, dosadašnji šef Kancelarije republičke vlade za regionalni ekonomski razvoj u Kragujevcu, imenovan je za novog načelnika Šumadijskog okruga, odlukom Vlade Srbije. Načelnika okruga do sada je bio Aleksandar Vukićević, član DS.
      Novoimenovani načelnik Marinković u četvrtak je, između ostalog, izjavio da se nada da će uspostaviti dobru saradnju sa Vladom Srbije, te da će nastojati da poboljša komunikaciju između republičke vlade i šumadijskih opština.

      "Zastava-automobili" će ove godine da proizvedu 18.000, umesto planiranu 31.000 vozila. Odluku o rebalansu plana donelo je ovih dana poslovodstvo Fabrike. Nezvanično, to se obrazlaže teškoćama u obezbeđenju delova od kooperanata i dobavljača, kao i nezavidnom finansijskom situacijom. Toj situaciji u "Zastavi" i njenoj kooperantskoj mreži doprinosi i Vlada Srbije nedefinisanim odnosom prema domaćoj auto-industriji.
      U "Zastavi" je, inače, u prva četiri meseca ove godine proizvedeno 1.898 automobila, što je manje nego u istom periodu lane. Ohrabruje činjenica da na domaćem tržištu raste tražnja za "Zastavinim" automobilima, te je kragujevačka fabrika od početka godine prometnim organizacijama isporučila 3.585 vozila. Treba podsetiti da je veliki deo vozila isporučen iz zalihe lane nedorađenih automobila, koji su u međuvremenu kompletirani i ponuđeni tržištu, navodi Danas.

     Zastavina fabrika specijalnih automobila u Somboru (www.zastavasa.co.yu) saopstila je da je od vojvodjanskog Fonda za razvoj dobila kredit od 4,4 miliona dinara. Kredit ce omoguciti izvoz u Makedoniju, gde u 2004. treba da bude prodato 90 specijalnih vozila, za 450.000 EUR.
U somborskoj fabrici planiraju i da u 2004. proizvedu 1.500 specijalnih vozila tipa "skala" i "florida". Za april je planirana proizvodnja 120 vozila, a kako isticu u "Zastavi-specijalnim automobilima", na zalihama nema gotovih vozila, navodi Dnevnik, a prenosi Vibilia.

Iz medija - Glas Amerike
AL KAIDA NA BALKLANU

      Balkan je vrlo privlačan za Al Kidu, naročito jer nije dio Persijskog zaliva i što se pripadnici Al Kaide, regrutovani na Balkanu, etnički i izgledom veoma razlikuju od stereotipa pripadnika te mreže. Al Kaida pokušava da se prilagodi u različitim regionima i nastoji da iskoristi slabosti tih područja. Tako da sada kad su evropske i američke aktivnosti u borbi protiv Al Kaide delom već skoncentrisane na etnički stereotipne Al kaidine regrute, Al Kaida nastoji da to promeni. Al Kaida traga za različitim regrutima, pogotovo u Evropi. Stoga, Balkan je idealna lokacija, jer su instutucije na Balkanu slabe, korupcija je jako izražena i to omogućava organizacijama poput Al kaide da puste korijenje.
      Prvi i osnovni problem je bezbednost granica. Mogućnost ne samo terorističkih grupa, već i elemenata organizovanog kriminala da koriste tranzitne puteve kroz Zapadni Balkan, za promet svega – od lakog naoružanja i ljudskih bića do moguće – oružja za masovno uništeje – mora da izaziva zabrinutost. Taj problem zahteva proaktivnu pažnju Evropske Unije i SAD. To je neophodno, zbog osovina koja spaja terorizam i organizovani kriminal. Koliko nam je poznato ta spona još ne funkcioniše na Balkanu – ali postoji realna opasnost da se to desi. Moramo obratiti pažnju na takozvane slabe države – koje su potencijalno plodno tle – ne samo za organizovani kriminal, već i za katastrofalan potencijal širenja oružja za masovno uništenje.
      Kosovo je entitet sa slabim institucijama, koji bi strani elementi mogla da iskotriste bilo kao baznu oblast, bilo kao mjesto za obuku. Kosovo je geografski posmatrano, na vrlo atraktivnoj lokaciji – na granici Evropske Unije koja se širi i ako teroristi ili organizovani kriminal uspiju da iskoriste slabost kosovskih institucija – stvori će kanale za ulazak u evropske zemlje. To bi trebalo da zabrine, ne samo Vašington, već i evropske države.
      Države regiona protekle decenije pretežno su se oslanjale na sopstvene snage u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Činjenica da je Zapadni Balkan uglavnom tranzitno područje, govori o neophodnosti regionalne saradnje i zajedničkog djelovanja država regiona u sadejstvu sa aktivnostima koje već na planu borbe protiv širenja zabranjenog oružja – recimo – čine Sjedinjene države, sa evropskim i azijskim saveznicima. Države zapadnog balkana mogu sarađivati u kontroli granica, razmeni obavještajnih podataka i na taj način biti od velike koristi za evroatlansku bezbjednost.

Predstavnici Kragujevca upozoravaju na manipulisanje blanko ostavkama odbornika
PRIJAVA ZBOG FALSIFIKATA

     Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković i najstariji odbornik Živadin Ćurčić, na pres konferenciji u Skupštini grada, u četvrtak, upozorili su na manipulisanje blanko ostavkama odbornika. Rajković je izneo da je zbog toga pre nekoliko dana podneo krivičnu prijavu MUP. Da je bilo manipulisanja blanko ostavkama, koje su neke partije uzele od svojih odbornika na početku mandata, potvrdio je i Ćurčić, iz ličnog iskustva.
     - U toku dana više novinara i predstavnika novinskih kuća interesovalo se - da li Skupština grada ima dovoljno odbornika, jer ih je - navodno - 46 podnelo ostavke - objasnio je Rajković razloge pres konferencije.
     Naglasio je - da Skupština grada nije dobila ni jednu ostavku i da bi, u suprotnom, on bio zadužen da preduzeme mere, da se te ostavke verifikuju.

     - Znamo da naša politička konkurencija, ovih dana, pokušava da prikupi ostavke odbornika, naravno - bezuspešno. Bilo je prilično pritisaka na ljude i nečasnih radnji. Pojedincima je prećeno, ljudi iz "Zastave-zapošljavanje i obrazovanje" su odmah dobijali poslove, bilo je i pokušaja potplaćivanja itd. Naravno - to je uglavnom sve bilo neuspešno i oni te potpise nemaju.
     Rajković je izneo i da je Ćurčić bio član Socijaldemokratske partije, i da je na početku mandata potpisao blanko ostavku. Po rečima gradonačelnika, Ćurčić je bio izložen raznim pritiscima, kojima se suprotstavio i povlači blanko ostavku.
     - Blanko ostavki ima i u Socijalističkoj partiji Srbije, na koje oni računaju. Videćemo šta su od tih ostavki poslali za Beograd. Jedan broj ljudi iz SPS danas je najavio da će apsolutno da povuče blanko ostavke, jer ne žele da se njima manipuliše - napomenuo je Rajković.

     Gradonačelnik je objasnio i da je već podneo krivičnu prijavu, zbog falsifikovanja potpisa odbornika.
     - Pred kraj prošle godine, falsifikovali su potpise jednog broja odbornika, da bi zakazali sednicu (Skupštine grada). Na sednici Skupštine, ustanovljeno je da su to falsifikati. Nažalost, čak je falsifikovan i potpis odbornika Zorana Dimitrijevića - Bog da mu dušu prosti - koji je preminuo. O tome je obavepšten državni tužilac. Ne znam šta je preduzeo, ali pretpostavljam da je dao MUP-u, na proveru - kazao je Rajković.
     - Pretpostavljam da će se i sada time služiti, pogotovu što vidim da te potpise ne objavljuju javno i da se s tim samo manipuliše - zaključio je gradonačelnik Kragujevca.

Okrugli sto u Skupštini Kragujevca o privatizaciji medija
VLADA SPREMA UPUTSTVO

     - Resor javnog informisanja u kragujevačkoj Gradskoj vladi, u toku priprema zakona u toj oblasti, organizovao je više okruglih stolova, radi rešavanja i objašnjavanja dilema i nepoznanica. Posle donošenja Zakona, ponovo ima istih dilema. Jedna od njih je i o privatizaciji medija, javnih preduzeća, čiji su osnivači lokalne samouprave.
     Tim rečima, Nebojša Krstić, zadužen za javno informisanje u Gradskoj vladi Kragujevca, otvorio je, u četvrtak, okrugli sto o privatizaciji medija, na kojem je učestvovao i Petar Ignja, pomoćnik srpskog ministra za medije.
     - Ministarstvo upravo priprema neku vrstu uputstva - šta da se radi i kako da se izađe iz ovoga - kazao je Ignja, kao i da veliku muku predstavlja Radio-difuzni savet, koji ne radi i čeka rešenja. - Krenuli smo u to da država više nema svoju TV, da ne može da određuje direktora i glavnog urednika, da Vlada "skine šape" sa RTS-a i da to bude javni servis.
     Ignja je najavio rešenje pitanja Saveta za radoidifuziju, angažovanjem Odbora za informisanje i Skupštine Srbije. Takvu inicijativu predložio je i Savet za radiodifuziju, kako je izneo Slobodan Đorić, njegov sekretar, na okruglom stolu u Skupštini Kragujevca.
     - U stavu prema privatizaciji mislim da bi trebalo voditi računa da se obezbedi garancija poštovanja interesa građana. Da se mediji ne pretvore u totalno komercijalni, privatni servis, gde će da se igra i peva, što naravno nije loše. Na primer, francuska TV je po zakonu dužna da emituje 60 posto francuske muzike - dodao je Ignja i poručio:
     - Kragujevac, kao i svi gradovi, mora imati TV, koja ne mora biti opštinska, ali se mora znati - šta se događa u gradu i u njegovoj politici. Ne daj Bože, da nam se dogodi privatizacija medija, po principu nekih šećerana.

Najavljene majske svečanosti i program za dan Kragujevca
OTVORENO NA ĐURĐEVDAN

     Obeležavanje Đurđevdana, dana Kragujevca i majske svečanosti, u Skupštini grada u četvrtak su najavili Slavica Trifunović, zadužena za kulturu i Nebojša Krstić, zadužen za javno informisanje, u Gradskoj vladi i predsednik Odbora za obeležavanje praznika i jubileja. Predstavljeni su i TV spot i plahat, povodom dana Kragujevca
    - Izvršni odbor Kragujevca prihvatio je sveobuhvatni program obeležavanja dana grada, sa uvodnim, centralnim manifestacijama 5. i 6. maja, kao i majskim svečanostima, čitavog meseca. Program je raznovrstan, sa velikim brojem kvalitetnih manifestacija, otvorenih prema drugim sredinama, u zemlji i svetu - rekao je Krstić.
    Kragujevac je već bio domaćin izložbe slikara iz Ingolštata u Nemačkoj, međunarodni košarkaški turnir okupiće učesnike iz pet država, pored gostiju iz Litvanije, na smotri folklora. U saradnji sa Britanskim savetom, zakazana je izložba fotografija Predraga Pajdića. Predviđeni su i međunarodni festivali - alternativne umetnosti Refrakt, kao i lutkarski.
    Krstić je rekao i da se program - vredan dva miliona dinara, sa "Joakim-festom" - realizuje uz razumevanje raznih institucija, jer je gradski budžet u velikim nevoljama, uskraćen za blizu 400 miliona dinara, najnovijim Zakonom o budžetu Srbije.
    Trifunović je, uz ostalo, posebno najavila spektakularni mjuzikl "Jubilej", Pozorišta na Terazijama, Đurđevdanski uranak, svečanu sednicu Skupštine grada, kao i praznični koncert Biljane Krstić, "Bistrika" i "Partibrejkersa", kod krsta, u centru Kragujevca.

UKRATKO

      Upravni odbor Privredne komore Sumadije i Pomoravlja, u Kragujevcu, upoznao se sa projektom regionalnog razvoja, formiranja industrijske zone u centru Sumadije i izgradnje auto-puta, koji ce, po evropskim standardima, povezati Kragujevac i Kraljevo sa Koridorom 10.
     Studijom koju su sacinili RPK (www.kg-cci.co.yu) i Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevac, planirano je da se industrijska zona izgradi po ugledu na poznate evropske modele u ovoj oblasti, koji predvidjaju povezivanje gradova i regionalnih centara putem klasterskog udruzivanja.
     Studija organizovanja industrijske zone predvidja njenu realizaciju na vec odredjenim lokacijama ukupne povrsine od blizu 11 hektara. U zavisnosti od interesovanja, ova povrsina bi se mogla i povecati. Zona bi omogucila povezivanje preduzeca u krugu od 100 kilometara, oko Kragujevca i bolju saradnju, sto bi uticalo i na racionalniji nastup pred stranim partnerima i bolju ponudu. Studijom se predvidja ravnomeran program proizvodnje, pre svega u oblasti tekstila, obuce, proizvoda od drveta i programa visoke tehnologije, kao i zaposljavanje novih radnika.
     Da bi se projekat industrijske zone realizovao, potrebno je ulaganje od 87 miliona dinara, a ova sredstva bila bi vracena za osam godina. U industrijskoj zoni se predvidja 66 lokacija, od po dvadesetak ari, koje bi se dodelile u zakup na 99 godina, a lokacija je pored puta Kragujevac-Batocina.
    U Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac je receno i da bi ova industrijska zona mogla da bude model na osnovu koga bi mogao da bude donet zakon o industrijskim zonama.

     Nemacka firma "Metro" (www.metro.de), koja ima lanac trgovina sirom sveta, zainteresovana je za izgradnju robne kuce u Kragujevcu. Predstavnici nemacke firme vec su razgovarali s predstavnicima Skupstine grada Kragujevca o izgradnji robne kuce, a gradska Direkcija za urbanizam im je ponudila nekoliko lokacija. "Metro" je zainteresovan za kupovinu placa povrsine 4,5 hektara.
     Jedna od lokacija za igradnju robne kuce bi mogla biti u blizini Sportske hale "Jezero", na izlazu iz Kragujevca prema Batocini, odnosno autoputu Beograd-Nis. "Metro" je za svoje objekte vec kupio zemljiste u Beogradu i Novom Sadu, prenosi Vibilia.

     U svečanoj sali Eparhijskog doma u Kragujevcu, u četvrtak u 19 časova počinje humanitarno-prodajna izložba ikona, za obnovu manastira Hilandar, uz blagoslov episkopa šumadijskog Jovana. Izložba traje do 8. maja, a organizator je šumadijsko Kolo srpskih sestara.

Iz medija - Danas
JSO OPET U JAVNOSTI

     Slucaj JSO, jedinice tajne policije rasformirane nakon ubistva srpskog premijera dr Zorana Đindica, za šta su optuženi njeni pripadnici, kao i za više drugih likvidacija, traje desetak dana.
     Posle Nebojše Bugarinovica, predsednika NUNS, i Gordana Suša, buduci glavni urednik Informativnog programa RTS zatražila je da novinarska udruženja preispitaju pisanje senzacionalistickog dnevnika Kurir, koji je objavio intervju sa pripadnikom JSO. Sa druge strane, Dragan J. Vucicevic, zamenik glavnog i odgovornog urednika tog lista, najavio je tužbu za klevetu protiv "novinara B29 i Biljane Kovacevic-Vuco", predsednice Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava.
      Suša je izjavila da bi vlast trebalo ozbiljno da shvati poruke koje je, putem intervjua u Kuriru, poslao jedan pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije.

     - Pojavljivanje pripadnika JSO u medijima s razlogom je izazvalo burne reakcije i mene jedino cudi što ta tanka koalicija na vlasti ili nece da shvati znacaj te vrste pritiska, ili ne shvata poruku koju deo javnosti shvata kao poziv na povratak na staro. Ako je ovo drugo, onda mislim da bi ljudi na vlasti pod hitno trebalo da se prisaberu, jer znamo koliko smo problema imali s tim jedinicama, znamo kakva je bila njihova uloga i, u najmanju ruku, neko bi morao da snosi odgovornost za to - kaže Suša za B92.
     Zamenik glavnog i odgovornog urednika Kurira drugacije tumaci slucaj, isticuci da se novinarska udruženja, kao i deo javnosti, nisu ni približno toliko uzbudili, kada je pretprošle nedelje vlasnika ovih novina Radisava Rodica istukao Srdan Adžemovic. (Za Adžemovica se tvrdi da je clan obezbedenja Velimira Ilica, ministra u Vladi Srbije i lidera Nove Srbije.)
     Vucicevic dodaje da je i pravno i profesionalno Kurir postupio ispravno i po "najvišim svetskim standardima profesionalnog novinarstva". U prilog tome on navodi da niko nije "optužio novinara CNN zato što je napravio intervju sa Osamom bin Ladenom, niti novinara NBC zato što je razgovarao sa njegovim zamenikom".

Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković na TV In
NEOSNOVANA KAMPANJA

      Jedini zakonski osnov i razlozi da Vlada Republike Srbije (u lokalnim samoupravama) uvede privremeno veće je - da se sednice (skupština opština ili gradova) ne odvijaju u periodima od 90 dana, ili da skupština nije usvojila statut i budžet. Ti zakonski osnovi u Kragujevcu ne postoje.
      Tim rečima, gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, na TV In, odgovorio je na opozicione najave uvođenja privremenih mera u Skupštinu grada, karakterišući ih kao - prazne priče.
      U vezi opozicionih najava, da će privremene mere biti izazvane ostavkama većine odbornika, Rajković komentariše da bi te ostavke morale da budu konstatovane, validne, sigurne i izvesne, a ne samo - ulična priča.
      Rajković je prognozirao raspad Republičke vlade, posle predsedničkih izbora u Srbiji. Naglasio je i da predstavnici Vlade Srbije u SAD nisu dobili traženi deficit u republičkom budžetu od 45, već 30 milijardi dinara, koliko im je i na početku rečeno. Po njegovim rečima, pametni ljudi u Vladi Srbije ne žele da dele njenu sudbinu.
      Gradonačelnik ocenjuje i da kragujevačka opozicija nastoji da destabilizuje gradsku vlast, u okviru predizborne kampanje, pre njenog zvaničnog početka.
      - Tobože, sada je lokalna vlast kriva što su ljudi nezaposleni. Imaju republički vlast i poslanike, pa što ne zapošljavaju ljude? Oni su odgovorni za nezaposlenost. Poslanici treba da se razmrdaju. Da počnu da rade za privredu Kragujevca. Pre tri meseca ovde su obećavali kule i gradove - komentariše Rajković.
      - Zašto to ne počnu da rade? Imaju republičku vlast. Kažu da je ta vlast mnogo bolja od prethodne, što im ne negiram. Dajte da to vidimo. Da li je nešto pojeftinolo? Da li su se Kragujevčani zaposlili? Nisu, već pričaju da će nam ukinuti i "Zastavu-zapošljavanje i obrazovanje" - upozorio je gradonačelnik Kragujevca.
      - Sada žure da nešto na brzinu urade, ovde, sa lokalnom vlašću, misleći da će to biti dobar posao za budućnost. To se neće desiti - konstatovao je Rajković, prognozirajući, za nekoliko meseci, ozbiljnu krizu republičke vlasti, kao i nove izbore.

Etika javne reči u medijima i politici
EVROPA OSUĐUJE MRŽNJU

      - Ideja - da je moguće uticati na um i pre svega političko ponašanje, menjati stavove ljudi - uvek je bila značajan naučni i moralni problem - rekla je u sredu prof. dr Mirjana Vasović, na seminaru "Etika javne reči u medijima i politici", u Kragujevcu, Centra za liberalno-demokratske studije, uz podršku Skupštine grada i USAID.
     Po njenim rečima, neki smatraju da su svi prepušteni milosti i nemilosti masovnih manipulatora, a drugi - da na kraju ipak preovladava zdravi razum, bar osvešćenih, koji sprečavaju potčinjavanje ljudi.
     - Pokušaji uticaja na uverenja i stavove ljudi, korišćenjem informacione moći, koja zavisi od ubeđivačkog kapaciteta, stari su koliko i govor. Razvojem komunikacija, na ljudsko ponašanje se utiče ubeđivanjem, manipulisanjem uverenjima, sredstvima psihološke prinude, bez fizičkog kažnjavanja i nagrađivanja - iznela je Vasović.
     Novinar i publicista Mira Beham osvrnula se na govor mržnje - između liberalno-demokratske odbrane slobode izražavanja, kao i društvene i državne obaveze suzbijanja netrpeljivosti.
     - Naučnici, pravnici i političari se spore - gde se završava sloboda izražavanja mišljenja i preti da postane opasnost za druge, ili za društvo. Model iz SAD skoro apsolutno dozvoljavaju govor mržnje. Evropski, međunarodni model - zabranjuje i kažnjava takav govor, u brojnim slučajevima - navodi Beham.
     Citirala je mislioce, po kojima se politička moć rasuđivanja "oštri" samo u otvorenom nadmetanju mišljenja, dok demokratija iziskuje najveći stepen trpeljivosti. Na pitanje "Glasa Kragujevca" o izjavama kao "da je ubistvo premijera bilo politički opravdano", uzvratila je - da smatra da bi zabranjivanje bilo kontraproduktivno.

Republički zavod za statistiku objavio listu martovskih zarada u Srbiji
KRAGUJEVAČKI PROSEK 11.500 DINARA

     Kragujevački prosek zarada, bez popreza i doprinosa, u martu bio je 11.500 dinara, ili 12.094 dinara u privredi i 10.738 dinara u vanprivredi, saopštava Republički zavod za statistiku.
     U Šumadijskom okrugu, martovski prosek zarada, bez poreza i doprinosa, bio je 10.880, u Srbiji bez Kosova i Metohije 12.911, u centralnom delu Republike 12.667, u Beogradu 16.175, Vojvodini 13.583, a - na primer - u Topličkom i Jablaničkom okrugu ispod 8.000 dinara. (ovde možete preuzeti kompletan izveštaj)

EKONOMIJA

     Nemačka kompanija "Metro" zatražila je od Fonda za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u Kragujevcu da kupi četiri i po hektara zemlje za izgradnju robne kuće, na izlazu iz grada prema Batočini (u blizini Hale "Jezero"), potvrđeno je u Fondu za gradsko građevinsko zemljište.
     Kod Hale "Jezero", slovenački "Merkator" još u septembru prošle godine kupio oko 70 ari zemlje za izgradnju svog megamarketa. "Merkator" je lane kupio plac i u naselju "Aerodrom". Za oba placa u Kragujevcu slovenačka trgovinska kompanija platila je oko tri miliona evra. Prema informaciji iz Fonda za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, gradnja "Merkatorovih" objekata u Kragujevcu počeće u septembru ove godine, navodi Danas.

     Predstavnici sindikata "Zastave automobili" i jednog broja kooperanata ove fabrike, razgovarali su u Kragujevcu o uslovima za rad i razvoj domace autoindustrije i njenoj perspektivi.
     "I najnovija vlada, poput prethodnih, ignorise stanje u autoindustriji, a o tome svedoci i cinjenica da ce se ministar privrede, u cijoj je nadleznosti taj problem, ubuduce baviti sopstvenom promocijom u predizbornoj kampanji" rekao je predsednik Samostalnog sindikata "Zastavine" fabrike automobila Zoran Mihajlovic, dodajuci da je Vlada zaustavila uvoz polovnih racunara, bele tehnike i tekstila, a ne zna ili nece da zna da je prosle godine u zemlju uvezeno i prodato vise od 100.000 polovnih automobila, cime je drzava izgubila oko 60 miliona EUR i unistila domacu proizvodnju. Mihajlovic je negirao tezu da je "Zastava" "rupa bez dna", uz obrazlozenje da je od 2001. godine proizvodnja u "Zastavi" neprestano rasla, iz godine u godinu, a subvencije drzave su smanjivane. Tako, prema planu za ovu godinu, "Zastava" treba da proizvede 18.000 vozila, od kojih ce 14.000 biti prodato na domacem trzistu. To znaci da drzava treba da ulozi 1.220.000.000 dinara, a inkasirace pet milijardi.
     Da drzava mora jasno da se odredi prema buducnosti autoindustrije, misljenja su i predstavnici sindikata rakovickog "DMB-a", zatim, Sindikata metalaca Srbije, i drugi koji su prisustvovali sastanku. Sindikalci ocekuju prijem kod ministra privrede Dragana Marsicanina, i dolazak ministra za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku Slobodana Lalovica iduce nedelje u Kragujevac. Ukoliko se drzava ozbiljno ne posveti problemu automobilske industrije, sindikalci ce poceti sa novim protestima sirom Srbije - upozoreno je na sastanku u "Zastavi".
     Ovom skupu prisustvovao je i generalni direktor "Zastave vozila" Zoran Radojevic,.

     Vlada Italije (www.governo.it) ce tokom leta odobriti povoljan kredit od 34 miliona EUR za razvoj malih i srednjih preduzeca u Srbiji, a vlada Spanije (www.la-moncloa.es) od oko 50 miliona EUR, najavio je guverner Narodne banke Srbije (NBS) (www.nbs.yu) Radovan Jelasic.
     Krajem juna Evropska investiciona banka (EIB) (www.eib.org) treba da odobri zajam od oko 45 miliona EUR za razvoj malih i srednjih preduzeca", rekao je Jelasic na konferenciji "Investiranje u mala i srednja preduzeca - investiranje u buducnost", u organizaciji Privredne komore Srbije (www.pks.co.yu) i Evropske agencije za rekonstruikciju (EAR) (www.ear.eu.int).
     On je istakao da domace banke moraju da obezbede dodatnih 45 miliona EUR, kako bi se tako prikupljenim sredstvima preduzetnici kreditirali. Jelasic je podsetio da u finansiranju malih i srednjih preduzeca ucestvuje Evropski fond za Srbiju (www.bundesregierung.de), koji je osnovala nemacka vlada, sa pojedinacnim zajmovima do 50.000 EUR, koliko i EAR, a EIB sa pojedinacnim kreditima do 200.000 EUR. Te tri institucije su do sada plasirale u srpsku privredu oko 57 miliona EUR, sto je omogucilo otvaranje oko 14.000 novih radnih mesta. Ti ino krediti plasiraju se preko domacih banaka preduzetnicima pod povoljnim uslovima, uz obavezu nasih banaka da obezbede 20 odsto iznosa kredita.

     Posle usvajanja izmena Zakona o Garancijskom fondu, koje je vlada, po hitnom postupku, uputila skupstini na razmatranje, i poljoprivrednici ce, pored malih i srednjih preduzeca, moci da konkurisu za kredite. Budzetom za 2004. godinu predvidjeno je 1,5 milijardi dinara za taj fond, koji je osnovan jos 2003. godine, ali zbog manjkavosti zakona i nedostatka kapitala nije poceo da radi.
     Garancijski fond daje garancije maksimalno do iznosa kapitala, odnosno imovine zajmotrazioca. Pojedinacnoj banci iznos garancija ne sme da bude veci od 20 odsto, dok pojedinacnom pravnom licu ne sme biti veci od pet odsto ukupnog kapitala. Maksimalni iznos garancije moze biti dva i po puta veci od vrednosti kapitala prenosi Vibilia.

"Zastava-kamioni" usvojili sistem menadžmenta kvalitetom
SERTIFIKAT ZA SVETSKU PORODICU

     Kragujevački "Zastava-kamioni" usvojili su sistem mendžmenta kvalitetom, prema JUS-ISO 9001, 2001. godine, čiji je sertifikat Dragan Popović, zamenik direktora Zavoda za standardizaciju, uručio direktoru fabrike Branimiru Soldatoviću, na nedavnom Salonu automobila u Beogradu.
     Dr Živadin Milić, direktor Direkcije kvaliteta "Zastava-kamiona", navodi da je osnovni cilj fabrike u ovoj godini - značajno povećavanje učešća na domaćem i tržištima lakih komercijalnih vozila, susednih zemalja. Na taj način, stalnim poboljšavanjem kvaliteta i uvođenjem inovinaranih modela, koji zadovoljavaju evropske ekološke propise, treba da doprinesemo efektivnosti i efikasnosti poslovanja.
     - Jedna od osnovnih postavki sistema kvaliteta je poslovna politika. Primarni cilj organizacije "Zastava-kamiona" je dugoročni rast, razvoj i opstanak na tržištu, ostvaren uspostavljanjem poslovnog sistema potpuno posvećenog korisniku, kao mere realne vrednosti preduzeća. To je i prioritet za zaposlene, u stvaranju kvaliteta proizvoda, kao rezultat znanja, u sistemu menadžmenta kvalitetom - dodaje Milić.
     U "Kamionima" najavljuju i sertifikacije standarda TS-16949, za automobilsku industriju, kao i JUS-ISO 14000, za zaštitu životne sredine.

     Posle januarske pauze, zbog štednje energije, "Kamioni" su u februaru i martu povećali proizvodnju, u odnosu na isti period prethodne dve godine, zahvaljujući poslovima dobijenim na tenderima, navodi direktor Direkcije fabričkog marketinga Cvetan Krstić:
     - Takav trend ima tendeciju da se nastavi. Imamo dosta ugovorenih poslova. Tendere očekujemo i u narednim mesecima. Nudimo i nove, konkurentne modele, sa "euro 3" motorima. Prvi put u poslednjih nekoliko godina, u martu je realizacija dostigla planove. Narednih meseci, očekujemo i prebacivanje planova, što je dobar podatak za postojeće uslove privređivanja.
     - "Kamioni" učestvuju sa 37 odsto ukupne tenderske prodaje, prvenstveno budžetskim kupcima i javnim preduzećima.Takvom udelu doprinele su nabavke za MUP, "Telekom" i Železnicu, krajem prošle godine. Ukoliko se promeni odnos domaćih, prvenstveno tenderskih kupaca prema našim vozilima, druge ili prve B generacije, ove godine taj udeo bi trebalo da dostigne bar 50 procenata - ocenjuje Krstić.

Iz medija - Delegacija Vlade Srbije u Vašingtonu
PRELIMINARNI DOGOVOR SA MMF

     Delegacija Vlade Srbije je postigla preliminarni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, na osnovu kojeg bi njegov Bord trebalo u junu ove godine da odobri Srbiji kao podršku platnom bilansu dve nove tranše kredita u visini od ukupno 140 miliona dolara, izjavio je potpredsednik srpske Vlade Miroljub Labus, u Vašingtonu, povodom pregovora sa MMF-om.
     - Tu vest su investitori čekali jer su bili u dilemi da li će ova vlada da postigne dogovor sa MMF-om, obzirom da prethodna nije uspela. Mi smo to uradili i sporazum je napravljen u pravom trenutku - dodao je potpredsednik srpske Vlade. Labus je ukazao da je tehnički gledano, današnji dogovor sa MMF-om preliminaran, jer mora da ga potvrdi En Kruger, izvršni direktor Fonda, verovatno već sutra, kao i Bord direktora MMF-a u prvoj sedmici juna, navodi Tanjug, a prenosi Politika.

     - Sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) omogućio je Srbiji i makrofinansijsku pomoć Evropske unije, rekao je agenciji Beta ministar finansija Mlađan Dinkić.Treća tranša od 25 miliona evra bi Srbiji trebalo da bude dostupna u junu, a dogovoreno je da se do novembra za dodatnih 70 miliona evra naprave novi programi, o čemu će početi da se pregovaera u maju - izjavio je Dinkić. On je dodao da će Srbija, zahvaljujući sporazumu sa MMF-om, ove godine imati daleko više sredstava za pokrivanje deficita. Dinkić je najavio da srpsku delegaciju u ponedeljak očekuju važni pregovori sa Svetskom bankom, na kojima će biti reči o budućem trogodišnjem aranžmanu SCG sa tom institucijom, u iznosu od 550 miliona dolara, navodi Slobodna Evropa.

     - Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta, kaže za B92 da je sporazum sa MMF-om polovičan dogovor. Prokopijević smatra i da je za Srbiju najbitnije to što su predstavnici republičke Vlade pristali na smanjenje budžetskog deficita.
     - To je jedan dogovor koji je pokazivanje žutog ali ne crvenog kartona. On se u osnovu svodi na to da su obe strane pristale na neke koncesije. Američka strana, odnosno MMF je pristao na to da da neke tranše do kraja juna, a srpska strana se obavezala na to da smanji budžetski deficit. Za nas je, u stvari, najbolja stvar da je srpska strana pristala na smanjenje buddžetskog deficita, jer to je ono što je bilo projektovano vrlo nerealistično, što je pretilo da ekspandira i što vladi na domaćem planu, na jedan vrlo bolan način, vezuje ruke, rekao je Prokopijević.

EKONOMIJA

     Prosečna bruto zarada u Srbiji, isplaćena u martu, iznosi 18.681 dinar (281,95 evra), a bez poreza i doprinosa je 12.911 dinara (196,1 evra), saopštio je 23. aprila Republički zavod za statistiku. U odnosu na prosečnu zaradu u februaru, martovska je nominalno veća 1,45 odsto a realno 0,95 procenata, navodi Ekonomist.