Gradonačelnici Kragujevca i Ingolštata potpisali sporazum o saradnji
RAZUMEVANJE ZBLIŽAVA NARODE

     Sporazum o saradnji Kragujevca i Ingolštata, u Skupštini grada, u subotu su potpisali gradonačelnici dr Vlatko Rajković i dr Alfred Leman, koji se pridružio trodnevnim Danima Bavarske i »Festivalu piva«, ili »Bierfestu«, u srcu Šumadije i Srbije.
     Sporazum uspostavlja tesnu, prijateljsku saradnju, čime se produbljuju dosadašnji, višegodišnji rezultati. Unapređuju se prijateljski kontakti, kulturna razmena i razumevanje, posebno u muzici, folkloru, pozorištu, kao i u sportu, među učenicima i omladinom, partnerstvom škola.
     Privredni kontakti poprimiće dodatne impulse. Pospešivaće se poslovna i investiciona saradnja. Inapređivaće se razmena iskustava u gradskim uslužnim delatnostima.
     Saradnju Kragujevca i Ingolštata obeležiće se i imenovanjem ulica, parkova i trgova, sa istorijskim i simboličnim značenjem za oba grada. Potpisnici Sporazuma navode i da očekuju da će se doprineti razumevanju oba naroda, kao i miru i slobodi, na putu ka ujedinjenoj Evropi.
     - Ovo je važan, istorijski datum, u saradnji naših gradova. Po značaju, to prevazilazi granice naših gradova, kao početni korak saradnje regiona Bavarske i Srbije, uz podršku vašem putu ka Evropi - naglasio je Leman i potsetio da su preduzete i konkretne mere, sa ciljem prijateljstva građana.
     - U ime građana Ingolštata, mogu da poručim da se radujemo ovom partnerstvu, koje želimo da ispunimo životom i dalje razvijamo – dodao je Leman, kao i da je sporazum o tome u Nemačkoj prihvaćem jednoglasno.
    Rajković je ukazao da uspešna, intenzivna saradnja Kragujevca i Ingolštata traje već četiri godine, čime je, 2000. godine - kako se izrazio - otvoren važan prozor iz Srbije u svet, naglašavajući značaj takvog iskustva:
     - Sporazum o partnerstvu, kao kruna takvih odnosa, potpisan je u Ingolštatu još prošle godine, što je od velike važnosti za Kragujevac, sa ciljem da sa Srbijom uđe u Evropu – dodao je Rajković, sa uverenjem da će se povoljno uticati i na političko raspoloženje u čitavoj Republici.
     Gradonačelnik Kragujevca se posebno zahvalio na nesebičnoj pomoći iz Ingolštata, koja nije bila moguća bez dobrog raspoloženja lokalne vlasti i građana, kao i cele Savezne Republike Nemačke, u odnosima sa Srbijom.

UKRATKO

     Izgradnja autoputa Kragujevac - Batocina, pocece tokom 2004, a realizacija posla od vitalnog je znacaja, kako za Sumadiju, tako i za veci deo Srbije.
     Ovim putem, centar Sumadije, po evropskim standardima, povezace se sa medjunarodnim koridorom 10, sto ce uticati i na poboljsanje pozicije privrede iz ovog dela Srbije. Uz ove ocene saglasnost za pocetak realizacije ovog posla postignuta je u Direkciji za urbanizam i izgradnju Kragujevac, sa direktorom Republicke direkcije za puteve (www.dzp.co.yu) Brankom Jocicem i njegovim saradnicima.
     -Dogovoreno je da se zapocne sa prvom fazom autoputa Kragujevac (www.kragujevac.org.yu) - Batocina i da se finansiranje obezbedi iz domacih i stranih izvora, a da se grad Kragujevac obaveze na ucesce od 30 odsto - rekao je Jocic.
     Inace, izgradnja druge kolovozne trake autoputa Kragujevac - Batocina, cija je duzina 24 kilometra treba da kosta 30 miliona EUR. Kragujevcani imaju spremljenu tehnicku dokumentaciju i resene imovinske odnose za deo puta koji ce se raditi u 2004. ( 5 kilometara autoputa - od Kragujevca do nadvoznjaka kod Botunja).
     U razgovoru sa rukovodstvom Republicke direkcije za puteve ucestvovali su i predsednici skupstina sedam sumadijskih opstina koji su dali podrsku izgradnji ovog puta, prenosiVibilia.

      Republicki ministar pravde, Zoran Stojkovic i vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, Janko Lazarevic, održali su sastanak sa predsednicima okružnih sudova iz Kragujevca, Jagodine, Kruševca, Cacka i Novog Pazara i pripadajucih opštinskih sudova. Tema sastanka bila je reforma pravosudja, a cilj razmena informacija o problemima i unapredjenje pravosudnog sistema. Govoreci o korupciji u pravosudju, ministar je istakao da je zbog rešavanja tog problema, pored ostalog, formiran Nadzorni odbor i da se taj problem mora rešavati sistemski.

      Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) pratice predsednicke izbore u Srbiji sa manjim brojem posmatraca. Zbog nedostatka sredstava, predsednicke izbore, na 8.600 birackih mesta, Cesid ce pokrivati na oko šest stotina sa po jednim, a na posebno odabranim mestima sa po dva posmatraca. I pored toga, u Cesidu najavljuju da ce prvi imati rezultate, 13. juna, vec oko 22 casa i da ce oni biti gotovo identicni rezultatima koje ce kasnije izneti Republicka izborna komisija, navodi RTK.

      U Nacrtu ustava Srbije, koji predlaže Koštuničin kabinet, Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi. Prema ovom nacrtu, Srbija je suverena u svemu što nije prenela na državnu zajednicu SCG.
     Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. Položaj Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uređuje se posebnim zakonom koji se donosi dvotrećinskom većinom glasova narodnih poslanika. Nove autonomne pokrajine se mogu osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati u postupku predviđenom za promenu Ustava. Građani Srbije imaju pravo i na lokalnu samoupravu, koju ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, a za predsednika je izabran onaj kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Mandat predsednika traje pet godina. U službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, između ostalog predviđa ovaj Nacrt ustava.

     Odbor za privatizaciju Skupštine Srbije, razmatrao je izveštaj Agencije za privatizaciju o prodaji i i kontroli izvršenja kupoprodajnih obaveza u desetak preduzeća - između ostalih i turističkog preduzeća "Putnik" iz Beograda i hotela "Srbija-Turist" iz Niša, "Laminat" iz Bajine Bašte, PKB "Transport" iz Kragujevca, "Strela-Šumadija iz Aranđelovca, "Autoremont" iz Niša i autoprevoznik "Autoprevoz" iz Vrnjačke Banje.
     Članovi Odbora se nisu složili sa ocenom Agencije za privatizaciju da kupci ovih preduzeća nisu prekršili ugovorne obaveze, jer "realnost govori suprotno". Kako podela nadležnosti i odgovornosti između institucija koje su odgovorne za nadzor i kontrolu nije precizno definisana, predloženo je da se izveštaj Agencije za privatizaciju o stanju u privatizovanim preduzećima upotpuni izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova i javnog tužilaštva koji će utvrditi da li se u nekom od konkretnih slučajeva radi o "organizovanom privrednom kriminalu", navodi Danas.

     U Srbiji ce od 1. juna biti ukinut porez na fond zarada, a osnovica za porez na doprinose bice smanjena na 40 odsto od prosecne bruto zarade u republici, umesto sadasnjih visestrukih osnovica prema strucnoj spremi koje ce biti ukinute.
     Novi Zakon o porezu na dobit preduzeca trebalo bi da stupi na snagu pocetkom jula ove godine, odnosno osam dana po usvajanju u Skupstini Srbije (www.parlament.sr.gov.yu), koje se ocekuje polovinom juna. Porez na dobit preduzeca ce biti 10 odsto, sto ce biti najniza stopa u Evropi I bice uveden poreski kredit u visini od 80 procenata poreskog duga, koji se moze otplatiti na 10 godina.
     Zakon o PDV-u trebalo bi da bude usvojen takodje u junu, a da se primenjuje od 1. januara 2005. godine. Nacrtom zakona o PDV-u opsta poreska stopa bila bi 18 odsto, a posebna stopa iznosila bi osam procenata, prenosi Vibilia.

BBC: Premijer Srbije kod predsednika Rusije
PUTIN ZA AKTIVNIJU ULOGU

     - Spremni smo da podignemo nivo učešća u rešavanju situacije na Kosovu - izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom u ruskom letovalištu Soči. Putin je, kako javljaju ruski mediji, ocenio da plan vlade Srbije za rešavanje situacije na Kosovu, koji mu je Koštunica predstavio, daje dobru osnovu za traženje rešenja.
     Putin je nagovestio da je Rusija spremna da preduzme aktivniju ulogu na Kosovu "onda kada stekne utisak da je tamo zaista neophodna i da bi odluke koje bi bile donete uz rusko prisustvo, omogućile postizanje trajnog rešenja." Držeći se teme Kosova, objasnio je i razloge za povlačenje ruskog kontingenta iz sastava KFOR-a:
     - Nismo mi naš vojni kontingent povukli zato što nas nije briga šta se događa na Kosovu. Kontingent je vraćen jer smo zaključili da je besmisleno prisustvo naših vojnika, koji ni o čemu ne odlučuju i ni na šta ne mogu da utiču. Njihovo dalje prisustvo poslužilo bi jedino kao pokriće za promenu smera, kojim se situacija na Kosovu kreće a koji je po nama pogrešan. Mislim da prisustvo našeg vojnog kontingenta ne bi moglo da spreči erupciju nasilja, čiji smo svedoci nedavno bilim za šta bi nas smatrali odgovornim. A to je za Rusiju neprihvatljivo.
     Premijer Koštunica je rekao da su tokom sastanka u Sočiju razmotreni problemi medjusobnih dugova dve zemlje, kako bi se pospešila ekonomska saradnja.
     Govoreći o ekonomskim odnosima, ruski predsednik je naglasio da su partnerske veze Rusije i Srbije i SCG, proteklih godina postale sadržajnije, na političkom, ekonomskom i humanitarnom planu, kao i da je tendencija jačanja ekonomske saradnje u porastu.
     Potdsećajući da je prošle godine trgovinska razmena između dve zemlje iznosila blizu milijardu i po dolara, Putin je na pitanje hoće li Rusija učestvovati u obnovi oštećenja nastalih prilikom bombardovanja, ukazao ko bi po njemu, o tome morao da povede računa:
     - Kada je reč o šteti nanetoj privredi Srbije tokom vojne akcije i bombardovanja, mislimo a to je i moje lično mišljenje, da bi oni koji su uništavali infrastrukturu Srbije i Crne Gore morali i da obezbede sredstva za obnovu zemlje. Uništili su infrastrukturu, ali ne žele da je obnove. Rusija se, bez obzira na opravdanje, energično protivi primeni sile u nastojanju da se izmeni unutrašnja politička situacija u nekoj zemlji. Da je međunarodna zajednica imala hrabrosti i snage da spreči bombardovanje Beogarda, duboko sam uveren da se sada ne bismo našli u tako teškoj situaciji u Iraku i da bi kriza u toj zemlji danas bila sasvim druge prirode - izjavio je posle razgovora sa premijerom Srbije u Sočiju, ruski predsednik Putin.

Glas Amerike
NASILJE IZMENILO STAV

     - Kao rezultat martovskog nasilja na Kosovu došlo je do izvesne promene stava u američkoj administraciji, posebno u Stejt departmentu i Kongresu. Naime, američki zvaničnici se osećaju izneverenim pošto im je albansko rukovodstvo obećalo multietničnost, stabilnost i zaštitu prava manjina na Kosovu, a po tom pitanju nije ništa učinilo, već je podsticalo nasilje i egzodus Srba iz te pokrajine. U Vašingtonu se sve više veruje da bi Beograd trebalo ponovo da se angažuje u aktivnostima kojima će se odrediti budućnosti te pokrajine i da više ne može da bude pasivni posmatrač, već aktivni učesnik u procesu odredjivanja konačnog statusa pokrajine. U Vašingtonu takodje postoji jasno, mada nezvanično prihvatanje ideje o kantonizaciji Kosova da bi se obezbedilo da Srbi u toj pokrajini žive u miru i bezbednosti – navodi Nikolas Gvozdev, dodajući o predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji:
     - Vašington, kao i Evropa, želi da sagleda pravac kojim će se Srbija kretati u budućnosti kako bi se ustanovilo da li će ona biti pouzdan partner na Balkanu. SAD sada imaju pune ruke posla u Iraku, kao i obaveze drugde u svetu. Stoga Vašington želi da zna da li može da računa na rukovodstva u ključnim regionima, kao što je Balkan, da se ponašaju kao partneri. O tome se razgovarano tokom nedavne posete sada bivšeg ministra odbrane Borisa Tadića Vašingtonu. Postoji želja za saradnjom i unapredjenjem odnosa sa Srbijom i Crnom Gorom, ali ovdašnji zvaničnici žele da planiraju na duže staze, što bi moglo da bude problem ukoliko u Beogradu dodje do iznenadne promene koja bi mogla da poremeti osnovu tog partnerstva. SAD žele da shvate signale koje im šalju birači u Srbiji. Mada je ovde jasno da položaj predsednika ima simoličan karakter, ishod izbora će biti indikativan o raspoloženju srpskih birača. Da li gradjani Srbije žele da se reintegrišu u svetsku zajednicu i imaju ulogu na Balkanu kao američki partneri, ili žele da ostanu izolovani.
     U slučaju da kandidat Srpske radikalne stranke pobedi na izborima, Gozdev ocenjuje da je to kritično pitanje:
     - Ukoliko kandidat Srpske radikalne stranke pobedi, verovatno će doći do pokušaja da se diplomatski izoluje novi predsednik, jer će ovdašnja percepcija biti da Srbija nije spremna da igra konsturktivniju ulogu kao ključna zemlja regiona. Pored toga, srpski birači moraju da shvate da izbor predsednika nije samo unutrašnje pitanje te zemlje, već da taj akt ima medjunarodne implikacije, pošto je predsednik, u suštini, glavni sagovornik medjunarodne zajednice. Ako izaberete nekoga u koga svetska zajednica nema veliko poverenje, vi tada šaljete signal da želite da se ogradite od svojih suseda i medjunarodne zajednice. Jedina mogućnost da evenutalni izbor Radikala za predsednika ima pozitivan ishod jeste da Srpska radikalna stranka usvoji strategiju Hrvatske demokratske zajednice, koja je posle smrti Franje Tudjmana, priznala i odbacila njegove greške. Mada se HDZ nije odrekla svoje nacionalističke platforme, počela je da konstruktivno saradjuje sa medjunarodnom zajednicom da bi obezbedila svoj nacionalni interes i približila zemlju susedima i Evropskoj zajednici. Medjutim, ako takav proces preispitivanja kod Radikala nije već počeo, nisam siguran da bi izbor predstavnika te stranke za predsednika Srbije bio primljen sa oduševljenjem bilo gde osim u Srbiji.

Skupština grada Kragujevca
POSLOVNIK OMOGUĆAVA KONSTITUISANJE

     Skupština Kragujevca, na 29. sednici, u petak, uz učešće 50, od ukupno 91 odbornika, usvojila je, uz ostalo, Završni račun budžeta grada, za 2003. godinu - sa prihodima od 1.612.521.437,63, rashodima od 1.600.089.063,98 i viškom od 12.432.373,65 dinara. Usvojen je i dopunski budžet grada Kragujevca, za 2004. godinu, od 23.046.596,20 dinara, računajući višak iz prošle, sa neutrošenim delom viška iz 2002. godine, od 10.614.222,55 dinara.
     - Novi Poslovnik o radu Skupštine grada Kragujevca je iznuđen. Od konstituisanja ove Skupštine, usvojen je novi Zakon o loklanoj samoupravi, koji je izmenio organizaciju i konstituisanje ovog Lokalnog parlamenta. Zato je neophodan novi Poslovnik, koji će omogućiti konstituisanje novog skupštinskog saziva, nakon lokalnih izbora - obrazložio je Goran Ivanović, sekretar, usvajanje novog Poslovnika o radu Skupštine grada:
     - Ovaj Poslovnik primenjivaće se posle izbora za odbornike Skupštine grada. Bez toga, ne bi se mogao konstituisati budući skupštinski saziv. Od Republičkog parlamenta, čekali smo novi Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je najavljivan. Kako do danas nema nikakvih inicijativa, a približavaju se godišnjih odmori, Gradska uprava je, sa nadželnim Skupštinskim odborom, pripremila ovaj Poslovnik, još pre šest-sedam meseci, u skladu sa važećim Zakonom o lokalnoj samoupravi.
     - Procenjeno je da više neće biti sednica Skupštine grada i da Skupština Republike Srbije neće doneti novi Zakon o lokalnoj samoupravi, do lokalnih izbora, koji su na pomolu, redovno u septembru. Što se tiče promena, Poslovnikom je jasno i izričito predviđeno da je za to potrebna većina. Dvotrećinska većina je bila predviđena u prethodnom sazivu, za izmenu i dopunu Statuta. To je i sada izmenjeno, tako da je liberalnije moguće doneti i promeniti čak i Statut, prostom većinom - zaključio je Ivanović.
     Po završetku sednice, na poziv gradonačelnika dr Vlatka Rajkovića, odbornička većina i izveštači iz Kragujevačkog parlamenta, okupili su se, uz kafu, u sali Gradske vlade.

Dani Bavarske u Kragujevcu
STIGAO I GRADONAČELNIK INGOLŠTATA

     Gradonačelnik Ingolštata dr Alfred Leman pridružio se u petak Danima Bavarske u Kragujevcu i »Festivalu piva«, ili »Bierfestu«, u »Zastavinoj bašti«. Sa gradonačelnikom Kragujevca dr Vlatkom Rajkovićem Leman je za subotu zakazao potpisivajje Protkola o partnerstvu dva grada.
     - Drago mi je što se u Kragujevcu prvi put održava »Bierfest«. U Ingolštatu i Bavarskoj ti festivali su veoma značajni. Ljudi se susreću, najbolje se druže i upoznaju. Odlučili smo da Kragujevac i Ingolštat postanu najbolji partneri. Nisu značajni samo susreti gradonačelnika i zvaničnika, već da se i drugi ljudi druže, upoznaju, da se uspostavljaju kontakti žitelja naših gradova – obratio se Leman posetiocima u »Zastavinoj bašti«, po defileu, kroz centar Kragujevca, sa Bavarskim i Srpskim folklornim ansamlima.
     Gradonačelnik Rajković je potsetio da saradnja Kragujevaca i Ingolštata traje od 2000. godine.
     - Od teških vremena, kada su nam prijatelji iz Ingolštata, oberučke, onako prijateljski, od sveg srca, pomagali, danas, u četvrtoj godini, dočekali smo saradnju punog intenziteta. Svakoga meseca dešava se po neko zajedničko delo - i u Kragujevcu i u Ingolštatu. Nadam se da će ova naša manifestacija »Festival piva« postati tradicionalna. Da ćemo svake godine imati priliku da ugostimo naše prijatelje iz Ingolštata, kao i oni nas – uzvratio je Rajković, uz izraze zahvalnosti za sve što je taj bavarski grad u međuvremenu učinio za Kragujevac.

Obuka povrtara iz kragujevačkog kraja
TEŠKO ALI PROFITABILNO

     U Skupštini grada Kragujevca počela je obuka za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, Konzorcijuma Evropskog pokreta u Smederevdkoj Palanci i Udruženja agronoma »Domaćin«. Izneto je da je okolina Kragujevca izuzetno pogodna za razvoj takve poljoprivredne proizvodnje.
     Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar u Gradskoj vladi Kragujevca pozdravio je goste, predavače i polaznike kursa za ovakvu proizvodnju povrća, projekta za smanjivanje nezaposlenosti, koji realizuje Skupština grada, u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, posredstvom Eurekne, o trošku Evropske unije.
     - Kao što je poznato, u prethodnom periodu dosta ljudi je ostalo bez posla. U prethodnim decenijama, zbog razvoja Kragujevca kao jednog od većih industrijskih centara u Srbiji, došlo je do migracije u grad, sa poljoprivrednih područja. Sada, zbog poznatog stanja industrije, pokušavamo - u saradnji sa Evropskom unijom i Eureknom - da na selu stvorimo ambijent i obučimo vlasnike poljoprivrednog zemljišta, za ovakvu proizvodnju – kazao je Spasić, otvarajući obuku.
     Dr Milan Zdravković, stručni rukovodilac programa, ukazao je da obuka - sa 11 modula, od kojih su četiri obavezna - treba da osposobi polaznike za ekonomsku nezavisnost u povrtarstvu, kao teškom radu, ali najprofitabilnijem delu poljoprivrede.

Obnovljen vešeraj kragujevačkog KBC
USAID KUPIO MAŠINE

      Kragujevački Kliničko-bolnički centar opremljen je mašinama za pranje i sušenje veša, u okviru programa ''Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju'' (CRDA), donacijom gradjana Sjedinjenih Američkih Država, posredstvom Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
     Program CRDA, u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA. Prostor, u kome je smešten vešeraj, je adaptiran za šta je sredstva obezbedio Kliničko-bolnički centar.
     Gradjani Kragujevca, u okviru tog programa, istakli su kao prioritet kupovinu ovih mašina. Nabavkom ove opreme nivo zdravstvenih usluga podignut je na viši nivo.
     - Mašine koje smo koristili su bile zastarele. Često su se kvarile. Zbog zastarelosti mašina neke funkcije nisu mogle biti korišćene - kaže Predrag Vračarić, pomoćnik direktora KBC, zadužen za tehnička pitanja:
     - Dobili smo dve savremene mašine. Mašina za pranje veša je kapaciteta 55 kilograma, a za sušenje 20 do 25 kilograma, na sat. Sada bolnica ima vešeraj kojim zadovoljava kompletne potrebe pranja bolničkih posteljina, pidzama i uniformi zaposlenih.
     Za kupovinu mašina USAID je obezbedila skoro 29.000 dolara, dok je KBC uložio blizu 7.500 dolara za adptaciju prostora.
     U trećoj godini CRDA, koja je u toku, KBC-u je isporučen kolor-dopler, kao i dva CTG-a, a očekuje se i početak izgradnje parking prostora, kao i rekonstrukcija psihijatrijske klinike, saopštava ACDI/VOCA.

Svečani defile “Šumadijskog oktober festa”
DANI BAVARSKE U KRAGUJEVCU

     Dani Bavarske u Kragujevcu, sa trodnevnim “Festivalom piva” i kulinarskih specijaliteta iz tog dela Nemačke, u “Zastavinoj bašti”, u četvrtak su počeli - svečanim defileom, uz nacionalna obeležja, nošnje, orkestar i igre, od Skupštine grada.
     “Šumadijski oktober fest”, kako su organizatori iz Ingolštata, u Bavarskoj, nazvali trodnevno druženje, za koje je obezbeđeno 120 buradi piva, pored kolenica u sosu, kobasica sa ribancem, kao i poslastica, otvorio je dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca.
     Gosti i domaćini “Festivala piva” iz Ingolštata upoznaće se i sa proizvodnim programom i Istorijsko-tehničkim muzejom “Zastave”, kao i Memorijalnim muzejom “21. oktobar”, u Šumaricama, gde će položiti cveće na humku streljanih đaka i profesora.
     Za subotu je zakazan i svečani prijem, kao i potpisivanje sporazuma, kojim će se potvrditi višegodišnja plodna saradnja Kragujevca i Ingolštata.

Povezivanje sa Evro-koridorom 10 od životnog značaja za centralnu Srbiju
KRAGUJEVAC ULAŽE SA REPUBLIKOM

     Direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta Dragutin Radosavljević navodi - da su protekle tri i po godine postignuti dobri rezultati u saradnji sa Direkcijom za puteve Srbije.
     Po njegovim rečima, Kragujevac je izgradio značajan deo magistralne i regionalne putne mreže, na području grada. Ulaganja grada, u infrastrukturu, premašuju 30 miliona evra. Radovi za oko 400 miliona ugovoreni su u saradnji sa Republičkom direkcijom za puteve, koja je izdvojila 165 miliona dinara.

Obilaznica
     - To su ugovori, koji su se ticali magistralnih i regionalih puteva, za pravac M-23 Kragujevac - Topola i prema Ravnom Gaju, zatim M-1.11 Batočina - Kragujevac, koji se u naselju Stanovo utapa u pravac ka Ravnom Gaju i vezu sa evropskim koridorom E-10. Na tom pravcu, uradili smo 1,8 kilometara Lepeničkog bulevara, kao i kilometar i po ulice Kneza Mihaila, sredstvima Kragujevca, a na pravcu M-23 fazu od 850 metara Beogradske ulice. Završava se još toliko, u vrednosti od 30 miliona dinara, bez učešća Direkcije za puteve. Ulica Radoja Domanovića, na pravcu M-23, rađena je sredstvima Direkcije i Fonda, po 50 posto, kao i 2,2 kilometra ulice Kraljevačkog bataljona, od raskrsnice u Stanovu do Kozujeva, gde su urađene četiri saobraćajne trake - navodi Radosavljević:
     - Pre godinu i po, završeno je i 1.800 metara prve faze Južne obilaznice - jednog od najvažnijih objekata infrastrukture - planiranog u ukupnoj dužini oko 10 kilometara, od Carine, iz pravca evropskog koridora. Žitelji naselja Bresnica, Pivara i "Filip Kljajić", koriste tu vezu, ka Beogradu, Nišu, ili drugim delovima Kragujevca. Tu je procenat učešća Direkcije za puteve Srbije bio 70 posto, a 30 procenata grada. Takav pricip važi još od 1992. godine, kada su tadašnje gradske vlasti ugovorile ovu investiciju, sa Direkcijom za puteve. Trebalo bi da se tako i nastavi.
     - U ovoj godini, očekujem da nastavimo započeto, u prethodne tri godine. Na Južnoj obilaznici imamo petlju, vrednu oko 10 miliona dinara - navodi Radosavljević i predlaže izgradnju, sa istim udelom ulaganja, kao i sa po 60 miliona dinara, po postojećem projektu, u 2,2 kilometra magistrale koja ulazi u Kragujevac, iz pravca Topole, od Mesne zajednice Petrovac i mosta na Uglješnici, do Sušice. - Time bi se potpuno rešio problem tog dela saobraćaja. Prilaz Kragujevcu bio bi adekvatan izlazu ka Ravnom Gaju i mnogo bi doprineo razvijanju grada, na tom pravcu, kao i Industrijskoj zoni.

Auto-put
      - Najvažniji posao sigurno je izgradnja auto-puta (do Evro-koridora 10 i Batočine), za šta su i predstavnici drugih lokalnih samouprava iz našeg Okruga. Imamo projekat, čak i građevinsku dozvolu. Zemljište je eksproprisano. Ove godine moguća je izgradnja prve faze auto-puta, od oko 4,5 kilometara - od Kragujevca do nadvožnjaka u Jovanovcu. Investicija je oko 350 miliona dinara, u čemu bi grad učestvovao sa 30 posto - kaže Radosavljević, kao i da je takav zahtev, u januaru, dostavljen Direkciji za puteve Srbije. - Mi iza toga stojimo. Svoje obaveze ćemo ispuniti. Očekujemo zeleno svetlo Direkcije za puteve, da ove godine započnemo i realizujemo te projekte, od kapitalnog značaja za Kragujevac, širu regiju i državu Srbiju.
      Radosavljević iznosi i da, svekodnevno, 7.500 vozila prolazi pravcem budućeg auto-puta Kragujevac - Batočina Postojeća veza sa Evro-koridorom 10 i nastavak ka Ravnom Gaju povezuje i druge opštine Centralne i Zapadne Srbije. Taj pravac se koristi ka Čačku, Užicu, kao i Kraljevu, Raškoj, Novom Pazaru...
      - Kroz kragujevačke ulice, na tom koridoru, dnevno prođe i po 20.000 vozila, računajući i težak saobraćaj. Zbog toga, Južna obilaznica je jedno od rešenja. Izgradnja auto-puta bi sigurno povećala broj vozila, na toj trasi. Povećao bi se i broj zainteresovanih za investiranje u ovoj regiji i Kragujevcu, što treba da reši nezaposlenost i poboljša privrednu sliku ovog dela Srbije. To je od izuzetnog značaja i za ostale gradove regiona. Naročito za Kraljevo, ili Čačak. Radi toga smo predložili nastavak pravca, ka Mrčajevcima i Ibarskoj magistrali, koju bi, na taj način, samo sa 60-ak kilometara, najbrže, najjednostavnije i najjeftinije povezali sa Koridorom 10 - ocenjuje Radosavljević.
      - Ukupna investicija izgradnje auto-puta Kragujevac - Evropski koridor 10, od 24 kilometara - koliko još nedostaje da bi se dobio puni profil te saobraćajnice - je oko 30 miliona evra. Može da se računa na 30 procenata učešća grada Kragujevca u toj investiciji. Spremni smo da uđemo u tu investiciju, jer nam je auto-put od životne važnosti. Život i funkcionisanje grada zavise od tog putnog pravca. Grad, okruženje i čitava regija, jednoglasni su - da se sa ovim putnim pravcem krene što pre - zaključuje direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.

Dragan Milosavljević demantuje da je samovoljno uklanjao pse lutalice
I SUD NEGIRA ISTRAGU

      - Skoro dva i po meseca javnost se dezinformiše da, navodno, samovoljno i nezakonito ubijam pse lutalice, snajperskom puškom. Posebno zabrinjava što je takvo medijsko izveštavanje bilo potpuno nekritičko i neprovereno. Niko od nadležnih se nije oglasio i potvrdio takvu senzacionalističku vest, koja je dospela na brojne svetske sajtove i u značajne medije, iako se radi o velikoj laži - saopštio je, uz ostalo, u četvrtak, Dragan Milosavljević, zadužen za komunalne poslove u Izvršnom odboru Kragujevca.
      U pisanom saopštenju za javnost - uz koje je priložio i uverenje Opštinskog suda u Kragujevcu, od 1. juna, da se protiv njega ne vodi istraga, niti je podignuta optužnica, koja je stupila na pravnu snagu - Milosavljević ocenjuje, da je senzacionalistička vest imala ambicije da ga politički diskredituje i najavljuje tužbe i odštetne zahteve. Po navodima Milosavljevića, otšteta će biti dovoljna za izgradnju savremenog centra, za prikupljanje, prihvatanje i uklanjanje pasa lutalica, u Kragujevcu, što spada u komunalnu delatnost, koja je njegova jedina veza sa temom senzacionalističkih vesti.
      Milosavljević dodaje, da je - kombinacijom delimične istine i čitave laži - isfabrikovana senzacija i afera, kao i više od 10 krivinih prijava, protiv njega, koje su odbačene, za protekle tri godine.

EKONOMIJA

     Skupstina grada Kragujevca (www.kragujevac.org.yu) i italijanska firma "Europa Utilities" sklopili su ugovor o izgradnji inudstrijske zone u Kragujevcu, na povrsini od oko 11 hektara. Kragujevacki gradonacelnik dr Vlatko Rajkovic rekao je da ce Skupstina tog grada sa italijanskim partnerom formirati novo zajednicko preduzece, koje ce raditi na ostvarenju projekta izgradnje inudstrijske zone.
     Obaveza firme "Europa Utilities" bice da u novosagradjenu industrijsku zonu iz Italije dovede nove investitore, koji su pokazali interesovanje za ulaganja u Kragujevcu. Vrednost komunalno i saobracajno uredjenog gradskog gradjevinskog zemljista, na kome ce se graditi industrijska zona, iznosi oko milion EUR. U planu je i prosirenje zone, na dodatnih 10 hektara. Interesovanje za poslovanje u industrijskoj zoni pokazale su italijanske firme koje se bave proizvodnjom stakla i plastike, kao i preduzeca iz oblasti masinske i drvne industrije.

     Italijanska firma "Plastal" (www.plastal.it) instalirala je, u preduzecu "Zastava 21. oktobar" (www.21oktobar.co.yu) u Kragujevcu, opremu za proizvodnju plasticnih delova za automobile, u vrednosti od 1,5 miliona EUR.
     Ukupna vrednost poslova koje je ugovorilo ovo italijansko preduzece i kragujevacki proizvodjac je dva miliona EUR. Pored prenosa opreme i tehnologije, predvidjena je proizvodnja plasticnih delova za potrebe FIAT-a (www.fiat.com), i prenos znanja. Tako je vec pocela proizvodnja delova za FIAT-ov automobil "STILO", dok ce uskoro poceti i proizvodnja delova za novi model ovog italijanskog proizvodjaca "IDEA".
     Do kraja 2004. godine, "Plastal" ce instalirati novu opremu za proizvodnju bojene plastike. Predvidja se da ovaj pogon preduzeca 21. oktobar bude u njegovoj fabrici u Gruzi, kojoj nedostaje posao.
     Pored saradnje sa "Plastalom", "21. oktobar" je potpisao ugovor sa nemackom kompanijom "SEFEN AHER", kojim se predvidja proizvodnja plasticne i elektro opreme za potrebe "AUDIJA" (www.audi.com) i "RENOA" (www.renault.com). Oprema iz Nemacke je stigla i uskoro ce biti instalirana u Kragujevcu, a za proizvodnju ce biti angazovani radnici ovog preduzeca koji su sada na evidenciji "Zastave zaposljavanje i obrazovanje" (www.zzo.co.yu).

     Ministar zdravlja Srbije (www.zdravlje.sr.gov.yu) Tomica Milosavljevic najavio je da ce od 1. juna biti pozvane sve privatne ustanove, apoteke, stomatoloske i lekarske ordinacije radi sklapanja ugovora za delimicno placanje troskova gradjana. Milosavljevic je na konferenciji za novinare ocenio da je to vazan korak koji podrazumeva zavodjenje reda, pocetak integrisanja zdravstvenog sistema i resavanje sadasnjeg problema postojanja dva paralelna sistema, koji medjusobno nemaju dodira.

     Novi zakon o energetici ce uvesti principe trzisnog poslovanja i konkurencije, sto se ocekuje do leta ove godine. Buduci da je razvoj proizvodnje energenata stratesko opredeljenje Srbije, novi zakon ce omoguciti realizaciju velikih projekata kroz kooperaciju sa strancima, jer ce se, osnivanjem nezavisne regulatorne agencije i operatera, kao i restrukturiranjem javnih preduzeca, prema direktivi EU (www.europa.eu.int), motivisati inostrani partneri za nova ulaganja. Obezbedice se i posebne subvencije za obnovljive izvore energije, kao sto su, pre svega, male hidroelektrane. U toj oblasti su vec poznate lokacije za izgradnju 850 proizvodnih jedinica ukupne snage 450 megavata za proizvodnju 1,6 milijardi kilovat-casova elektricne energije godisnje. Uz njih je moguca i veca iskoriscenost biomase, ukljucujuci i razne vrste otpada, kao i geotermalne energije, dok za upotrebu vetra i sunca u dobijanju struje jos nisu odredjene najpogodnije lokacije niti nacini proizvodnje. Najveci resursi Srbije su, inace, u proizvodnji struje iz lignita, cija je proizvodnja na povrsinskim kopovima 32 miliona tona godisnje, a mrkog uglja u podzemnoj eksploataciji svega 500.000 tona.
      Uglavnom uz podrsku EU, do sada je zapoceta realizacija sest, od ukupno sedam programa, koji se odnose na efikasnu potrosnju energije u zgradama, industriji, komunalnoj energetici i iz obnovljivih izvora energije, sto bi trebalo da se zavrsi do kraja marta ove godine, dok ce se za transport slicni projekti uraditi kasnije. Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije - SEEA (www.seea.sr.gov.yu) je takodje zainteresovana i za unapredjenje tehnicke regulative izradom novih standarda u potrosnji energije uz zakonsku podrsku. Najavljen je i pocetak obuke za izradu energetskih programa u industriji za 10. maj, a u opstinama za septembar.
      U Srbiji se takodje radi, prema evropskim iskustvima, na stvaranju mreze za energetsku efikasnost, ukljucivanjem regionalnih centara pri tehnickim fakultetima i saradnjom sa Privrednom komorom Srbije (www.pks.co.yu), a sa namerom formiranja nacionalnog fonda za kreditiranje programa racionalne potrosnje energije. Srbija ima i velike potencijale u prikupljanju biomase, jer 55 odsto njenog zemljista predstavljaju obradive povrsine, a 25 procenata sume, dok za iskoriscavanje geotermalne energije postoji preko sto registrovanih izvorista tople vode prosecne temperature od 30 do 80 stepeni Celzijusa, sa maksimalnom temperaturom od 110 stepeni, prebnosi Vibilia.

Počinje izgradnja izgradnje auto-puta od Kragujevca ka Batočini
BLIŽI EVRO-KORIDOR 10

     - Kragujevac zaslužuje i sigurno mora da se krene u prvu fazu izgradnje auto-puta. To je potreba, neminovnost i jedan od naših strateških ciljeva izgradnje, povezivanja i presecanja, čak do Republike Srpske. Sigurno će se raditi na tom potezu, tako da izgradnja auto-puta i u ovakvoj konstelaciji će sigurno započeti.
     Tim rečima, Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve Srbije, na sastanku sa predstavnicima Šumadijskog okruga i opština ovog dela Srbije, u sredu, u Direkciji za urbanizam i izgradnju, u Kragujevcu, najavio je početak izgradnje auto-puta, ka Batočini i Evro-koridoru 10. Obećanje je potvrdio rukovanjem sa Dragutinom Radosavljevićem, direktorom kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, uz glasnu podršku ostalih učesnika sastanka.
     Narodni poslanik dr Vladan Vučićević je naglasio - da je budući auto-put strateška žila-kucavica, koja će ovaj deo Republike povezati sa jednim od glavnih evropskih pravaca. Potsetio je i da je takva inicijativa pokrenuta još 1979. godine, od kada se čeka na realizaciju.
     - Dogovoreno je da se započne sa prvom fazom ovog dela auto-puta Kragujevac - Batočina i da se određeni izvori finansiranja obezbede iz domaćih i stranih izvora, a da se grad Kragujevac obaveže na učešće od 30 procenata. Vrednost investicije je 350 miliona dinara. Radovi će početi u najskorije vreme, samo da se dogovorimo oko raspisivanja tendere za izvođenje. Sve što je pripremljeno od dokumentacije, već je kod kolega u Kragujevcu - izjavio je Jocić, posle sastanka.

Dani Bavarske u Kragujevcu
DOMAĆINI - GOSTI IZ INGOLŠTATA

      Dani Bavarske u Kragujevcu i "Zastavinoj bašti", od 3. do 6. juna, sa "Festivalom piva" i nemačkih specijaliteta, uz tradicionalnu muziku, u subotu će biti krunisani Sporazumom o saradnji sa Ingolštatom, koji će potpisati gradonačelnici dr Alfred Leman i dr Vlatko Rajković.
     Dane Bavarske - kao "mali Oktober fest" u Kragujevcu - u sredu su, u Skupštini grada, najavili gosti iz Ingolštata, koji će biti i domaćini "Festivala piva", sa Slavicom Trifunović, zaduženom za kulturu u Gradskoj vladi. Oni su potsetili, da se na ovaj način produbljuje dosadašnja, plodna saradnja, u mnogim oblastima, računajući i komunalnu privredu.
     Dragan Živanović, jedan od organizatora i predsednik Društva prijateljstva Ingolštata i Kragujevca, Verner Pesl, njegov zamenik, odbornik u Gradskoj skupštini i bivši gradonačelnik Ingolštata, Nornbert Gvešvender, gastronom i Anton Vitman, kulinar, najavili su u "Zastavinoj bašti" pravu bavarsku zabavu, za Šumadince.
     Trifunović je naglasila, da je za Kragujevac od izuzetnog značaja saradnja sa Ingolštatom, intenzivirana krajem 2000. i protekle tri godine, posle prvih kontakata 1995, preko Kulturno-umetničkog društva "Abrašević".
     Ingolštat je, u međuvremenu, bio domaćin privrednika iz Šumadije na sajmu, koji se u tom gradu održava svake druge godine. Po rečima Trifunović, taj bavarski grad je bio i najizdašniji, u raznim vidovima pomoći i donacija Kragujevcu.
     - Na naše veliko zadovoljstvo, posle dužeg pregovaranja, uspeli smo da organizujemo Dane Bavarske u Kragujevcu, po uzorun na sličnu manifestaciju u Minhenu - kazala je Trifunović i najavila prezentaciju kulture Bavarske, u neposrednom susretu građana, sa četrdesetak gostiju-domaćina "Festivala piva", iz Ingolštata.
     Zakazan je i defile učesnika, od Skupštine grada, do "Zastavine bašte", za četvrtak, od 17 časova. Sa nacionalnim bleh orkestrima i pevačima-jodlerima, iz Bavarske, u defileu i na letnjoj sceni Festivala, nastupiće i kragujevački KUD "Abrašević".
     Uz pozdrave - na Srpskom i Nemačkom jeziku - Pesl je dodao, da Bavarce i Kragujevčane povezuje sklonost da slave, kao i da se nada da će se to potvrditi i na trodnevnom skupu, u "Zastavinoj bašti".

Šumadijski okrug
PRIZNANJE POLICAJCU

     Načelnik Šumadijskog okruga mr Miroslav Marinković, nagradio je u sredu inspektora SUP Kragujevac Nebojšu Jovanovića, ručnim časovnikom, kao najuspešnijeg policajca, u suzbijanju trgovine narkoticima.
     - Ciljevi Vlade Srbije su prepoznatljivi, u stvaranju pravne države, borbi protiv korupcije i kriminala. Svi ti strateški ciljevi mogu se realizovati dobro organizovanom, mobilnom, sposobnom službom naše policije - obratio se Marinković predstavnicima policije i medija i konstatovao da je postignut napredak.
     Ivan Đorović, načelnik SUP Kragujevac, zahvalio je na priznanju, kao podršci u daljem radu i rezultatima, u borbi protiv kriminala i većoj ličnoj i imovinskoj sigurnosti građana.

EKONOMIJA

      Cene na malo, u Srbiji, u maju su povećane za jedan procenat, u odnosu na prethodni mesec, a za 3,7 procenata, u odnosu na decembar prošle godine. U maju, cene roba su povećane za 1,3, a usluga za 0,2 odsto.
     Troškovi života u maju su povećani za 1,5 odsto, u odnosu na april, a od decembra za 4,8 procenata. Cene poljoprivrednih proizvoda porasle su za 12,8, industrijsko-prehrambenih proizvoda za 0,7, a neprehrambenih proizvoda za 0,9 odsto, saopštava dr Dragan Vukmirović, direktor Republiučkog zavoda za statistiku.

     Nemacka medijska kompanija "Westdeutsche Allgemeine Zeitung" (WAZ) (www.waz.de), samo u Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Srbiji poseduje vise od 100 stampanih medija, s tirazom od skoro pet miliona primeraka dnevno.
     WAZ je u nekoliko proteklih godina postao suvlasnik najtiraznijih dnevnih i nedeljnih novina i casopisa na Balkanu, kao sto su sva izdanja "Politike" (www.politika.co.yu) iz Srbije, "Vijesti" (www.vijesti.cg.yu) iz Crne Gore, "Jutarnjeg lista" i "Vecernjeg lista" (www.vecernji-list.hr) iz Hrvatske, gde pregovara i radi otkupa akcija "Slobodne Dalmacije" (www.slobodnadalmacija.hr), "Liberne" i "Nacionala" iz Rumunije, "Dnevnika" (www.int.dnevnik.com.mk), "Utrinskog" (www.utrinskivesnik.com.mk), "Vesnika" (www.vesnik.com) i "Vesti" (www.vest.com.mk) iz Mekedonije, sto je 95 odsto trzista medija u toj republici, "Truda" (www.trud.bg) i "24 casa", iz Bugarske i mnogih drugih, prenosi Vibilia.

Glas Amerike
NADE STANDARD I INTEGRACIJE

     Čarls Kupčan, direktor za evropske studije u Savetu za spoljnopolitičke odnose, smatra se jednim od vodećih američkih eksperata za Balkan. Kupčan govori o tri nerešena strateška pitanja na Balkanu - državnom uređenju Bosne i Hercegovine, konačnom statusu Kosova i stabilnosti Makedonije. Takođe ističe da je Evropska Unija preuzela od Sjedinjenih Država ulogu glavnog diplomatskog arbitra na području Balkana:
     - Evropska Unija je ta koja je posredovala u dogovoru između Srbije i Crne Gore, o preimenovanju federacije. Evropska Unija je takođe preuzela najveći deo bezbednosnih i mirovnih zadataka u regionu. Mada te poslove nisu u potpunosti preuzeli na Kosovu, Evropljani se nadaju da će i to uskoro postići. Balkan je, očigledno, na putu da postane isključivi domen Evropljana. Sjedinjene Države biće sve manje angažovane i biće sve više po strani.
     - No, u regionu nisu sve stvari rešene, odnosno traga se za rešenjem najmanje tri izuzetno složena pitanja. Prvo je vezano za Bosnu i Hercegovinu i njen konačni izgled. Bosna i Hercegovina je nominalno unitarna multietnička država. Međutim, ona u stvarnosti ne funkcioniše kao takva. Drugo pitanje odnosi se na konačan status Kosova. Realno gledano Kosovo ne pripada Srbiji, posebno ako se ima vidu nedavna prošlost te pokrajine. S druge, mnogi Srbi u Kosovu vide svoj Jerusalimom, sa kojim su duboko istorijski vezani. Možda bi najbolje rešenje bilo to da Kosovo dobije svoju autonomiju, ali da ne bude i formalno nezavisno od Srbije. Treće pitanje, koje opterećuje Balkan i potencijalni izvor novih problema je Makedonija. Uprošćeno rečeno, glavni problem leži u različitoj stopi rasta stanovništva makedonske i albanske zajednice. Lako bi se moglo desiti da Albanci vrlo brzo postanu većinsko stanovništvo u Makedoniji. To bi moglo da dalje pogorša situaciju u društvu, koje je već opterećeno ozbiljim etničkim napetostima.
     Balkan je, znači, i dalje izvor nestabilnosti?
     - Mislim da je najbolja nada za Balkan da se posveti postepenoj integraciji u Evropsku Uniju, radi na podizanju životnog standarda i pusti da vreme pomogne da najteži oblici međuetničke netrpeljivosti počnu da nestaju. Drugim rečima, proces integracije u Evropu i zaokupljenost ekonomskim pitanjima moglo bi da usmeri pažnju na mnogo trezvenija pitanja. No, takva kretanja mogu da potraju čitavu generaciju. Teško je predvideti da li se ima vremena za sve to. No, jedno je sigurno, Balkan se ne sme zanemariti upravo zbog toga što nisu razrešena sva strateška pitanja tog područja, koja bi lako mogla da postanu izvor novih težih konflikta - odgovara Kupčan.
     Da li će opstati zajednica Srbije i Crne Gore?
     - To će u mnogome zavisiti od - na primer - načina na koji bude rešen status Kosova, kao i od politike vlade u Srbiji u narednom periodu. Zavisiće od mere do koje će ta vlada biti nacionalistička, odnosno koje će frakcije u njoj preovladati. Što bude demokratskija i stranke koje su bile vezane za Đinđićevu politiku više dođu do izražaja, veći su izgledi da Srbi i Crnogorci ostanu zajedno - i obrnuto, nacionalistička vlada samo bi pospešila njihovo razdvajanje - navodi Kupčan.
     Kako ocenjujete sadašnju srpsku vladu?
     - Nova vlada predstavlja nazadovanje. Za neke od stranaka u toj novoj koaliciji se teško može reći da su prosvećene i napredne. Međutim, smatram da se nećemo sunovratiti u ratne sukobe. Istina, crnu tačku predstavlja međuetničko nasilje, koje je pre nekoliko meseci izbilo na Kosovu. Nasilje u kojem su crkve spaljivane na Kosovu i džamije u Srbiji. Srećom stvari nisu izmakle kontroli, ali kao što smo to videli u Bosni jedna varnica može vrlo brzo da se rasplamsa u opasan požar - ocenjuje Kupčan.
     Nije mnogo pomoglo ni prisustvo KFOR-a.
     - Smatram da je sve to posledica svega što se događa u vezi sa Irakom. Irak odvlači sav politički kapital i vojne potencijale SAD. Stoga područja kao što su Avganistan i Balkan nisu više u centru pažnje kao što bi trebalo da budu - zaključuje Kupčan.

Boris Tadić, kandidat za predsednika Srbije, u Kragujevcu
EVROPA ŠANSA SRBIJE

     – Srbija ima jedinu šansu ukoliko brzo ide napred, jasno prema Evropskoj uniji, prema društvu evropskih naroda, prema budućnosti. To je tama ovih izbora – poručio je, uz ostalo, Boris Tadić, kandidat DS za predsednika Srbije, u utorak, na mitingu u Kragujevcu, na centralnom trgu, Kod krsta.
     - Moja je namera da se izborim za generaciju koja dolazi – dodao je Tadić i kao ciljeve pobrojao članstvo Srbije u Evropskoj uniji, brze reforme, predsednika Republike kao advokata građana i ambasadora privrede. Najavio je i nastavak projekta ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića »Hiljadu mladih lidera«.
     - Borićemo se protiv siromaštva, borićemo se i za starije, borićemo se i za seljake, na taj način. I oni moraju da izađu na ove izbore i da odlučuju o svojoj sudbini, o svojoj budućnosti – naglasio je Tadić, između ostalog. Dragan Đorđević, njegov drug iz vojske, kao argumente da Tadić bude predsednik Republike, naveo je njegovu iskrenost, poštenje, entuzijazam, odlučnost...

U Skupštini grada Kragujevca uručena sportska priznanja
ATLETIKA ŠKOLSKA KRALJICA

      U Skupštini grada Kragujevca Miloš Srejović i Predrag Cvetković, zaduženi za sport i obrazovanje u Gradskoj vladi, u utorak su uručili priznajnja ovogodišnjeg atletskog takmičenja "Sportska školska kraljica", sa 700 učesnika.
      Prvoplasirana Osnovna škola "Jovan Popović", za nabavku sportskih rekvizita i opreme, nagrađena je sa 30.000 dinara. Drugoplasiranoj OŠ "Natalija Nana Nedeljković", je pripalo 20.000, a trećeplasiranoj OŠ "Sveti Sava" 10.000 dinara.
      Nagrađeni su i profesori fizičkog vaspitanja: Zvonko Jovanović ("Jovan Popović") sa 10.000, Mikica Cmiljanić ("Natalija Nana Nedljeković") sa 7.000, kao i Biljana Simonović-Mitkovski i Dragan Dedejić ("Sveti Sava"), sa po 2.500 dinara.
      Saopšteni su i rezultati sa Sedmih Olimpijskih sportskih igara učenika Srbije, održanih u Zaječaru, od 9. do 16. maja:
      Ekipno, pioniri iz OŠ "Natalija Nana Nedeljković" osvojili su prvo, a pionirke iz OŠ "Jovan Popović" drugo mesto u atletici i treće mesto u rukometu. Pionirke iz OŠ "Milutin Todorović" su prve u streljaštvu, a pioniri iz OŠ "Vuk Karadžić" drugi u rukometu.
      Pojedinačno, Nikola Dragašević (Prva kragujevačka gimnazija) je pobedio u skoku u dalj, Dragana Đorđević (OŠ "D. Luković") je druga u skoku u vis, kao i Miloš Aleksić (OŠ "N. N. Nedeljković") na 800 metara, dok su treća mesta osvojili Ana Lazović (OŠ "Vuk Karadžić") na 100 metara, Ana Prebiračević (OŠ "Sveti Sava") na 300 metara, Selena Radović (OŠ "S. Marković") u skoku u dalj i Milutin Stefanović (Prva tehnička škola) u streljaštvu.
      - Grad Kragujevac je - u želji da afirmiše školski sport i ispuni sportske, moralne, pa i zakonske obaveze - organizovao niz takmičenja, posebno u atletici, kao bazičnom sportu, koji razvija neophodne psihofizičke kvalitete, za sve druge discipline - potsetio je Srejović, koji je i sam, u troskoku, svojevremeno, stekao svetsku slavu.
      Po rečima Srejovića, odziv učesnika na atletskim takmičenjima je prevazišao očekivanja organizatora, a uspeh su - odličnim ocenama - potvrdili i predstavnici Ministarstva prosvete i sporta, Sportskog saveza i Saveza za školski sport Srbije.

EKONOMIJA

     Medjunarodno naucno-strucno savetovanje o planiranju i realizaciji infrastrukture, od 9. do 11. juna, u Kragujevcu, organizovace Direkcija za urbanizam i izgradnju grada i Udruzenje urbanista Srbije, koji ocekuju vise od 300 strucnjaka, iz zemlje i inostranstva. Ucestvovace i predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije (www.mugrs.sr.gov.yu) u Vladi Srbije (www.srbija.sr.gov.yu), predstavnici banaka i graditeljskih preduzeca i institucija.
     Trodnevnim radom predvidjena je rasprava o znacaju i ulozi infrastrukture u razvoju prostora, planiranja, pravilima, standardima i ekoloskim uslovima za odnose infrastrukturnih sistema u prostoru. Predvidjene su i prezentacije usvojenih planova infrastrukture, a svi radovi ce biti objavljeni u zborniku za ovaj skup.
     Savetovanje u Kragujevcu organizuje se u saradnji sa Republickom direkcijom za puteve (www.dzp.co.yu) i javnim preduzecima ZTP-Beograd (www.yurail.co.yu), Telekom Srbija (www.telekom.yu), Naftnom industrijom i Elektroprivredom Srbije (www.eps.co.yu). Kao pratece manifestacije bice otvorena izlozba radova sa 12. Salona urbanizma i izlozba radova o kojima ce se razgovarati na ovom savetovanju.

     U Kragujevcu je otvorena ekspozitura "Sosiete zeneral" (Societe generale) banke. Kragujevcani ce moci, bez ucesca, ziranata i depozita, da dodju do ekspres i klasicnih kredita ove banke. Banka odobrava i auto kredite, za nove i polovne automobile, na otplatu do 60 meseci.

     Uredba Vlade Srbije o podsticanju razvoja poljoprivredne proizvodnje predvidja i obezbedjivanje kratkorocnih i dugorocnih kredita za finansiranje poljoprivrednih preduzeca i gazdinstava. Kratkorocni krediti su namenjeni poljoprivrednim proizvodjacima kojima je finansijska podrska potrebna za zasnivanje jednogodisnje proizvodnje, dok se dugorocni krediti mogu koristiti za nabavku mehanizacije, izgradnju sistema za navodnjavanje, staklenika i plastenika, kao i za podizanje visegodisnjih zasada i stocarsku proizvodnju.
     Za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, u republickom budzetu je za 2004. godinu planirano sest milijardi dinara. Predvidjeno je da se kratkorocni krediti odobravaju u iznosima od 10.000 do 80.000 dinara i da se otplacuju godinu dana, sa kamatom od 5,5 odsto dok bi se dugorocni krediti otplacivali pet godina, sa kamatom od 3 odsto, uz deviznu klauzulu i sa grejs-period od jedne do tri godine. Krediti ce biti dostupni samo registrovanim preduzecima i gazdinstvima. Za kratkorocne kredite odvojeno je 1,7 milijardi dinara, prenosi Vibilia.

Danas:
Poruka iz Kanade đacima i profesorima Prve kragujevačke gimnazije
SVETLO NA KRAJU TUNELA

      Kao bivši stanovnik mog rodnog Sarajeva, a zatim u toku ratova 1992-1995, i (bivši) izbjeglica sa porodicom u Beogradu, sadašnji državljanin Kanade, sa ponosom i suzama u očima sam pročitao članak o vašoj prvoj i zaista - istorijskoj posjeti đaka iz Srbije i Kragujevca - Sarajevu!
     Nije to lako čitati onome ko je doživio makar i djelić sarajevske tragedije. Ali nećemo ovaj put ponovo o ratu i tragedijama kojih smo skoro svi bili svjedoci (a mnogi i žrtve). Nećemo o prošlosti.
     Želim da vam iskažem ne samo svoju zahvalnost nego i vjeru u budućnost! Konačno se nešto pozitivno dešava na "brdovitom Balkanu"! Ovaj članak piše vam čovjek koji je lično proživio tragediju svoga grada, ali koji poslije ovoga članka vidi svjetlost na kraju tunela! Ta svjetlost ne dolazi iz prošlosti, nego upravo iz budućnosti!
     Iskrene i nepatvorene izjave i utisci kragujevačkih đaka, naše nevine djece, o njihovom boravku i prijemu u Sarajevu, ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim, a meni kao Sarajliji su natjerale suze na oči, koje mi teku čak i sada, dok vam pišem ovo kratko pismo zahvalnosti. Duboko sam dirnut svime onim što sam pročitao.
     Vrijeme je pred vama djeco! Ne pred onima, koji su palili "tuđe" bogomolje po Srbiji i Kosovu, nego baš pred vama! Budućnost pripada onima koji će ispravljati gluposti svojih roditelja. Učite se na njihovim greškama i nemojte ih baš u svemu oponašati!
     Ovoj napaćenoj zemlji i njenim narodima u čitavoj bivšoj Jugoslaviji svanuće i krenuti nabolje, tek kada vi djeco stasate i preuzmete vlast u svoje ruke. Kada i bukvalno otjerate sa vlasti one koji su zakuhali čorbu koju smo svi "kusali", a danas uživaju nebrojene privilegije (valjda kao "nagradu" za svoja zlodjela).
     Iz tog razloga mi je drago i veoma sam ponosan što je upravo mladost Sarajeva i Kragujevca odlučila da prva pruži ruke jedna drugoj, te tako poploča stazu ostalima na putu pomirenja i praštanja. Jer, bez toga nema života niti budućnosti. Istina je, zaboraviti nije lako, ali ni od života u prošlosti nema vajde!
     Ivan Kapos, Halifax, Canada

Litije iz kragujevačke Stare crkve Svetog Duha-Trojice
SPAS U ZAJEDNICI

     Tradicionalnom litijom, kroz centar grada, kao i Svetom arhijerejskom liturgijom i sečenjem slavskog kolača, uz službu episkopa Šumadijskog Jovana i sveštenstva Eparhije, u porti Stare kragujevačke crkve, u ponedeljak su obeleženi Duhovi-Trojice, slava tog hrama-zadužbine kneza Miloša Obrenovića, iz 1818. godine.
     Litijama i slavi Stare crkve, takođe po običaju, odazvali su se i najviši predstavnici grada, sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem, brojni građani, privrednici i drugi gosti. U propovedi, nakon liturgije, litije i sečenja slavskog kolača, vladika Jovan je pozvao vernike, da se pomole i za one koji se nisu odazvali, iako je trebalo da to učine:
     - Jedino kroz liturgiju, zajednicu, molitvu i zajedničko bogosluženje, možemo prebroditi sva iskušenja i što je najvažnjije naučiti kako treba da živimo i dušu svoju spasavamo. Dar Duha Svetoga nam je dat da ga sačuvamo, da bi nas oplemenio, osvetlio, prosvetio, urazumio, po meri našoj i vere, truda, ljubavi i naše spremnosti da budemo pravi ljudi i hrišćani.

EKONOMIJA

      Budućnost kragujevačkih "Zastava-automobila" ima samo dve varijante. To su ili podrška Vlade i davanje određenih garancija za realizaciju sopstvenog programa razvoja koji već postoji, ili nalaženje strateškog parnera. To je zaključak sindikata i rukovodstva fabrike.
      Za razliku od prethodne, sadašnja Vlada nije se zvanično izjasnila čak ni da li podržava mišljenje svojih prethodnika, da je Srbiji potrebna automobilska industrija. Nedavno je imenovan novi saziv Ministarskog saveta za "Zastavu", ali još nije saopštio svoj stav, kao ni ministar za privredu Dragan Maršićanin, čak ni na svom promotivnom mitingu u Kragujevcu.
      Da bi se bilo šta uradilo, neophodna je modernizacija fabrike, a Vlada još nije odlučila da li je projekat razvoja novog modela dobar ili ne, kaže Zoran Mihajlović, predsednik fabričkog Samostalnog sindikata i ističe da se u privredi radi sporo, a u praksi se ne vide rešenja za njeno pokretanje, navodi Glas Javnosti.

      Odbor direktora Svetske banke u Vašingtonu odobrio je dva kredita za Srbiju i Crnu Goru, u iznosu od oko 85 miliona dolara - 55 miliona za 'Rehabilitaciju puteva u Srbiji' i 30 miliona za projekat 'Katastar i registracija imovine u Srbiji', sopštila je beogradska kancelarija SB.
      Kredit je bez kamate, na 20 godina i počekom otplate 10 godina. Od povratka SCG u Svetsku banku 2001. godine, ta medjunarodna finansijska institucija je našoj zemlji odobrila oko 510 miliona dolara beskamatnih kredita za 16 projekata. Projekat 'Rehabilitacija puteva u Srbiji' poboljšaće putnu infrastrukturu i ojačati institucije tog sektora, a finansijski aražman SB uključuje tehničku pomoć, obuku ljudi i nabavku opreme za bolji rad informativnog centra republičke Direkcije za puteve, koja će imati kompjuterizovanu bazu podataka puteva i mostova na glavnim i regionalnim putnim pravcima. Druga komponenta tog projekta biće poboljšanje sistema održavanja puteva, njihova rehabilitacija i stvaranje uslova za postizanje veće sigurnosti na putnoj mreži. U regionu Mačve i Kolubare biće finansirana rehabilitacija sedam sekcija glavne putne mreže i održavanje glavnih i regionalnih puteva. Projekat 'Katastar i registracija imovine u Srbiji' ima dve komponente. Prvom se podržava Geodetski zavod u Srbiji, koji treba da dovede do bržeg kompletiranja katastra i njegovog održavanja, a druga će obezbediti kadrovsko i institucionalno jačanja Zavoda, Geodetskom zavodu biće pružena pomoć da ubrzano uradi katastar nepokretnosti u gradskim sredinama, koje su prioritet, i u ruralnim delovima povezanim sa njima, navedeno je u saopstenju SB.

      Srpska vlada planira donošenje najnižih poreza na prihod preduzeća u Evropi, izjavio je Mladjan Dinkić, ministar finansija, izveštava iz Beograda agencija Junajted pres internešnel [UPI], a prenosi 'Vašington tajms'.
      Kako je naveo ovaj vašingtonski dnevnik, Dinkić je izjavio da njegova vlada želi da snizi stopu poreza na prihod preduzeća sa sadašnjih 14 odsto na 10 odsto. Srpski ministar finansija je ocenio da je predstojeće sniženje poreza 'u interesu privlačenja stranih investitora i zaustavljanja izbegavanja plaćanja poreza, a sve u cilju podrške privrednom razvoju'. 'Vašington tajms' podseća da vlada Srbije u ovoj godini očekuje rast privrede po stopi od šest odsto. Vašingtonski dnevnik preneo je informaciju da je nekoliko bivših komunističkih zemalja centralne i istočne Evrope i Balkana uvelo programe radikalnog sniženja poreza 'kako bi izbegle neku vrstu ekonomske letargije koja je zahvatila zemlje evrozone'. 'Vašington tajms' navodi primer Slovačke, koja je nivelisala poreze preduzeća , na prihod na dodatu vrednost, na 19 odsto u januaru ove godine. Ovaj potez slovačke vlade je izazvao buru negodovanja u zemljama u kojima su stope poreza više, kao što su Francuska i Nemačka, zbog straha da će se kompanije iz tih zemalja preseliti u Slovačku, uživajući prednosti nižih poreskih nameta, dodao je američki list, navodi Beta, a prenosi Ekonomist.