Potpredsednik Skupštine Kragujevca u upravi Asocijacije lokalnih demokratija Saveta evrope
POVERENJE MILOVANOVIĆU U BARSELONI

     Potpredsednik Skupštine grada Kragujevca, prof. dr Dobrica Milovanović, izabran je u Upravni odbor i Biro-Predsedništvio Asocijacije agencija za lokalnu demokratiju, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Saveta Evrope, iz Strazbura, koju čine više od 80 partnera - kasno u petak, na njenoj Generalnoj skupštini, u Barseloni.
     Sa četvorogodišnjim mandatom, Milovanović je najpre izabran u Upravni odbor Asosijacije, tajnim glasanjem, u drugom krugu, na predlog njenog Sekretarijata, kao predstavnik lokalnih samouprava iz Jugoistočne Evrope.
     - Bilo je dosta kandidata. Za mene je bilo veliko iznenađenje da sam dobio najveći broj glasova – 73, od ukupno 78. Usledilo je izjašnjavanje Upravnog odbora, koji je birao Predsedništvo Agencije. Na naše ukupno zadovoljstvo, izabran sam za potpredsednika, opet sa najvećim brojem glasova, što takođe nisam očekivao – izjavio je Milovanović, navodi RTK.

EKONOMIJA

     Kompanija "Millat Tractors Limited", iz Pakistana, zainteresovana je za saradnju, odnosno za privatizaciju "Zastave" (www.zastava.net). Kompanija "Millat Tractors Limited" koja, u saradnji sa "Fergusonom" (www.ferguson.com) i "Perkinsom" (www.perkins.com) iz Velike Britanije, proizvodi nekoliko vrsta vozila, najveci je proizvodjac traktora u Pakistanu, prenosi Vibilia.

     Ministarstvo finansija Srbije saoppštilo je da je na snagu stupio zakon kojim je ukinut porez na fond zarada od 3,5 odsto.
     - To će preduzećima omogućiti značajan prostor za nove investicije ili za povećanje plata, u zavisnosti od poslovne politike - ocenjuje se u saopštenju ministarstva. Privatni poslodavci će, kako se navodi, sami odlučiti na koji načina će iskoristiti ta dodatna sredstva, dok će u javnom sektoru celokupan iznos rasterećenja biti usmeren u nove investicije.
     Usvajanjem zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije, biće sa 20 do 30 odsto dodatno rasterećene pojedine radno intenzivne grane, kao što su tekstilna industrija i industrija kože i obuće, dodaje srpsko ministarstvo finansija, Navodi Beta, a prenosi Glas javnosti.

     U Sumadijskom okrugu pocela je žetva jecma. Pšenica ce, prema procenama strucnjaka, biti zrela za desetak dana. U Centru za strna zita i Poljoprivrednoj stanici kažu da ovogodisnja zetva obecava rekordne prinose. Stružnjaci ocekuju i do cetiri tone psenice po hektaru, sto je u odnosu na proslu godinu duplo vise, navodi RTK.

     Privredna komora Srbije potpisala je u Ambasadi Italije u Beogradu sporazum sa Privrednom komorom Milana, o realizaciji projekta "Tehnicka pomoc komorskom sistemu Srbije u procesu tranzicije". Realizacija projekta ce trajati oko godinu dana, a kostace oko 400.000 EUR, prenosi Vibilia.

UKRATKO

     Na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu u prvom upisnom roku prijavio se 3.201 buduci student, što je za 812 manje od planiranog broja. Rezultati prijemnog u prvom upisnom roku vec pristižu, tako da svi koji su položili ispit od ponedeljka mogu da se upišu na fakultete na kojima su konkurisali. Drugi upisni rok bice organizovan krajem avgusta.

     Gradski prevoz u Kragujevcu skuplji je za 10 odsto. Prevoz putnika u A zoni staje 22 dinara, umesto dosadašnjih 20. Cena karte u B zoni, posle ovog poskupljenja, krece se od 28 do 55 dinara, u zavisnosti od relacije. Povecanje cena prevoza od 1. jula prethodno je odobrila gradska vlada na zahtev gradskih prevoznika, "Autosaobracaja" i "Vulovic transporta".

     Inspekcijske sluzbe u citavoj Republici kontrolišu rad na crno, ali ovoga puta u javnim preduzecima, istakla je pomocnik republickog ministra za rad, mr Zivka Djuric, u razgovoru sa predstavnicima Šumadijskog okruga. Celnici republickog ministarstva za rad, obilaze okruge po Srbiji, a njihova posta Kragujevcu bila je prilika za konultacije sa predstavnicima Rasinskog i Pomoravskog okruga, navodi RTK.

     Eksperti MUP Srbije (www.mup.sr.gov.yu) predstavili su na Zlatiboru projekat novih elektronskih identifikacionih dokumenata. On predvidja unosenje digitalnog snimka lica, otiska prsta i digitalnog potpisa u buduca licna dokumenta svake osobe.

     Od naredne skolske 2004/2005. godine u 19 srednjih ekonomskih skola u Republici bice uveden novi obrazovni profil u cetvorogodisenjm trajanju - finansijski administrator. Uvodjenje novog zanimanja rezultat je reforme srednjeg strucnog obarzovanja koju sprovodi Ministarstvo prosvete i sporta, uz podrsku Nemacke organizacije za tehnicku saradnju (GTZ) , prenosi Vibilia.

POLITIKA

     Ambasador Srbije i Crne Gore u UN Nebojša Kaludjerović rekao je, na sjednici Saveta Bezbednosti UN, da je Beograd spreman da, posle zastoja izazvanog političkim razlozima, nastavi saradnju sa Haškim ribunalom i u potpunosti ispuni svoje medjunarodne obaveze.
    Kaludjerović je, na sednici na kojoj je razmatran redovni izveštaj glavnog tužioca Karle del Ponte, kazao da SCG saradnju sa Haškim tribunalom smatra svojom unutrašnjom i medjunarodnom obavezom, navodi Glas Amerike, uz ostalo.
    Isti medij citira i Čaka Hejgla, da je ispravno što je ulazak u Partnerstvo za mir uslovljen, sve dok pozvane vlade u potpunosti ne ispune svoje obaveze, kao i Suzan Vudvord - predavača na Univerzitetu grada Njujorka i poznatog stručnjaka za balkanska pitanja - da je jedan od najvažnijih zadataka Srbije u narednom periodu, da se nedvosmisleno opredeli za punu saradnju sa Hagom.

     Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić, po navodima Blica, koje prenosi B92, tvrdi da ne treba isključiti mogućnost da se general Ratko Mladić sam preda Haškom tribunalu.
     Davinić je rekao za "Blic" u subotu da bi Tribunal - ukoliko bi general Mladić došao u Sheveningen - dozvolio da se ostalim optuženima sudi u zemlji. Ministar Davinić je rekao da je razgovarao sa generalima Pavkovićem i Lazarevićem, i kaže da su oni teško bolesni, kao i da mu je jedan od njih rekao da ne želi da umre u zatvoru, a da mu se ne omogući da se brani.

UKRATKO

        Četrnaesti Međunarodni festival vodećih svetskih umetnika ruske i nemačke škole harmonike u nedelju počinje u Kragujevcu. U okviru Festivala, do 14. jula, organizovaće se i Letnja škola harmonike, kao i Savezno takmičenje za izbor predstavnika SCG na Svetskom kupu akordeonista, u Francuskoj, krajem oktobra. Predavanja Letnje škole harmonike zakazana su u Muzičkoj školi, a koncerti soilista i ansambala u drvorani Prve kragujevačke gimnazije. Pokrovitelj je Skupštine grada, uz sredstva koja su obezbedili organizatori, iz Muzičke omladine Kragujevca, kao i entuzijazam učesnika, bez učešća republičkog Ministarstva kulture.

        Izložba fotografija Regine Šmeken, fotoreportera i istoričara umetnosti i germaniste iz Berlina, u saradnji sa Gete institutom, otvorena je u Galeriji kragujevačkog Narodnog muzeja, do 26. jula. Izložba, prvi put u Srbiji, predstavlja crno-bele prizore, velikog formata, Berlina, Minhena, političkih događaja iz nremačke, umetničkih performansa, modnih revija Pariza i Milana, njujorškoh mostova, kosovskih i bosanskih izbeglica, nastale devedesetih godina, pod nazivom "Novi centar". Izložba će biti predstavljena i u Podgorici, Skoplju i Prilepu, dok stvaralaštvo Regine Šmeken poznaje i publika Pariza, Njujorka. Milana...

        Arheološka istraživanja, kod hotela "Zelengora", kao i na uglu Lepeničkog bulevara i ulice Kralja Petra I, u Kragujevcu, počela su sa stručnjacima iz Beograda, navodi Radoslav R. Prokić, arheolog Narodnog muzeja u Kragujevcu.

        Za Zdravka Čolića - zvezdu zabavne muzike, koji iz Kragujevca, 6. jula, počinje solističku turneju, po eks-yu republikama - u četvrtak je organizovan prijem na kragujevačkom Univerzitetu.
        - Organizatori su želeli da krenemo iz Kragujevca, što mi je posebno zadovoljstvo. Kragujevac volim, ovde imam puno prijatelja. Uvek smo imali lijepe zabave i dobre koncerte. Kad je mogla Banjaluka biti u Bosni prije Sarajeva, zašto ne bi mogao Kragujevac biti prije Beograda - izjavio je Čolić.

        Opštem udruženju preduzetnika Sloga, kako je izneto na njegovoj Skupštini, pristupa sve više clanova. Za poslednja tri meseca, broj clanova je porastao za trecinu, tako da ih sada ima oko 400. U udruženju ''Sloga'' planiraju da se ovaj broj do kraja godine udvostruci. Udruženje ''Sloga'' nastavice sa razvojem svojih projekata. Posebna pažnja bice posvecena medjunarodnim programima za unapredjenje privatnog preduzetništva, na podrucju jugoistocne Evrope.

        Clan kragujevackog Radnickog Branko Djuricic, koji ce se takmiciti u skoku u vis bice u reprezentaciji SCG na Atletskom prvenstvu Balkana, u Grckoj, narednog vikenda. Mladi atleticari, juniorski reprezentativci, boravice u kampu olimpijskih nada u Bajinoj bašti od 5. do 15. jula. U kampu ce se za prvenstvo Balkana u Banjaluci pripremati i Kragujevcani Miloš Simovic, Aleksandar Milenkovic i Nikola Dragaševic, navodi RTK.

EKONOMIJA

     Londonski klub poverilaca otpisao je 62 odsto duga Srbiji, čime su stvoreni uslovi za smanjenje domaćih kamatnih stopa, navodi B92.
     Vlada Srbije usvojila je informaciju o dogovoru s Londonskim klubom, o otpisu i reprogramiranju dugova, koji predvidja smanjenje ukupnih obaveza sa 2,7 milijardi dolara na 1,08 milijardi.
     Kamatna stopa u prvih pet godina je 3,75 odsto, a od šeste do dvadesete godine iznosi 6,75 odsto. Regulisanjem odnosa s Londonskim klubom poverilaca otvaraju se vrata medjunarodnog finansijskog tržišta za državu u domaću privredu, navedeno je u saopštenju Vlade.
     Srpski ministar finansija Mladjan Dinkić izjavio je da je dogovor s Londonskim klubom poverilaca znak da je Srbija konačno dobila kreditni rejting, što je bio uslov da zemlja može da izadje na svetsko tržiste kapitala i precizirao da je dug Srbije smanjen za 200 dolara po stanovniku godišnje, u narednih 20 godina.
     - Rasteretili smo zemlju dugova i ja smatram da je ovo svakakao finansijska vest godine - naglasio je Dinkić i podsetio da se sa Londonskim klubom pregovara već tri godine i da nikada nisu nudili ovako povoljne uslove, jer se njihova ponuda za otpis kretala od 20 do 30 odsto, navodi Tanjug.

     Delta banka (www.deltabanka.co.yu) i Fond za finansiranje i osiguranje spoljnotrgovinskih poslova potpisali su ugovor o zajednickom finansiranju, u okviru programa finansiranja izvoza. U okviru tog programa, Delta banka i fond ce odobravati izvoznim preduzecima kredite za obrtni kapital sa odredjenim namenom. Sredstvima iz kredita izvoznici ce placati sirovine i repromaterijal iz zemlje i inostranstva, odnosno isplacivati plate i rezijske troskove radi stvaranja neophodnih uslova za realizaciju izvoza. Kredit se odobrava na period od tri meseca do godinu dana, uz povlascenu kamatnu stopu i uobicajena sredstva obezbedjenja. Visina kredita zavisi od vrednosti konkretnog izvoznog posla. Izvoznici zainteresovani za dobijanje kredita iz ovog programa, pored potpisanog izvoznog ugovora, moraju dostaviti popunjen obrazac zahteva za obrtni kapital i upitnik za osiguranje.

     Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) (www.siepa.sr.gov.yu) saopstila je da ce od Evropske unije (www.europa.eu.int) traziti dodatne rokove za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava preduzecima u iznosu do 50.000 EUR za promociju izvoznog marketinga, unapredjenje sistema i sertifikaciju kvaliteta, istrazivanje trzista i sl., jer ce u suprotnom, nakon isteka poslednjeg roka 16. jula, ukoliko se ne dodele, sredstva biti vracena donatoru, prenosi Vibilia.

     Srpsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede neće izlaziti sa garantovanom cenom otkupa pšenice, jer bi to podrazumevalo obavezu otkupa celokupnog ponudjenog roda pšenice, saopštilo je danas to Ministarstva. To bi značilo da bi na otkup pšenice bio utrošen ceo agrarni budžet za 2004, navodi se u saopštenju i dodaje da je ponudjen otkup pšenice "na zeleno", uz cenu od 8,5 i 9,5 dinara, koji je samo polovično realizovan. Ministarstvo za poljoprivredu je, kako se ističe, predložilo Vladi Srbije da se isplati premija na svu otkupljenu pšenicu.

     - Talas štrajkova koji su zapljusnuli Srbiju moraju se pojedinačno sagledavati, ali u okviru budžetskih mogućnosti. Svi ti štrajkovi imaju zajednički imenitelj - poboljšanje materijalnog položaja radnika i oni su potpuno normalni u pocesu tranzicije - rekao je Srpski ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan, Lalović, na brifingu za novinare, navodi Tanjug.

Pripreme Generalnog urbanističkog plana Kragujevca, do 2015. godine
NA 7.858 HEKTARA 195.000 STANOVNIKA

       Do kraja godine, Skupština grada treba da usvoji Generelni urbanistički plan Kragujevca, do 2015. godine, posle stručne rasprave i izlaganja njegovog Nacrta na javni uvid. Predlog odluke, o izradi Generalnog plana "Kragujevac 2015", sa programom, koji treba da se uputi na Gradsku vladu, u sredu je razmotrila Komisija za planove, Skupštine Kragujevca.
       Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi i predsednik Komisije za planove, upoznao je njene članove - da predlog odluke, sa programom, treba da se pripremi za Izvršni odbor Kragujevca, kako bi se ispoštovala predviđena dinamika.
       U radu Komisije učesvovao je i stručni tim kragujevačke Direkcije za urbanizam i izgradnju.Članovi stručnog tima prezentirali su, ukratko, predlog programa i odluke, za Izvršni odbor Kragujevca.
       Mira Ćirić, načelnik Odeljenja za planiranje, u Direkciji za urbanizam, potsetila je da je plan - sa obimnom, studioznom dokumentacionom osnovom - započet po prethodnom Zakonu, o planiranju i uređenju prostora i naselja:
       - Prednacrt plana takođe je urađen po prethodnom Zakonu. Po usvajanju novog Zakona, o planiranju i izgradnji, bilo je potrebno da se prilagodimo njegovim odredbama i sačinimo ovaj program, sa predlogom nove odluke. Program je usklađen sa novim Zakonom, sa analizom, ocenom stanja i skraćenim prikazom urađenog, u dokumentacionoj osnovi.
       Po rečima Mire Ćirić, program sadrži i procenu razvojnih mogućnosti, grubi koncept plana, kao i ekonomsku procenu potrebnih sredstava, od 844 miliona evra.
Korišćen je i orto-foto plan Kragujevca, iz 2002. godine, Direkcije za urbanizam, u saradnji sa        Republičkim geodetskim zavodom. Takav plan, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, je važeća podloga za izradu generalnih planova, sa brojnim prednostima, izneo je Predrag Dimitrijević, načelnik Odeljenja za informatiku, Direkcije za urbanizam.
       - Područje Generalnog plana obuhvatilo je 7.858 hektara, sa oko 6.240 hektara građevinskog zemljišta, iz prethodnog plana. Od toga je izgrađeno 4.470, dok je približno 1.770 hektara predviđeno za budući razvoj grada - iznela je Ćirić, kao i da analiza u programu pokazuje strukturu korišćenja građevinskog zemljišta i šta bi trebalo preduzeti, po normativima.
       Kako je izneto, najveće je učešće stambenih zona, oko 50 procenata, što je nešto iznad normativa, koji su između 38 i 42 odsto, za grad kao Kragujevac. Po površini, slede privredne zone, dok 38 procenata zauzima javno građevinsko zemljište.

      Projekat novog putničkog vozila, na platformi stranog proizvođača - koji je krajem prošle godine sačinilo poslovodstvo Grupe "Zastava-vozila", u saradnji sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva - razmatrao je i Granski sindikat metalaca "Nezavisnost", u "Zastava-automobilima".
      - Preko Centrale "Nezavisnosti", metalci su projekat uputili brojnim firmama, sindikatima i stručnjacima za automobilsku industriju, u više evropskih zemalja. O projektu su se pozitivno izjasnili predstavnici francuskih, italijanskih, španskih i drugih firmi automobilske industrije, kojima je upućen - saopšateno je iz Centra za PR "Zastava-vozila".
      Pri tom je naglašeno, da takvo vozilo omogućava opstanak srpske automobilske industrije, upošljavanje razgranate kooperantske mreže, širenje perspektive za radnike, kao i novo zapošljavanje, dok će poslovodstvo "Zastava-vozila" da razmotri dobijene predloge i sugestije.

UKRATKO

      Novoformirani Šumadijski kulturni centar iz Kragujevca predstavio je u sredu Deklaraciju o depolitizaciji kulture, kojom se, uz ostalo, zahteva "kultivisanje kulturnog prostora, inficiranog dnevnom politikom, i oslobađanje od partijskih diktata". Deklaraciju kojom se zahteva i demetropolizacija i decentralizacija poslova u kulturi, potpisao je veliki broj kragujevačkih književnika, slikara, glumaca i drugih umetnika, navodi Danas.

      Vize za Rumuniju neophodne su od 1. jula. Cena viza je 35 USD. Do 10. jula vize ce moci da se dobiju na granici, a posle toga samo u konzularnom odeljenju Ambasade te zemlje. Viza vazi šest meseci, s mogucnoscu boravka 90 dana. Ukoliko se gradjani odluce da vise puta udju u Rumuniju, za vizu ce morati da izdvoje 70 USD. Ministarstvo spoljnih poslova SCG (www.mfa.gov.yu) izrazilo je duboko zaljenje zbog odluke Rumunije da uvede vizni rezim za drzavljane SCG i najavilo da ce biti prinudjeno da preduzme odgovarajuce recipročne mere, prenosi Vibilia.

      Javnom komunalnom preduzecu "Vodovod i kanalizacija" u Kragujevcu, oko 10.000 gradjana duguju preko pet miliona dinara, a privreda 125 miliona dinara. Vodovod nudi reprograme duga, na 6, 12 i 24 meseca, pod uslovom da rata ne bude manja od 500 dinara. Gradjani sa velikim dugovanjima mogu da ostvare pravo na popust od 30 procenata, ukoliko izmire obaveze od 31. marta 2003. do 31. marta 2004, ili ukoliko su ih vec izmirili.

      U koritu Lepenice poceli su radovi na cišcenju mulja, vredni dva miliona dinara. Na zahtev gradskog Fonda za uredjivanje gradjevinskog zemljišta, radove izvodi “Erozija”, odakle ubrzo najavljuju završetak posla. Iz “Erozije” najavljuju i ciscenje Erdoglijskog potoka.

      U kragujevačkom Domu ucenika srednjih škola "Artem" u četvrtak počinje sedmodnevna slikarska kolonija. Ucešce na ovoj koloniji potvrdilo je 20 likovnih umetnika iz Kragujevca, Beograda, Novog Sada i Kruševca. Radovi sa kolonije, ostace u vlasništvu Doma ucenika., navodi RTK.

Glas Amerike
SRBIJA IZABRALA DEMOKRATIJU

     - Zapad, posebno Evropa, Evropska unija i SAD pozdravljaju pobedu Borisa Tadića: Srbija konačno ima predsednika sa kojim možemo da saradjujemo.
     To je naglasio visoki funkcioner Stejt Dipartmenta Čarls Ingliš, direktor Kancelarije Državnog Sekretarijata za južnu i centralnu Evropu, u uvodu panel diskusije Glasa Amerike "Predsednički izbori u Srbiji: pogled iz Vašingtona". Učestvovali su i profesor univerziteta Klemson i bivši jugoslovenski diplomata Vladan Matić, profesor Merilendskog univerziteta Džon Lempi, kao i Danijel Server, direktor Blakanske inicijative i operacija za mir i stabilnost, pri Američkom institutu za mir.
     - Havijer Solana je rekao da je Boris Tadić prijatelj Evrope, a ja želim da dodam da je i prijatelj SAD i - što je najvažnije - verujemo da je prijatelj demokratije. Njegova pobeda je pobeda za srpski narod, koji je svojim izbornom voljom rekao da budućnost Srbije vidi u zajednici demokratskih zemalja, u kojoj mi želimo da mu pružimo dobrodošlicu. Posebno pozdravljamo podršku koju je Vojislav Koštunica pružio Tadiću u drugom krugu izbora i time jasno pokazao želju da budućnost Srbije stavi iznad stranačkih razlika - dodao je Ingliš i nastavio:
     - Smatramo da je jedinstvo demokratskih snaga u drugom krugu izbora ključ budućnosti Srbije. Ali, predsednik i vlada Srbije moraju sada zajednički da rade, jer budućnost Srbije ne može da zavisi od strateškog izbornog savezništva, već mora da počiva na širokoj saradnji i valjanoj državnoj upravi. Pred Srbijom su ozbiljni izazovi u domenu ekonomske reforme i vladavine zakona. Parlament će narednih nedelja razmatrati zakone od kritične važnosti za progres Srbije - ti zakoni mogu biti usvojeni jedino ukoliko demokratske snage ispolje jedistvo, kakvo su pokazale u oktobru 2000. i - ponovo - 27. juna.
     - Srbija se odlučila za demokratiju i vladavinu zakona. Ali kritičan element u toj jendačini je sada - ispunjenje medjunarodnih obaveza – naglasio je Ingliš, takođe, u uvodu.
     I ostali učesnici diskusije saglasili su se da je pobjeda Borisa Tadića na predsjedničkim izborima – doprinos demokratiji, dijalogu i stabilnosti u Srbiji i regionu. Takođe, izbor Tadića predstavlja veliko olakšanje za međunarodnu zajednicu, koja želi da se Srbija što prije integriše u evroatlanske strukture. Uspjeh demokratskog kandidata na predsjedničkim izborima je šansa za novi početak u Srbiji, a po mišljenju Lempija, iz Centra "Vudro Vilson", možda i posljednja prilika da se ispoštuju međunarodne obaveze i krene u ozbiljne i sveobuhvatne institucionalne refome.
     Vladimir Matić, sa univerizeta Klemson, je rekao da je Tadić pobijedio na platformi koju je podržao najveći dio demokratskih snaga u Srbiji i da njegovu ulogu vidi u stvaranju demokratske, većinske podrške Vladi – kako bi se oslobodila zavisnosti od podrške socijalista u srpskom parlamentu. Naročitu snagu i legitimitet – daju mu upravo građani Srbije, jer je izabran direktno – njihovim glasovima, rekao je Matić.
     Server je dodao, da zabrinutost međunarodne zajedice nije adresirana na predsjednika Srbije. Adresa kojoj se međunarodna zajednica, Sjedinjene države i Evropska unija obraćaju i kada je u pitanju rešavanje problema Kosova i kada se govori o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom – je vlada i njen premijer Koštunica, rekao je Server.

     Lempi je dodao da donekle razume zabrinutost Srbije, da će i nakon izručenja četvorice optuženih policijskih i vojnih generala – problem saradnje sa Hagom ostati, zbog Mladića i Karadžića. Vlasti u Beogradu, kazao je Lempi, moraju upravo stoga da učine sve da uvedu red u sopstvenoj kući – da se otarase korupcije u sudstvu i bezbjednosnom aparatu, da se obračunaju sa kriminalom i pokažu svijetu jasan demokratski kapacitet. Kada bi samo hapšenje i transfer Mladića bilo prepreka odnosima Srbije i Sjedinjenih države, verovatno bi se drugačije i razmišljalo, ali do tada bi trebalo da se završi veoma mnogo posla u samoj Srbiji, rekao je Lempi.
     Odgovarajući na pitanje u vezi sa uslovljavanjem pomoći Sjedinjenih država Srbiji, Server je kazao - da se to nije pokazalo dovoljno efikasnim, jer se radi o maloj sumi. Ujedno je cenio da Brisel i Vašington nisu dovoljno snažno i koordinirano zapretili Beogradu. Server vjeruje da bi se svi optuženi u najkraćem roku našli u Hagu, kada bi i Amerika i Evrospka Unija objavile da će obustaviti svu pomoć. Dodao je, da je koordinacija Brisela i vašingona u smislu jasne i jedinstvene poruke Beogradu dobila na snazi, uslovljavanjem studije izvodljivosti.
     Postavljeno je i pitanje – da li je moguće da međunarodna zajednica, kada je u pitanju trasfer i hapšenje haških optuženika, bude strpljivija prema Beogradu, kao što je strpljiva u vezi sa slučajem generala Gotovine. Čarls Ingliš je objasnio, da je slučajem Gotovina uslovljeno priključenje Hrvatske NATO-u i Evropksoj uniji, kao i da međunarodna zajednica već deset godina strpljivo čeka na dobrovoljnu predaju ili hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
     - Vreme za njihovo hapšenje je sada i odmah – poručio je Ingliš i naglasio, da je Sjedinjene države neće dozvoliti da se Haški tribunal zatvori, sve dok se pred njegovim sudijama ne pojave i Karadži i Mladić i Gotovina. Međunarodna zajednica je svoju ozbiljnost u tom kontekstu demonstrirala kroz odluku visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Pedija Ešdauna, o smijeni visokih zvaničnika Republike srpske, koji su pomaganjem haškim optuženicima opstruirali proces priključenja zemlje Partnerstvu za mir, rekao je Ingliš.

Protest upozorenja kragujevačkih oružara, pred Ministarstvom odbrane SCG
ZARADE, UMESTO SUBVENCIJA

      - Tražimo hitno upošljavanje kapaciteta fabrike za vojsku što je zakonska obaveza Ministarstva, vraćanje 60 miliona dolara koliko nam država duguje, konverziju dugova fabrike od 320 miliona dinara prema Ministarstvu odbrane u trajni ulog države i zaštićeni položaj kakav odbrambene industrije imaju u drugim zemljama - izneo je Jugoslav Ristić, predsednik sindikata "Zastava-oružja", zahteve kragujevačkih oružara, na protestu upozorenja, u utorak, pred Minstarstvom odbrane SCG, prenose "Novosti":
      - Ljudi iz Ministarstva su od vojničkog poziva zadržali samo privilegije, a novac koji je od poreskih obaveznika odvojen za namensku industriju koriste u druge svrhe.
       Radnici su naglasili i da neće pristati na smanjenje broja zaposlenih sa 3.600 na 1.000, kakve im najave stižu iz vrhova vlasti.
      - Nemamo višak radnika, nego manjak posla - kaže tehnolog u fabrici Đorđe Đorđević. - Rade nam samo pogoni za lovačko i sportsko oružje, a od njih ne može dovoljno da se zaradi. Vojni sektor je skoro "zarđao", a pre pet godina smo proizvodili 200.000 automata godišnje. Sada - nekoliko stotina. Pali smo na najniže grane. Plate, u proseku od 10.000 dinara, dobijamo preko subvencija, ali mi hoćemo da ih zaradimo, a tržište mora da nam obezbedi država.
      - U Ministarstvu odbrane izgleda ne mogu da se dogovore da li im trebaju puške ili šlemovi, kada odugovlače sa nabavkom - obratio se kolegama koji su kisnuli na protestu Dragan Ilić, član sindikata. - I ranije je bilo teško, smenjivale su se vlade i "dinastije", protestvovali smo i tada, a naši problemi nikada nisu rešeni. Ipak, sada smo u najtežem položaju.
      Oružari su iz Kragujevca doneli i ozvučenje, ali im iz zgrade Ministarstva nisu dozvolili da se priključe na struju. Spremni na sve, izvukli su iz kola agregat, pa su Birčaninovom ulicom odjekivale pesme "Riblje čorbe", navode Novosti.
      - Ako ne udovolje našim zahtevima naši protesti će biti još žešći i teži po njih. Veoma jednostavno, tražimo status fabrike, upošljavanje naših kapaciteta. Ukoliko to ne ispune krenućemo za 10-ak dana, sa svim fabrikama namenske industrije, uz podršku sindikata, iz našeg grada i onda ćemo biti mnogo agresivniji i sigurno će morati da ispune naše zahteve - izjavio je predsednik Sindikata kragujevačkih oružara, po povratku sa protesta pred Ministarstvom odbrane SCG, prenosi RTK.
      - Sindikat "Zastava-oružja" počeo je danas u Beogradu protest, pred MInistarstvom odbrane. Blokirali smo Birčaninovu ulicu i održali protest, uprkos besomučnoj kiši. Želeli smo da ukažemo na naše probleme, na zahteve koje smo upućivali, a nisu ispunjavani. To smo danas i uradili, sa više od 1.500 učesnika protesta, sa kojima smo stigli u Beograd u 33 autobusa. Izneli smo zahteve i ostavili rok od nekoliko dana da se ispune, inače ćemo animirati druge fabrike namenske industrije, kao i sindikate "Automobila" i "Kamiona" i krenuti ponovo put Beograda i onda biti mnogo agresivniji - izjavio je takođe Ristić, prenosi TV In.

EKONOMIJA

      Proizvodni programi 20-ak preduzeca domace vojne industrije i remontnih zavoda, kao i mogucnosti instituta "Jugoimport - SDPR" (www.yugoimport.co.yu) predstavljeni su na Medjunarodnom sajmu naoruzanja i vojne opreme "EUROSATORI" (www.eurosatory.com), u Parizu, od 14. do 18. juna.
      "Zastava oruzje" (www.zastava-arms.co.yu) predstavila je pistolje "CZ -999" i "Top-20", pusku "crna strela" kalibra 12,7 milimetara, i automatsku pusku M-21 kalibra 5,56 milimetara. "Sloboda" iz Cacka, "Krusik" (www.krusik-flm.co.yu) iz Valjeva i "Prvi Partizan" (www.prvipartizan.com) iz Uzica izlozili su delove i municiju, granate i projektile svih kalibara uradjene po NATO standardima (www.nato.int), sa punjenjima proizvedenim u fabrikama "Milan Blagojevic" iz Lucana i "Prva iskra" iz Barica.
      "Jugoimport - SDPR" saopstio je da, u godini kada obelezava 55. godisnjicu poslovanja, pojacava prezentaciju domace vojne industrije na manifestacijama i izlozbama sirom sveta, poput "Defexpo-a 04" (www.defexpo.com) u Indiji, "DSA 2004" (www.dsa2004.com) u Maleziji, "Sofex 2004" (www.sofex.com.jo) u Jordanu i izlozbi u Kuvajtu, povodom obnove Iraka. "Jugoimport" je podrzao inicijativu Beogradskog sajma (www.sajam.co.yu) da u kalendar medjunarodnih sajamskih priredbi uvrsti i usko specijalizovanu izlozbu naoruzanja i vojne opreme "Partner 2004", u cilju ucvrscivanja saradnje zemalja jugoistocne Evrope.

      Posle odluke Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) o poskupljenju cene elektricne energije, od 1. jula za 10,6 odsto na godisnjem nivou, Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) (www.eps.co.yu) korigovao je cene struje.
      Potrosaci u "zelenoj" zoni placace jedan kilovat-cas (kWh) u nizoj tarifi 0,66 dinara, a u visoj 2,44 dinara. U "plavoj" zoni potrosaci ce ubuduce placati kilovat-cas 0,99 dinara u nizoj zoni, dok ce u visoj zoni placati 3,95 dinara. Za potrosnju koja ulazi u "crvenu" zonu, u nizoj tarifi kilovat-cas kostace 2,34, a u visoj 9,36 dinara. Vlasnici jednotarifnih brojila, u "zelenoj" zoni placace 2,31 dinara, u "plavoj" 3,46, a u "crvenoj" 8,19 dinara, za kilovat-cas. Posto je prosecna potrosnja struje u domacinstvima u Srbiji oko 390 kilovat-casova mesecno, ona ce najavljene korekcije tarifnog sistema i cene struje u kucnom budzetu osetiti kao povecanje od 13,8 odsto, odnosno kao povecanje izdataka od 265 dinara godisnje. Predlog Upravnog odbora EPS-a, koji je Vlada Srbije usvojila, podrazumeva povecanje granice "zelene" zone na 300 kilovat-casova mesecno, "plave" od 301 do 1.600 kilovat-casova i "crvene" vise od 1.600 kilovat-casova mesecno. Ovim povecanjem cene struje EPS je dostigao prosecnu cenu struje od 3,72 evrocenta za kilovat-cas.

      Srbija je 2003. godinu zavrsila sa dugom od 11,6 milijardi EUR, sto je za 270 miliona EUR manje u odnosu na zaduzenje krajem 2000. godine. U ovom trenutku zaduzenje predstavlja 387 odsto izvoza roba i usluga, kao i 71 procenata bruto drustvenog proizvoda, predvidjenog za 2003. godinu.
      Servisiranje duga nece do 2007. godine predstavljati problem. Da bi se izbegla duznicka kriza nasa zemlja bi trebalo da do 2010. godine ostvari prosecan rast bruto društvenog proizvoda od 5 procenata godisnje, dok bi izvoz i investicije trebalo da rastu po stopi od oko 15 odsto godisnje. Javna potrosnja, do 2010, ne bi trebalo da raste vise od jednog procenta godisnje.
      U ovu cifru spoljnog duga Srbije nisu ukljucene obaveze nase zemlje prema MMF, koje finansira centralna banka, isplata stare devizne stednje, kao i komercijalni krediti. Najnepovoljniji indikator za nasu zemlju je ucesce ukupnog duga zemlje u vrednosti izvoza roba i usluga, koje je 2003. godine iznosilo 387 procenata, prenose Tanjug i Vibilia.

POLITIKA

      Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana posetiće uskoro Beograd, potvrdili su izvori bliski njegovom kabinetu. Isti izvori nisu mogl da preciziraju kada će doći do te posete, osim što su rekli da se ona još planira, ali da je najverovatnije da će to biti "u prvoj polovini jula".
      Izvesno je da se Solanina posete vezuje i za jučerašnju pobedu Borisa Tadića na predsedničkim izborima. U svakom slučaju, posle pobede Borisa Tadića, raspoloženje u EU prema Srbiji naglo se promenilo i gotovo da podesća na pravu euforiju u Briselu, posle promena u Srbiji, 5. oktobra 2.000, navodi Tanjug, a prenosi Glas javnosti.
      Solana je pozdravio pobedu Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji i istakao da je "srpski narod time jasno izrazio želju za evropsku budućnost Srbije". "Evropska unija je spremna da srpskom narodu pomogne u postizanju tog cilja. Boris Tadić je prijatelj Evrope i ja želim da radim s njim, kao nosiocem njegovih novih funkcija", navodi se u saopštenju Solane.
      Dodao je da srpske vlasti sada treba da iskoriste ovu priliku, da daju novu snagu procesu političkih i ekonomskih reformi, da pospešuju prijateljstvo i pomirenje sa svojim susedima i da ispune međunarodne obaveze. "Sve demokratske snage treba da delaju zajedno, da bi se ostvario brz napredak", navodi se u saopštenju visokog evropskog predstavnika.
      - Izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije znači pobedu opredeljenja za demokratiju i Evropu i svedoči da je Srbija rešila da odbaci prošlost - ocenila je Evropska komisija, u Briselu.
      Tadićeva izborna pobeda je naišla na "toplu dobrodošlicu" u EU, saopštila je Ema Advin, portparol komesara za međunarodne odnose u Evropskoj komisiji, Krisa Patena. Tadić je, precizirala je Advin, za Evropsku uniju "nosilac dve važne vrednosti, a to su demokratija i zalaganje za evropsku integraciju", navodi Beta, a prenosi Danas.

Kragujevački oružari krenuli na protest, pred Ministarstvom idbrane SCG
ZA POSAO I BOLJI STATUS

      Radnici kragujevačkog "Zastava-oružja", sa tradicijom kolevke srpske i industrije čitavog balkana, od 1853. godine, u utorak su otputovali na protest, pred Ministarstvom idbrane SCG, u Beogradu. Po rečima Jugoslava Ristića, predsednika Sindikata kragujevačkih oružara, za polazak u Beograd se sprema 1.500 ljudi, u 30 autobusa.
      - Među snovnim zahtevima je upošljavanje rezervisanih kapaciteta. Država ima obavezu da uposli deo naših kapaciteta, a to ne čini. Zatim - konverzija duga fabrike, prema Ministarstvu odbrane, u kapital "Zastava-oružja". Vrlo važnim smatramo i superzahtev - dobijanje statusa fabrike. Naš proizvod nije na slobodnom tržištu, što znači da ne možemo da poslujemo kao drugi privredni subjekti. Zato smatramo da moramo da dobijemo status javnog preduzeća, jer je naš proizvod na režumu dozvola.
      - Naravno, tražićemo i stari dug, od 60 miliona dolara, prema fabrici, za ranije izvezeno oružje i, na kraju - smenu odgovornih, u Ministarsvu odbrane, koje smatramo krivim za propadanje fabrike - izjavio je za RTK Jugoslav Ristić, predsednik Sindikata kragujevačkih oružara, pred polazak za Beograd.

      Više od 1.500 radnika kragujevačke fabrike "Zastava oružje" stiglo je oko podne, u 33 autobusa, u Beograd, navodi agencija Beta i citira Jugoslava Ristića - da radnici više ne mogu da čekaju rešavanje statusa vojne industrije i da zahtevaju posao.
      Tražiće konverziju duga, od 320 miliona dinara i donošenje programa vraćanja duga "Namenskoj", od 60 miliona dolara, za ranije izvezeno oružje.
      Ristić je rekao da će radnici "Zastava oružja", na protestu, zahtevati i smenu pojedinaca u Ministartsvu odbrane koji godinama ništa nisu učinili na rešavanju statusa vojne fabrike, već rade na "ruiniranju najstarije vojne fabrike u Srbiji".
      Dodao je i da sagovornik učesnika protesta, za rešavanje njihovih problema, može biti jedino ministar odbrane Prvoslav Davinić, koji, medjutim, danas nije u zemlji.
      U Ministarstvu odbrane Beti je rečeno da su za dolazak radnika "Zastava oružja" iz Kragujevca doznali iz medija i da nikakav zvaničan dopis Ministarstvu nije dostavljen.
      Radnici"Zastava-oružja" krenuli su iz Kragujevca u majicama sa natpisom "150 godina vojne fabrike", noseći transparente sa porukama "Nema nazad" i "Mi smo namenska", navodi agencija, a prenosi B92.

Zastava RD
AUTOMOBILI NA LIZING

      Kragujevačko preduzeće "Zastava RD", specijalizovano za snabdevanje auto-delovima, počelo je prodaju automobila na lizing, u saradnji sa "Folks bankom" iz Beča.
      Centar za PR Grupe "Zastava-vozila" saopštava da je za nabavku automobila na lizing učešće pet odsto, a otplata 24, 36, 48, 60, ili 72 meseca. Potrebni su zahtev za odobrenje finansijskog lizinga, potvrda o tri prethodne plate, ili penzije, dokaz o stalnom zaposlenju i kopija lične karte, bez žiranata. Kupac plaća porez na promet, registraciju i obavezno osiguranje, a kasko osiguranje preko lizinga, na 12 mesečnih rata.
      Učešće je od 153,14 evra, za najjeftiniji "koral 1.1", do 262,78 evra, za najskuplju "floridu 1.6 L". Rata za "koral 1.1" je 136,97 evra na 24, 96,64 na 36, 76,62 na 48, 64,72 na 60 i 56,88 na 72 meseca. Za "floridu 1.6 L" rata je 235,03 evra na 24, 165,84 na 36, 131,48 na 48, 111,06 na 60 i 97,61 evro, na 72 meseca, saopštava Snežana Anđelković, direktor Centra za PR.

UKRATKO

       Za privatizaciju "Zastave" zainteresovana je Kompanija "Millat Traktors Limited", iz Pakistana. Ambasada Pakistana zatrazila je od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom detaljne informacije o uslovima prodaje kragujevacke fabrike, navodi FoNet.

      U Kragujevcu ce krajem iduce nedelje biti otvoren još jedan javni parking, za cetrdesetak vozila, koji u dvorištu nekadašnje Druge gimnazije i tu uredjuje Javno komunalno preduzece "Parking servis", kao privremeni korisnik. Sat parkiranja koštaće 15 dinara, kao i na drugim javnim parkinzima.

      Kragujevačko ''Zastava oružje'' uspostavilo je sistemom menadžmenta kvalitetom JUS ISO 9001;2001, što je potvrđeno sertifikatom, koji su fabrici urucili predstavnici Vojne kontrole Ministarstva odbrane, kao uslov opstanka na tržištu i razvoja fabrike ''Zastava oružje''.

      Skupština grada naci ce rešenje da se obezbede sredstva za završetak reprezentativne zatvorene pijace i 69 lokala, u naselju Aerodrom. Izgradnja vredna 1,2 miliona evra, ili preko 90 miliona dinara, bila je dovedena u pitanje zbog smanjenog priliva sredstava u gradski budžet. Investitori uveravaju, da ce na jesen Kragujevac i naselje Aerodrom dobiti zatvorenu pijacu, kakvu imaju veliki svetski centri.

      Direktor kragujevačke Direkcije za urbanizam i izgradnju Veroljub Trifunovic odbranio je doktorat na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, na temu "Uloga i uticaj urbanistickog planiranja na razvoj Kragujevca, tokom 20. veka".

      Tradicionalni turnir u basketu, koji do 4. jula organizuje Košarkaški savez Srbije - Region 5, pod pokroviteljstvom Skupštine grada, poceo je na igralištu u Velikom parku. Takmicenje se održava svaki dan, od 18 casova. U slucaju lošeg vremena odlože se za naredni dan. Turnir je organizovan kao deo manifestacije “Basket fest”, koja ce trajati do kraja avgusta, navodi RTK.

     Rekonstruisana spomen-bista kralju Aleksandru I Karadjordjevicu, srušena pre 60 godina, otkrivena je na Vidovdan, u knićanskom selu Konjuša. Parastos kralju i kosovskim junacima, kao i osvecenje spomenika, služili su sveštenici Žicke i Šumadijske eparhije.Za privatizaciju "Zastave" zainteresovana je Kompanija "Millat Traktors Limited", iz Pakistana. Ambasada Pakistana zatrazila je od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom detaljne informacije o uslovima prodaje kragujevacke fabrike, navodi FoNet.

EU zadovoljna ishodom izbora u Srbiji
PODRŠKA REFORMAMA

      Evropska unija je pozdravila i izrazila veliko zadovoljstvo zbog činjenice da je na srpskim nedeljnim izborima pobedio i novi predsednik postao proevropski, demokratski kandidat Boris Tadić, koji je spreman i rešen da nastavi reforme u zemlji.
       To je u prvoj telefonskoj izjavi BBC-ju iz Istanbula istakla Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, koja je naglasila da je 'Evropska unija odlučna da veoma jasno podrži proces reformi u Srbiji i njeno približavanje Evropi'.
       Ona je dodala da će 'evropska dvadesetpetorica održati svoje obećanje dato proevropskim kandidatima u Srbiji i podržati ovaj povoljan proces'.
       Portparol Havijera Solane podvukla je da je izuzetno povoljno i to što su srpski glasači izašli u dosta velikom broju na izbore, koji su uredno i pošteno održani, prenosi BBC-jev saradnik Dragan Blagojević.
       Visoki zvaničnici EU se nalaze u Istambulu gde će u utorak učestvovati na samitu NATO.
Havijer Solana će, prema rečima Kristine Galjak, u utorak izdati i zvanično saopštenje o ishodu predsedničkih izbora u Srbiji.
       Na zasedanju šefova diplomatije NATO-a, u okviru samita NATO-a u Istambulu, svakako će biti reči o ovom, kako je navela Solanin portparol, bez sumnje povoljnom i veoma ohrabrujućem ishodu predsedničkih izbora i političkog razvoja u Srbiji, navodi BBC.

Po podacima CeSID, kandidat DS dobio poverenje 1,706,888 birača
TADIĆ PREDSEDNIK SRBIJE

      Podaci prispeli u CeSID po zatvaranju biračkih mesta pokazuju da je kandidat Demokratske stranke Boris Tadić pobedio na predsedničkim izborima u Srbiji, sa osvojenih 53,5 odsto glasova izašlih birača, saopštio je večeras novinarima u beogradskom Medija centru predsednik Upravnog odbora CeSID-a Zoran Lučić. Na izbore je, posle obradjenih 60 odsto podataka sa CeSID-ovog uzorka, izašlo ukupno 48,5 odsto birača. Tomislav Nikolić je, prema podacima CeSID-a, osvojio 45,1 odsto glasova izašlih birača.

Konačna procena rezultata Srbija ukupno glasova % Upisano 6,532,940   Glasalo 3,180,682 48.7 Nevažeći 41,891 1.3 Važeći 3,138,542 98.7 1 Tomislav Nikolić 1,431,833 45.0 2 Boris Tadić 1,706,888 53.7

      Republička izborna komisija (RIK) saopštila je u nedelju uveče da je do 23:20 časova obradila 78,09 odsto biračkog tela.
     Prema rečima sekretara RIK-a Marka Danilovića, na osnovu tih podataka Boris Tadić je dobio 53,52 odsto ili milion 319.404 glasa, a Tomislav Nikolić 45,12 odsto ili milion 112.469 glasova, navodi Tanjug.

I Đinđićeva pobeda
     Tadić je izjavio sinoć, da su na izborima pobedile demokratske ideje Srbije i vera da je 5. oktobar 2000. godine bio najveći dan u našoj istoriji.
     - Ovo je pobeda i Zorana Djindjića i pobeda njegovog života - kazao je Tadić gradjanima, koji su se okupili ispred sedišta DS, na Terazijama, i pozvao ih da još jednom skandiraju ubijenom predsedniku te stranke i srpskom premijeru.
     U prvom obraćanju javnosti posle izvesne pobede, Tadić je naveo da smatra da su ovi izbori pokazali jedinstvo demokratske Srbije i njenu sposobnost da prepozna odlučujuće istorijske trenutke i da je ovaj trenutak baš takav.
     Tadić je kazao da su izbori 27. juna pokazali da u Srbiji postoji visokooblikovana svest o interesima nacije, o interesima države, o interesima vremena u kome živimo i interesima najmladjih generacija, kao i da su rezultati izbora i način na koji su gradjani odlučivali na njima još jednom potvrdili da je put Srbije nepovratno odredjen 5. oktobrom 2000. godine.
     Posle glasanja, Tadić je ocenio da je 27. jun značajan dan u političkoj istoriji Srbije zato što će poruka birača stići veoma daleko.
     - Srbija će reći šta hoće i u kom pravcu želi da ide i mislim da ta poruka mora da bude jasna. Ubedjen sam da će Srbija još jednom potvrditi da ide ka Evopskoj uniji, bezbednosnim i političkim integracijama, modernizaciji političkog života i da ide ka boljem životu za svoje gradjane - istakao je Tadić.

Olakšanje
     Zapadne novinske agancije javile su nešto posle 20 sati, pozivajući se na preliminarne rezultate Cesida, da je na izborima za predsednika Srbije pobedio Boris Tadić, kojeg kvalifikuju kao prozapadnog reformatora.
     Veruje se da će pobeda Borisa Tadića na jučerašnjim predsedničkim izborima podstaći medjusobno približavanje reformskih političkih stranaka u Srbiji, koje žele da jačaju veze sa Evropom, piše u prvom komentaru povodom izbora list Njujork tajms u današnjem broju.
     Tadićeva pobeda će dovesti do medjusobnog približavanja onih političkih partija, koje su bile oslabljene dobrim rezultatima nacionalista na izborima za srpski parlament, u decembru 2003. godine, a koje se zalažu za jačanje veza sa Evropom, piše uticajni američki dnevnik.
     Evropska unija je sa olakšanjem i nespornom radošću prihvatila pobedu kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji održanim u nedelju.
     Portparol visokog predstavnike EU za spoljnu politiku i bezbednost Kristina Galjak je istakla da je Tadić proevropski čovek, reformator i nesporni prijatelj Unije.

Čestitke
     Predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić priznao je večeras poraz na izborima i čestitao svom protivniku Borisu Tadiću na pobedi.
     Nikolić je na konferenciji za novinare rekao da je, na osnovu 50 odsto obradjenih podataka u izbornom štabu SRS, očigledno da je Tadić odneo pobedu i zahvalio svojim biračima na ukazanom poverenju.
     Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica čestitao je večeras kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću izbor za predsednika Srbije.
     - Srbija je danas konačno dobila predsednika i veoma je važno da su gradjani izlaskom u velikom broju na izbore pokazali svest i odgovornost o važnosti jačanja demokratskih institucija i stabilnosti našeg društva - naveo je Koštunica, u izjavi Tanjugu.
     Predsednik SCG Svetozar Marović uputio je večeras Borisu Tadiću čestitku, povodom izbora za predsednika Srbije, sa željom da ostvari svoj predizborni evropski program i na taj način odgovori željama najvećeg broja gradjana u Srbiji:
     - Čestitam gradjanima Srbije, koji su, birajući vas za predsjednika, pokazali zrelost, odgovornost prema sebi i svojoj budućnosti, opredeljujući se za put ka razvijenoj i demokratskoj Evropi.

     Pobeda Borisa Tadića ohrabruje, jer su poslednju šansu izgubili oni, koji su u vreme Slobodana Miloševića gurali Srbiju unazad, ali je i obavezujuća pobeda proevropskih snaga u Srbiji, izjavio je večeras Tanjugu šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković.
     - Pobeda je obavezujuća, zato što su "birači proevropske Srbije po svojim glasovima ispostavili zahtev za ubrzanim evropskim reformama i radikalnim raskidom sa Miloševićevim sistemom vrednosti u Srbiji, koji je još itekako snažan - rekao je Drašković.

Integracije
     BBC citira Tadića, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, da su predsednički izbori pokazali jedinstvo demokratske Srbije i potvrdili da je put Srbije nepovratno odredjen 5. oktobra 2000. godine i da put ka Evropi nema alternativu.
     - Izbori su pokazali da u ovoj zemlji postoji svest o interesima nacije, države, vremena u kome živimo i najmlađih generacija - rekao je takođe predsednički kandidat DS.
     Isti medij navodi i ocenu Nikolića, da su Tadiću najviše glasova dali pripadnici nacionalnih manjina.
     - Radikali, glavu gore. Čeka nas nekoliko meseci upornog rada do pobede na parlamentarnim izborima - rekao je Nikolić.
     Tadićeve pristalice su tokom večeri započele slavlje na centralnim beogradskim ulicama, navodi takođe BBC.
     Glas Amerike naglašava, da je Tadić rekao - nakon objavljivanja preliminarnih rezultata - da će se zalagati za bolji život građana Srbije i izradu novog, modernog ustava, koji će biti pravna osnova budućnosti Srbije.
     - To je jedan od prioriteta - rekao je Tadić, ističući da Srbija nastavlja putem evro-atlantskih integracija. - Važno je da podvučem da ova zemlja ne odustaje od evropskih integracija, ne odustaje od regionalnih i bezbednosnih integracija – Partnerstvo za mir i razne druge forme bezbednosnih i političkih integracija su, ne usud ove zemlje, nego želja ove zemlje i njenih građana. Mislim da su ovi izbori potvrdili da od takvog razumevanja politike i političke budućnosti nema odustajanja i da građani ove zemlje jesu masovno upravo za takvu vrstu politike - izjavio je Tadić, prenosi Glas Amerike.

Gradsko zelenilo
CVEĆE ZA OSNOVCE

      Kragujevačko Javno-komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo" u ponedeljak je besplatno isporučilo sadnice cveća učenicima i nastavnicima 11 gradskih škola, koje su se nedavno odazvale prikupljanju plastičnih PET boca, za reciliranje, u zajedničkoj akciji Skupštine grada i nadležne Agencije Vlade Srbije.
      - Prikupljanju PET ambalaže odazvale su se sve osnovne škole, kojima se na ovaj način odužujemo. Od jeseni, planiramo da prikupljanje proširimo i na kragujevačke srednje škole, čak i na obdaništa. Veoma je bitno da shvatimo, da moramo da promenimo odnos prema otpadu i javnoj higijeni, ako želimo da Kragujevac bude još čistiji, kao cvetni grad, u kojem se sprovodi ovakav pilot program republičke Agencije za reciklažu - kaže Dobrila Desivojević, direktor "Gradskog zelenila".

Cvetojevac
KNEGINJA URUČILA DAROVE

      Kneginja Jelisaveta Karađorđević uručila je, proteklog vikenda, deci i žiteljima Cvetojevca, kod Kragujevca, povodom završetka školske godine, 200 paketa-darova u higijenskom priboru, obući, majicama, kačketima, pampers pelenama, opremi za igru, ljuljaškama, mini bazenima.
      Cvetojevac je dobio zabavni park, lopte, "mišiće" za vodu, opremu za stoni-tenis. Žitelji Cvetojevca kažu, da će im novi rekviziti dobrodoći u satima odmora i rekreacije. U istom selu, pre više godina, angažovanjem kneginje Jelisavete i dinastije Karađorđevića, osnovana je i humanitarna ambulanta "Sveti Andrej Prvozvani".