EKONOMIJA

         Multinacionalna kompanija "Metro - Cash&Carry" (www.metro.de), gradice u Kragujevcu objekat veletrgovine u kome ce se snabdevati maloprodajna mreza iz Centralne Srbije. Pocetkom rada ovog objekta, koji ce imati 14.000 kvadrata, posao ce dobiti 300 Kragujevcana.
         Za lokaciju, koja se nalazi na ulasku iz pravca Batocine u Kragujevac, "Metro" je uplatio Fondu za uredjenje gradjevinskog zemljista Kragujevca 1,5 miliona EUR, a gradnja ce se zavrsiti u prvoj polovini 2005. godine, prenosi Vibilia.

         Mlekara “Kuc kompani” iz Kragujevca predstavila je uslove savremene proizvodnje, za nekoliko stotina najvecih snabdevača, na seminaru “Podignimo kvalitet svežeg mleka”.
         Poljoprivrednici su upoznati sa prednostima nove opreme za mužu i skladištenje mleka. Predoceni su i uslovi nabave aparata za mužu i laktofriza.
         Za poboljšanja kvaliteta mleka Ministarstvo poljoprivrede Srbije, za narednih pet godina obezbedilo je 800 miliona dinara a Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj 30 miliona evra, navodi RTK.

BBC: U Mastrihtu moguća promena odnosa EU prema SCG
PRISTUP NA DVA KOLOSEKA?

         U subotu, drugog dana sastanka u Mastrihtu, ministri spoljnih poslova Evropske unije razmatraće predloge komesara za spoljne poslove Krisa Patena o promeni odnosa evropske dvadeset-petorke prema Srbiji i Crnoj Gori. Kako javlja dopisnik BBC-a, Paten će predložiti - kako je to nazvao - pristup na dva koloseka.
         Evropska unija bi - smatra Paten - mogla da potpiše jedinstveni Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa SCG, ali sa dva različita poglavlja, kada je reč o ekonomskim odnosima, budući da državna zajednica nije harmonizovala sve aspekte svoje carinske i poreske politike.
         Šef holandske diplomatije, trenutno predsedavajući Unijom, Ben Bot, u razgovoru za BBC odbacuje navode da takav pristup na dva koloseka može da se protimači kao priznanje da su evropski napori da se sačuva jedinstvo SCG u suštini propali:
         - Smatram da moramo da pravimo razliku između političke situacije, gde, naravno, verujemo da je od ključnog značaja da državna zajednica ostane netaknuta, i ekonomske sfere, odnosno situacije na unutrašnjem tržištu. Tu možemo da pronađemo kompromisnu formulu koja bi sačuvala jedinstvo državne zajednice a da se istovremno pronađe rešenje ekonomskih problema. Pažljivo ćemo saslušati predloge gospodina Patena i razmotriti njihove moguće posledice - izjavio je Bot.
         Evropski zvaničnici ističu, da je cilj prijedloga Patena - da se SCG pomeri sa samog začelja, kada je reč o usvajanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Makedonija i Hrvatska su već potpisale taj sporazum, pregovori sa Albanijom su u toku, a sa Bosnom i Hercegovinom se razmatra studija o sprovodljivosti.
         Formiranje državne zajednice SCG bila je ideja predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku Havijera Solane. Nameće se pitanje da li je došlo do razilaženja u stavovima između Patena i Solane, kao i da li smo svedoci propasti Solaninog plana. Havijer Solana za BBC kaže to nije slučaj.
         - Ne, to nije odluka koju je doneo komesar Paten, već koju donosimo svi mi. O tome ćemo danas razgovarati i to sa jednim ciljem, da ustanovimo da li možemo da ubrzamo put SCG, kao celine, ka Evropskoj uniji. Kao što je poznato, postoje izvesni problemi u ekonomskom prostoru zemlje. Danas ćemo ustanoviti da li možemo da se dogovorimo da razgovaramo sa SCG, kako bi se - što svi mi želimo - održala državna zajednica. No, istovremeno, treba da ubrzamo proces stabilizacije i asocijacije - izjavio je Solana.
         On dodaje - da je u Crnoj Gori takav stav Evropske unije pogrešno protumačen kao zeleno svetlo za nezavisnost.
         - To je potpuno pogrešno. Sporazum koji su oni prihvatili podrazumeva da ostanu u državnoj zajednici do referenduma, ako žele da ga održe, ali tek posle 2006. godine. Stav Evropske unije po tom pitanju nije se ni malo promenio - naglašava Solana.
Evropska unija je zabrinuta da bi bilo koji potez Crne Gore usmeren ka nezavisnosti poslao pogrešan signal Kosovu.

Novosti u tehnologiji
"PEŽO-SITROEN" NA SOJINO ULJE

         Biodizel, brazilski patent, dobijen od sojinog ulja i 16 odsto manji zagađivač od benzina, uspešno je testiran na vozilima grupe "pežo-sitroen PSA", saopštili su specijalisti u Braziliji, a prenosi Srna.
         Novo ekološko gorivo, dobijeno hemijskom transformacijom sojinog ulja i sastavljeno od 30 odsto biodizela i 70 odsto dizela, razvili su istraživači Laboratorije za čisti tehnološki razvoj na Univerzitetu Sao Paolo.
         Testovi su počeli pre godinu dana sa "sitoren ksara pikaso" i "pežoom 206", koji su prešli 100.000 kilometara. Kada pređu 160.000 kilometara, biće urađene nove analize.
         Profesor Žerar Belo, specijalista za istraživanja motora i goriva kod PSA "pežo-sitroen", potvrdio je da se porede performanse vozila na biodizelu sa vozilima na benzin i da je primećeno da im je sličan nivo potrošnje. Ali, vozila na biodizel su manji zagađivači, sa redukcijom od 16 odsto emisije dima i gasa.
         To će omogućiti Brazilu da smanji zavisnost u odnosu na biogorivo dobijeno od nafte i stvoriće novi izvor za povratak uzgajivača soje Brazil je trenutno drugi proizvođač soje u svetu. Sva tehnička i fiskalna pravila upotrebe biodizela biće spremna u novembru, prenosi Glas javnosti.

Dani pčelara Šumadije u Kragujevcu
ZDRAVA HRANA ZA EGZISTENCIJU

         U Kragujevcu su u petak otvoreni tradicionalni Dani pčelarstva Šumadije, 21. izložbom proizvoda i opreme, na centralnom trgu, Kod krsta, u pečaškoj zoni ulice Kralja Petra I Karađorđevića, pod pokroviteljstvom Skupštine grada.
          Manifestaciju, u organizaciji kragujevačkog Društva pčelara - jednog od najstarijih u Srbiji, osnovanog pre 105 godina - otvorio je Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar, u Gradskoj vladi, u prisustvu mr Miroslava Marinkovića, načelnika Šumadijskog okruga.
         Danima pčelara Šumadije odazvao se i Vlastimir Spasić, član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kao i predstavnici više društava pčelara.
         - Kragujevac je centar pčelarstva Srbije, kako po uspešnim, začajnim proizvođačima meda, koji su ovde izlagači, tako i po brojnim, priznatim, autorima stručne literature. Kragujevac je i značajan centar za proizvodnju opreme i pribora za pčelarstvo - izneo je predstavnik pčelara Srbije i preporučio da med treba da bude hrana, kako se ne bi koristio kao lek.
         Nikola Spasić je pozdravio učesnike manifestacije, iz svih krajeva Srbije i ukazao na rezultate i tradiciju domaćina Dana pčelara Šumadije.
         - Grad Kragujevac je otvoren za sve manifestacije, koje propagiraju zdrav način življenja. Podržavamo nastojanja svih proizvođača, koji u pčelarstvu mogu da osiguraju egzistenciju i smanje nezaposlenost. Proizvodnja meda zaslužuje posebnu pažnju i zaslužuje svaku materijalnu i organizacionu pomoć - kazao je Nikola Spasić.
         U otvaranju Dana pčelara učestvovala je i predškolska grupa, iz Ustanove za decu "Nada Naumović".

Nove spekulacije o potencijalnom ulaganju u "Zastavu"
TUPANJAC PREGOVARA O USLOVIMA

        Branko Tupanjac, američki biznismen srpskog porekla, potvrdio je za Glas javnosti da pregovara s predstavnicima Vlade Srbije oko definisanja uslova pod kojima bi investirao u kragujevačku "Zastavu".
        On nije želeo da potvrdi, ali ni demantuje informaciju da je obezbedio garancije američkih banaka za ovaj posao - u vrednosti od pola milijarde dolara - sa obrazloženjem da bi priča o tome mogla da mu šteti u inostranim poslovnim krugovima.
        Tupanjac je rekao da bi, u slučaju da postigne dogovor sa Vladom Srbije, ugovor o ulaganju u "Zastavu" bio potpisan najkasnije do Nove godine.
        - U "Zastavi" bi se proizvodili kompletni automobili, a ne samo rezervni delovi i tome vodimo pregovore s jednom američkom automobilskom industrijom, kao i nekim drugim stranim automobilskim kompanijama - potvrdio je Tupanjac.
        Prema nezvaničnim informacijama iz Vlade, reč je o američkom gigantu automobilske industrije - fabrici "Ford". Prema nedavnoj odluci Vlade Srbije, "Zastavi" će u momentu prodaje biti otpisan deo dugova. Nedavno je i italijanski "Fiat" otpisao dve trećine starog duga srpskoj fabrici.
        I pored ovih olakšica Tupanjac traži i čvrste garancije države za uloženi kapital. Međutim, zbog aranžmana sa MMF, naša država ne može biti garant komercijalnog zaduženja, navodi Glas javnosti.
        Tupanjac je prošle sedmice boravio u Beogradu, gde je - kako Danas nezvanično saznaje - sa nadležnima u Vladi Srbije ponovo pregovarao o ulaganjima u Grupu "Zastava Vozila", odnosno u "Zastavine" fabrike za proizvodnju automobila i kamiona.
        Tupanjac je minule sedmice, prema izvoru ovog lista, doneo i garancije američkih banaka na iznos od 500 miliona evra, koliko planira da uloži u "Zastavu". Američki biznismen je, međutim, tom prilikom zatražio i garancije Vlade Srbije za najavljeno ulaganje u "Zastavu".
        Ukoliko dođe do dogovora o ulaganju, Tupanjac će u "Zastavi" instalirati deo nove opreme, najverovatnije Fordove, na kojoj bi za oko dve godine trebalo da počne proizvodnja novog modela automobila.
        Branko Tupanjac koji slovi za ozbiljnog i jednog od najbogatijih poslovnih ljudi u srpskoj dijaspori u Americi i svetu (bavi se nekretninama i građevinarstvom) već je dva puta posetio "Zastavu". Podsetimo da je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u Vladi Srbije Slobodan Lalović početkom ove nedelje izjavio da očekuje da će problem "Zastave" uskoro biti rešen.
        - Približavamo se rešavanju problema i očekujem da će "Zastava" uskoro ući u proces privatizacije - rekao je Lalović.
        Da li je pri tom mislio na Branka Tupanjca, saznaće se uskoro, zaključuje Danas.

EKONOMIJA

        Gradjani Srbije ce imati veci pristup dugorocnim kreditima za kupovinu, izgradnju ili obnovu stanova uz pomoc zajma EBRD-a (www.ebrd.com) od 10 mil EUR koji je odobren privatnoj banci HVB Banka Jugoslavija A.D (www.hvb.co.yu).
        Dvanaestogodisnji zajam ce omoguciti HVB banci da poveca hipotekarne kredite do sume od 100.000 EUR za pojedince i trebalo bi da podstakne konkurentnost u okviru domaceg hipotekarnog sektora pruzajuci time olaksice potencijalnim vlasnicima stanova. EBRD i HVB Banka ce takodje raditi zajedno sa lokalnim pravnim firmama na standardizaciji dokumentacije hipotekarnog kredita postavljajuci osnovu za sekuritizaciju u skladu sa razvojem domaceg kapitalnog trzista.
        EBRD je najveci investitor u Srbiji i Crnoj Gori sa preko 583 miliona EUR ulozenih u 28 projekata. Ova banka je takodje pomogla da se mobilise preko 609 miliona EUR u stranim investicijama.

        HVB Banka (www.hvb.co.yu) izdaje stambene kredite za kupovinu ili adaptaciju kuca ili stanova sa rokom otplate do 15 godina. Minimalni iznos je 10.000 EUR, dok maksimalni zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Minimalno ucesce iznosi 20 procenata, uz obaveznu hipoteku, s tim da ako klijent uplati ucesce od 30 odsto nekretnina koja je predmet kupovine moze biti predmet hipoteke. Kamatna stopa iznosi 9,5 odsto godisnje.
        "HVB Banka" je pripremila "Stednju za kredit", koja uz stednju u periodu od 1 do 5 godina i od minimum 150 EUR mesecno omogucava 1 procenat nizu kamatnu stopu na stambeni kredit (8,5 odsto godisnje). Ukoliko klijent kupuje nekretninu u vrednosti od 30.000 EUR uz ucesce od 20 odsto, mesecna rata ce iznositi 250,61 EUR uz kamatnu stopu od 9,5 odsto, odnosno 236.34 EUR uz kamatnu stopu od 8,5 odsto.

        U Srbiji je 1. septembra je stupio na snagu novi Zakon o doprinosima, kojim ce se znacajno rasteretiti radno intenzivne grane i koji ce doneti pogodnosti u oblasti zaposljavanja ljudi srednje generacije i starijih gradjana, posto postoji visoka stopa nezaposlenih - oko 29 odsto.
        U 2004. godini, posle dugo vremena, smanjen je broj nezaposlenih i on je 30. juna bio za 21.000 manji nego istog dana lane, a samo u 2004. godini je manji za oko 15.000, sto znaci da je nezaposlenost u Srbiji opala 2,2 odsto.
        Cilj novog zakona je da podstakne zaposljavanje onih koji su u procesu tranzicije izgubili posao i koji ga teze mogu naci. On nudi pogodnosti poslodavcima ukoliko zaposle one koji su sada na birou rada, a koji imaju vise od 45 godina, dok je posebna pogodnost predvidjena za one koji zaposle starije od 50 godina. Svi poslodavci koji od 1. septembra zaposle one koji su sada na birou, a imaju vise od 50 godina, uopste nece placati doprinose. Ukoliko poslodavci zaposle ljude starije od 45 godina, u tom slucaju se za 80 procenata umanjuju doprinosi tj. placa se samo 20 odsto doprinosa. Uslov da bi poslodavci mogli da koriste ovu pogodnost je da je osoba koju zaposljavaju starija od 45, odnosno 50 godina, da je prijavljena kod nacionalne sluzbe za zaposljavanje kao nezaposlena ili da je korisnik novcane naknade za nezaposlene i to neprekidno u periodu od godinu dana. Oslobadjanje za poslodavce traje dve godine.
        Zakon je, da ne bi bilo izigravanja propisa, predvideo da poslodavac gubi pravo na oslobadjanje ako zaposlenom prestane radni odnos, osim ako do prestanka radnog odnosa dodje nezavisno od volje zaposlenog ili poslodavca.
        Kada je rec o punjenju fondova za zdravstvo, socijalno osiguranje i nezaposlene, razliku koju poslodavac nece placati ako zaposli ove osobe, placace nacionalna sluzba za zaposljavanje (www.rztr.co.yu), odnosno, u krajnjoj liniji, drzava iz budzeta Srbije.
        Stupanjem na snagu novog zakona ce u tekstilnoj industriji, industrijama koze i obuce, prediva i tkanina izmedju 20 i 30 procenata biti manje opterecenje za placanje doprinosa, a znacajno rasterecenje ce imati i privatni preduzetnici koji ce placati oko sedam odsto manje doprinose. Ukidaju se visestruke minimalne osnovice za obracun doprinosa i uvodi jedinstvena minimalna osnovica na nivou od 40 odsto, od prosecne bruto zarade isplacene u prethodnom kvartalu.
        Novina je i sto vise ne postoji obaveza da se doprinosi placaju ukoliko preduzece nije isplatilo zarade, prenosi Vibilia.

Predsednik Srbije i ministarka prosvete u đačkim klupama
GRB UMESTO SLIKE

        Predsednik države Boris Tadić i ministarka prosvete Ljiljana Čolić obišli su juče osnovne škole u kojima su nekada i sami bili đaci.
        Tadić je bio na prvom času u beogradskoj Osnovnoj školi "Mihajlo Petrović Alas" na Dorćolu, zajedno sa bivšom razrednom Vasilijom Ranđelović koja ga je pohvalila, rekavši da je predsednik Srbije bio veoma dobar đak. Čolićeva je posetila OŠ "Gavrilo Princip" u Zemunu.
        Negdašnja Tadićeva razredna, profesorka francuskog, prepričala je i anegdotu kako je jednom prilikom morala da ga - po naređenju direktora škole - vodi na šišanje. Predsednik se podsetio svojih školskih dana i primetio da na zidu učionice nema više fotografija predsednika države.
        - Dobro je što više nema slike predsednika, jer se oni menjaju, dok grb ili zastava zemlje ostaju. I zato bi bilo dobro da bar jedan od tih simbola stoji na zidu učionice - rekao je Tadić, prenosi Glas javnosti.

Kragujevački Teatar "Joakim Vujić" otvara scenu u Beogradu
GOLA VERA U HANGARU

        Kagujevački teatar „JoakimVujić“ večeras će u napuštenom hangaru, na železničkoj stanici u Beogradu, nastupiti sa predstavom Đorđa Milosavljevića „Gola Vera“. Verovatno je to prvi put da pozorište iz unutrašnjosti otvara svoju isturenu scenu u Beogradu i to sa ciljem da promoviše novu pozorišnu poetiku, konstatuje Blic.
        - Kragujevačko pozorište je predstavom „Gola vera“, Đorđa Milosavljevića i u režiji Juga Radivojevića, otvorilo jedno novo poimanje dramaturgije i pozorišta uopšte, njegove funkcije i uloge, pre svega, Nekolicina ljudi, najviše njih upravo iz Beograda, odmah je to prepoznala i potrudila se da odbrani i šta više, da definiše taj novi trend. Uobičajeno je u svetu, ne samo u pozorištu, da se fizionomije produkcijskih kuća, ili umetnički pravci i tendencije, definišu oko jednog primarnog projekta i kasnije razrađuju i unapređuju. Dakle, nije ništa čudno da se oko jedne predstave formira jedno pozorište, sa specifičnom estetikom. To što se događa upravo u Beogradu, mislim, dobar je znak. Beograd pokazuje svoju intelektualnu vitalnost - kaže Zoran Petrović, upravnik Teatra „Joakim Vujić“.
        - Potrudili smo se da i ovu sezonu otvorimo jednim neobičnim projektom. Naime, radi se o predstavi „Rekvijem“, koja je omnibus sačinjen od tri dela, istoimenog teksta Leopida Andrejeva, zatim komad Aleksandra Červinjskog, „Poziv na pogubljenje“, rađenog po istoimenom delu Vladimira Nabokova i Beketove drame „Kraj partije“ - dodaje Petrović, uz ostalo, u razgovoru za ovaj list.

Drugi upisni rok na fakultetima i višim školama u Srbiji
U KRAGUJEVCU JOŠ 1.548 BRUCOŠA

        Drugi upisni rok na fakultetima i višim školama, čiji je osnivač Republika Srbija, trajaće od 2. do 20. septembra, potvrdio je pomoćnik ministra prosvete i sporta Miroslav Filipović.
        Prijavljivanje kandidata na fakultetima i višim školama, u kojima je ostalo slobodnih mesta posle junskog upisnog roka, biće održano 2. i 3. septembra, a polaganje prijemnih ispita od 6. do 8. septembra, prema rasporedu koji će objaviti visokoškolske ustanove.
        Na univerzitetima u Srbiji ima mesta za još 9.125 studenata - 2.434 redovna i 6.691 samofinansirajućeg.
        Univerzitet u Kragujevcu, u septembarskom roku, može da primi 1.548 brucoša - 352 budžetska i 1.196 samofinansirajućih.
        Univerzitet u Beogradu moći će da primi još 2.125 budućih akademaca - 770 budžetskih i 1.355 samofinansirajućih.
        Na Univerzitetu u Nišu slobodno je 2.191 mesto - 524 za budžetske i 1.667 za samofinansirajuće studente.
        Prištinski Univerzitet podeliće 1.020 indeksa - 201 budžetskim, a 819 studentima koji sami plaćaju školarinu.
        Na Univerzitetu u Novom Sadu ima mesta za još 2.228 novih studenata - 587 redovnih i 1.641 studenta koji će plaćati školovanje.
        Proceduru drugog upisnog kruga fakulteti likovnih i primenjenih umetnosti započeli su još 19. avgusta, navodi RTS.

UKRATKO

        Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam mesevci ove godine dostigla je 7.605,2 miliona dolara, 33,8 procenata više nego u istom periodu 2003, saopštio je Republički zavod za statistiku.
        Posmatrano u evrima, spoljnotrgovinska razmena iznosi 6.207,2 miliona, što je 21,3 više nego u istom periodu lane. Deficit za period januar-jul ove godine iznosi 3.943,1 milion dolara, što je povećanje od 53,4 procenata, u odnosu na prošlogodišnji period. Deficit iznosi 3.215,8 miliona evra, i veći je za 39,2 procenata, u odnosu na isti period 2003, prenosi Tanjug.

        Pacijenti kojima su neophodni pejsmejkeri ili defibrilatori opet bi mogli da ostanu "na cedilu". Kardiovaskularni centri u Srbiji potrosice vec do kraja oktobra 2004. ugradni materijal, nabavljen za rad do kraja godine, jer su kupljene kolicine daleko ispod potreba.
        Za pet centara u Srbiji - Institut za kardiovaskularne bolesti KCS (www.kcs.ac.yu), "Dedinje", zdravstvene ustanove u Sremskoj Kamenici, Nisu i Subotici - na tenderu za polugodisnje snabdevanje kupljeno je 600 pejsmejkera i 12 defibrilatora, a minimum potreba je 750 pejsmejkera i 30 do 35 defibrilatora.
        Jedino resenje je da se iz budzeta obezbede dodatne pare, sto je prema uslovima tendera moguce. Defibrilator kosta vise od 10.000 evra, obican pejsmejker i 10 puta manje, a obaveza drzave je da obezbedi godisnje minimum 1.500 pejsmejkera i 60 - 70 defibrilatora da ni jedan pacijent ne bi umro zbog nedostatka ugradnog materijala.

        "Microsoft" (www.microsoft.com) planira da jeftinu verziju Windows-a - "XP Starter Edition", ponudi vecem broju zemalja nego do sada, radi poboljsanja svojih konkurentskih pozicija u odnosu na Linux (www.linux.org) i smanjenja broja piratskih kopija.
        U "Microsoft-u" kazu da je "Windows XP Starter Edition" predvidjen za odredjena trzista i da se jednostavno koristi, odrzava i prodaje. Trenutno su u toku pregovori sa vladama Tajlanda, Malezije i Indonezije o prodaji ove verzije "Windows-a", a planira se prosirenje ponude i u drugim zemljama gde je kupovna moc ogranicena.
        "Microsoft" nije objavio mnogo podataka o novom "Windows-u", ali u kompaniji tvrde da se ne radi o "ogoljenoj" i osiromasenoj verziji, vec samo prilagodjenoj odredjenim trzistima, ukljucujuci lokalne jezike, prenosi Vibilia.

Obnovljena pešačka zona u ulici Branka Radičevića
RUŽICA ĐINĐIĆ PODRŽALA RADOSAVLJEVIĆA

        U centru grada, u sredu je svečano predata na upotrebu obnovljena pešačka zona, u ulici Branka Radičevića, uz učešće Ružice Đinđić, supruge ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića, koja je podržala kandidaturu Dragutina Radosavljevića, direktora Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, za gradonačelnika Kragujevca.
        Fond za uređivanje građevinskog zemljišta je investirao tri i po miliona dinara u ulicu Branka Radičevića, koja je među najstarijima u Kragujevcu.
        - Zamenjena je kompletna infrastruktura i uvedeno centralno grejanje, 40 godina od izgradnje stambene zgrade u ovoj ulici. Zamenjena je i pešačka konstrukcija, standardnim behaton pločama, Po visokom svetskom standardu je i ulična rasveta, sa svetiljkama snage 250 vati, domaće proizvodnje, uz učešće kragujevačkog "21. oktobra" – izjavio je Radosavljević.
        U prisustvu Slobodana Gavrilovića, potpredsednika Demokratske stranke, kao i predstavnika njenog kragujevačkog Gradskog odbora, na čelu sa predsednikom Draganom Planićem, Ružica Đinđić je izjavila - da je na ovaj način manifesovala podršku Radosavljeviću, iz same centrale i vrha partije.
        - Radosavljević to zaslužuje, kao uspešan čovek. Nadam se da će građani Kragujevca prepoznati tu njegovu uspešnost, kao i da je izbor Radosavljevića za gradonačelnika najbolje rešenje i za njih, ne samo kao našeg najboljeg stranačkog kandidata – rekla je Ružica Đinđić, prilikom susreta sa velikim brojem Kragujevčana, koji su je pozdrvili.

Izvršni odbor grada Kragujevca
ZAKON UMANJIO BUDŽET

        Izvršni odbor Kragujevca, na 110. sednici, u sredu, prihvatio je informaciju, po kojoj su u prvih sedam meseci ove godine u budžetu grada ostvareni prihodi od 830.290,511 dinara, što je 42,31 odsto od plana za ovu godinu. U istom periodu, izdaci budžeta su dostigli 827.196,178 dinara, ili 39,54 procenata od iznosa predviđenog za 2004.

Restriktivna politika
        Iz Sekretarijata za budžet i finansije, Biljana Petrović, načelnik Odeljenja budžeta, potsetila je članove Gradske vlade - da su prihodi do marta bili na nivou plana. Od aprila su drastično smanjeni, za 30 do 40 miliona dinara mesečno - po novom Zakonu o učešću gradova i opština u porezu na promet - što je veliki udar na budžet Kragujevca, upozorila je Petrović.
        Rashodi su zbog toga umanjeni, smanjivanjem kvota za drugi kvartal, na 16,5, sa 21 procenta, koliko su iznosile u prvom tromesečju.
        - I pored toga nismo uspeli da ostvarimo planirane prihode od 37,5, već od 35 procenata, u šta je morala da se uklopi i potrošnja. Neke rashode nismo mogli da smanjujemo, kao plate, stalne troškove, usluge po ugovoru, započete investicije... Do kraja avgusta prihodi se ostvaruju sa 47,7, a dozvoiljena kvota je bila 48,5 procenata - iznela je Petrović.
       Načelnica Odeljenja budžeta je zaključila, da mora da se nastavi restriktivna politika i da se podmiruju samo stalni troškovi, za septembarske lokalne izbore, plate i ugovorne obaveze.

Stambena agencija
       Gradska vlada je prihvatila i dokument o okvirnoj saradnji, sa UN-HABITAT-om, kao i da se realizacija poveri Javnom preduzeću Gradska stambena agencija.
       Dragan Planić, zadužen za urbanizam, planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, ukazao je da taj dokument, od 20. avgusta, definiše globalne okvire saradnje, na izgradnji socijalno pristupačnih stanova, u čemu je Kragujevac lider.
       - Po modelu koji će se primeniti u celog Republici, prvi u Srbiji formirali smo Gradsku stambenu agenciju, koja će voditi sve poslove u ovakvoj stanogradnji i takve investicije, u ime grada Kragujevca - izneo je Planić.
       Objasnio je da se ovakvom odlukom Gradske vlade obezbeđuju blagovremene pripreme izgradnje prve zgrade, za socijalno pristupačno stanovanje, u Kragujevcu, po predviđenoj dinamici.
       Izvršni odbor se saglasio i sa angažovanjem neutrošenih 5.366.000 dinara, od otkupa stanova, za dalju izgradnju.
       - Skupština grada je korisnik jednog broja stanova, koji su otkupljivani, po Zakonu o stanovanju. Na predlog Sekretarijata za imovinske poslove i nadležnog resora, za ovaj novac treba kupiti nove stanove - kojima raspolaže Gradska stambena agencija - kako bismo ih dodelili nekolicini novih korisnika, sa liste čekanja - izneo je Planić.
       Iznos za kupovinu stanova Gradska stambena agencija uložiće u dalju izgradnju započetih stanova, u ulici Voje Radića, izneto je takođe na Gradskoj vladi. Po rečima Planića, na taj način ublažiće se teškoće u finansiranju izgradnje, iz gradskog budžeta, osiromašenog iz poznatih razloga.

"Metro" u Kragujevcu zakupio 4,8 hektara za svoj prvi megamarket u Srbiji
U TRGOVINI 20.000 LJUDI

       Nemački "Metro", iz korporacije "Cash and carry", uplatio je, u sredu, milion i po evra, za zakup u Kragujevcu četiri hektara i 80 ari, radi izgradnje svog prvog megamarketa u Srbiji, na 14.000 kvadrata, dva puta više od trenutno najveće zgrade - Skupštine grada.
       - Ove godine očekuje se početak izgradnje objekta "Metroa", u Kragujevcu, koji sredinom 2005. treba da se završi i otvori 300 radnih mesta - izjavio je Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, u razgovoru za Blic.
       Potsetio je i da je slovenačka trgovina "Merkator" 2003. kupila dve lokacije, na području Kragujevca, gde ove godine treba da počne izgradnju objekata - od 20.000 kvadrata, kod Sportske hale Jezero, kao i 4.500 kvadrata, u naselju Aerodrom - za oko 500 zaposlenih.
       - "Metro" i "Merkator" će u Kragujevac privući veliki broj investitora - ocenjuje Radosavljević. - Žitelji centralne Srbije, od Užica do Svilajnca i od Leskovca do Mladenovca, neće više morati da idu u kupovinu u inostranstvo. Radnim danom, u gradu Kragujevcu biće od 15 do 20 hiljada ljudi, samo zbog trgovine, a preko vikenda - mnogo više.

EKONOMIJA

          Problem kragujevačke Zastave uskoro će biti rešen, očekuje Slobodan Lalović republički ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
          - Približavamo se rešavanju problema i očekujem da će Zastava uskoro ući u proces privatizacije, što će biti veoma značajno za smanjenje nezaposlenosti u Kragujevcu - izjavio je ministar Lalović u kragujevačkom prigradskom naselju Male pčelice, gde je otvoren Klub za traženje posla, navodi Danas.

          Autobuski prevoznici, spediteri i ostali vozaci koji cesto koriste autoput od 2005. godine vise nece morati da se zaustavljaju na naplatnim rampama. Zahvaljujuci najsavremenijoj opremi za naplatu putarine bice dovoljno da smanje brzinu tek toliko da bezbedno prodju kroz rampu. Elektronsko-daljinski obracun troskova, uz koji kao dokaz ide i fotografija registarskih tablica, obavice oprema Instituta "Mihajlo Pupin" (www.imp.bg.ac.yu), koja u ovom slucaju donosi mogucnost da putarina bude placena na kraju meseca.
          Realizacija projekta je vec zapoceta u saradnji sa domacom industrijom, tako da se prvi radovi na terenu mogu ocekivati na jesen, na deonici od Simanovaca do Sida.
          Posebnu traku, na kojoj nece biti zaustavljanja, moci ce da koriste samo vozila koja su opremljena specijalnim uredjajima. Oni ce preko radio talasa uspostavljati vezu sa kompjuterom na rampi i za vreme, koje se meri delovima sekunde, tako ostavljati svoj elektronski potpis. Ovaj luksuz pri tom sa sobom ne povlaci znacajne izdatke jer ce opremu, koja se ugradjuje ispod vetrobranskog stakla, vozaci po veoma povoljnim cenama moci da kupe na prometnijim naplatnim rampama ili benzinskim pumpama. I to nije sve, jer ce putarina, osim kroz zbirni racun na kraju meseca, moci da se plati kreditnim karticama banaka i specijalnim vaucerima Republicke direkcije za puteve (www.dzp.co.yu) ili Auto-moto saveza Srbije (www.amss.org.yu).
          Ostali ucesnici u saobracaju duz autoputa ce putarinu i dalje namirivati na rampama. Medjutim, i tu ima novina koje za cilj imaju da sprece malverzacije. Zahvaljujuci "Pupinovom" sistemu, na magnetnim karticama koje se izdaju kod ukljucenja na autoput, osim sifre rampe bice upisana i registarska tablica vozila. Naime, kada vozac zaustavi automobil ili kamion, specijalna digitalna kamera snimace tablicu i uz pomoc sistema za prepoznavanje kompjuteru dalje prosledjivati podatke koji ce potom biti odstampani na kartici. Putarinu cete moci da platite samo karticom na kojoj je upisan broj vozila kojim upravljate.
          Institut "Mihajlo Pupin" je na tenderu pobedio mnogo poznatiju stranu konkurenciju, od koje je bio jeftiniji cak tri puta. Ukoliko sve bude poslo tokom koji je predlozila jedna austrijska firma, velika je verovatnoca da ce "Pupin" odmah po modernizaciji prve deonice autoputa E-75, svoju inovaciju prodati u Hrvatskoj, Makedoniji i Bugarskoj.

          U Srbiji je katastrom nepokretnosti pokriveno 56% katastarskih opstina. To znaci da je ova jedinstvena vlasnicka evidencija ustrojena u 2.520 od ukupno 4.529 katastarskih opstina. Krajem 2004. katastrom nepokretnosti bice pokriveno 67% teritorije Srbije.
          Kompletan posao vec je zavrsen je u opstinama Sombor, Plandiste, Stari grad, Rakovica i Despotovac. Ocekuje se da do kraja 2004. bude zavrsena i opstina Novi Beograd (do sada uknjizeno 30.000 stanova). Od oktobra 2004. krece projekat modernizacije katastra u Srbiji koji se finansira iz kredita Svetske banke (www.worldbank.org) u iznosu od 30 mil USD, a iz budzeta ce biti izdvojeno 9,5 mil. Taj posao radice se u narednih 6 godina, a projektom je obuhvaceno 50 gradova u Srbiji. Prioritet je dat Beogradu zbog slozenosti problema i obima posla. Deset miliona dolara usmereno je na sredjivanje katastra u glavnom gradu.
          Kada su u pitanju donacije, projekat sa svedskom agencijom SIDA (www.sida.se) uveliko je u toku, a rec je o edukaciji zaposlenih u RGZ (www.rgz.co.yu). Zahvaljujuci donaciji vlade Norveske (www.odin.dep.no) bice formiran skener centar sa najkvalitetnijom opremom odnosno kompjuterima za obradu digitalnih planova.
          U saradnji sa EU (www.europa.eu.int) ce u oktobru 2004. poceti izgradnja projekta za katastar nepokretnosti u vangradskom podrucju. Rec je o donaciji vrednoj 9,5 mil EUR. Planirano je da sredinom naredne godine kompletno vangradsko podrucje u Srbiji bude pokriveno katastrom. RGZ intenzivno radi i na razvoju savremenog informacionog sistema. Kada taj posao bude zavrsen, drzavni organi, gradjani, advokatske kancelarije, agencije za promet nekretnina, ce moci preko interneta da dobiju sve potrebne podatke vezane za parcele, objekte, vlasnike, prenosi Vibilia.

Donatori Italijanske konfederacije rada SPI-CGIL u Skupštini Kragujevca
PRIJATELJSTVO ZBOG KULTURE I INDUSTRIJE

         U Skupštini Kragujevca, Nikola Spasić, uz Gradske vlade i Verica Šapić, srekretar Sekretarijata za socijalnu politiku i zdravstvo, u utorak su primili delegaciju donatora, penzionera sindikata Opšte italijanske konfederacije rada SPI-CGIL.
         Delegacija je sastavljena od predstavnika SPI-CGIL, na nacionalnom nivou, kao i regija Friuli, Venecija Đulia, Veneto, Lombardia, Emilia Romanja, Pijemont, Umbria i Udruženja Auser.
         Od 24. avgusta do 2. septembra SPI-CGIL - koji se u godinama nedavnih ratova na Balkanu istakao i po zalaganju za mir i toleranciju - organizuje obilazak područja eks-Jugoslavije, pod nazivom "Putovanje u mesta solidarnosti".
         Takvom solidarnošću, uz ostalo, u Kragujevcu, podignuta je zgrada, za izbeglice, raseljene i socijalno stanovanje, u naselju Bagremar, uz partnerstvo u pilot-projektima za integrisanu brigu o starima, kao i za radnu orijentaciju.
         Spasić je naglasio da je to rezultat bliskosti, prijateljstva, ličnih i političkih kontakata, kao i doprinos partnerskih i gradova-pobratima, Ređo Emilie, Karare, Rima. U ime Skupštine grada Kragujevca, izrazio je zahvalnost i poželeo dobrodošlicu predstavnicima SPI-CGIL.
         Šapić je naglasila da prijateljstvo, podrška i razumevanje donatora iz Italije, nisu izostali, kada su bili najpotrebniji. Po njenim rečima, za Kragujevac je dragoceno i bogato iskustvo socijalnih servisa i službi, u Italiji.
      U ime SPI-CGIL, Livio Melgari je zahvalio na gostoprimstvu i dobrodošlici.
        - Mnogi od nas nisu prvi put u Kragujevcu, ali smo prvi put ovde svi, zajedno. Odnos između šest najvećih regija Italije, sa Kragujevcem, je stvaran od prvih prikupljanja lekova za decu-astmatičare, stare, usvajanja dece na daljinu, do šireg programa razvoja - potsetio je Melgari.
        Kako je kazao, solidarnost iz Italije je usledila prema regiji i zemlji, koje su uvek doživljavane kao prijatelji, zbog kulturne tradicije i industrijske povezanosti, koja Kragujevac čini sličnim mnogim gradovima u Italiji, na putu ekonomije, razvoja i evropskih perspektiva.

EKONOMIJA

         Sutra počinje serijska proizvodnja delova menjača za ugradnju u automobile ruske kompanije VAZ iz Toljatija, u Mehaničkoj obradi "Zastava-automobila". "Mehanička obrada" je ruskom partneru isporučila probnu proizvodnju od 400 setova delova menjača.
         Ugovoreno je da se u "Mehaničkoj obradi" mesečno proizvodi 4.200 setova delova za menjač, odnosno 50.000 godišnje, dok vrednost ugovora iznosi oko 1,5 miliona evra. Kako Danas saznaje, generalni direktor "Zastave vozila" Zoran Radojević i njegov zamenik za odnose sa javnošću Ljubiša Janković otputovaće uskoro u Rusiju, gde će sa menadžerima VAZ razgovarati o proširenju poslovno-tehničke saradnje. U "Zastavi" kažu da će ruskom partneru ponuditi i proizvodnju razdelnika snage. Ukoliko najavljeni pregovori čelnika "Zastave" i menadžmenta VAZ urode plodom, vrednost proizvodnje delova u "Mehaničkoj obradi" za potrebe ruskog partnera trebalo bi da dostigne vrednost od 10 miliona evra, navodi Danas.

         Prvi Klub za trazenje posla u Srbiji, u Kragujevcu je u ponedeljak otvorio ministar za rad, zaposljavanje i socijalnu zastitu u Vladi Srbije Slobodan Lalovic. To je deo strategije Nacionalne sluzbe za zaposljavanje o sprovodjenju mera aktivne politike zaposljavanja. Nezaposlena lica, koja su na evidenciji Sluzbe za zaposljavanje od sest meseci do godinu dana, a poseduju potrebnu strucnu spremu, predznanja i sposobnosti, intenzivno ce se obucavati za aktivno trazenje posla. Opremanje Kluba finansirala je Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a Skupština grada obezbedila je prostorije.

         U kragujevačkoj Regionalnoj privrednoj komori, predstavnici Centra za ekonomski razvoj americke kompanije "U.S.stil Srbija" u ponedeljak su razgovarali o uspostavljanju dugorocne saradnje i potencijalnim ulaganjima. Ova neprofitna organizacija sa budžetom od milion i po dolara u naredne tri godine namerava da konstantno radi na upoznavanju privrednih subjekata u Kragujevcu i pronalaženju zainteresovanih stranih ulagaca u ovdašnja preduzeca. Time je zapoceta treca faza ugovorenih obaveza koje je americka kompanija prihvatila nakon kupovine "Sartida" i obnove Smedereva. Kragujevac je prvi grad u kome U.S.stil zapocinje svoju delatnost, navodi RTK.

Ponetncijalni ulagač u "Zastavu" namerava i da sagradi bolnicu u Beogradu
NADLEŽNI NE REAGUJU

         Branko Tupanjac, uspesni biznismen iz SAD - koji se pročuo i kao potencijalni ulagač u "Zastavu" - ne odustaje od ideje da u Beogradu podigne modernu bolnicu, ali nadlezni u zemlji i dalje ne reaguju.
         Tupanjac je zamislio da bolnica ima 17 spratova, oko 300 soba i sto je najvaznije, licencu cikaske "North western university hospital". U sklopu medicinske ustanove postojao bi hotel najvisih standarda i trzni centar. Tupanjac postavlja uslov: da je izgradi na elitnom mestu u Beogradu, u blizini stadiona Crvene zvezde i Partizana i da drzava udje u posao kao partner i ulozi zemljiste, jer, prema Tupanjcu, za takve bolnice u svetu se ne placa zemljiste.
         Tupanjac i ostali strani investitori ulozili bi oko 200 mil EUR u izgradnju ustanove i ocekuju da se bolnica proglasi objektom od nacionalnog znacaja, a da Grad i Republika "pokriju" naknadu za lokaciju. Tupanjac kaze da posao oko izgradnje bolnice koci Direkcija za gradjevinsko zemljiste (www.beoland.co.yu) koja nikako ne odgovara na njegove predloge i molbe da odredi lokaciju za bolnicu.
         Jelena Burzan-Vitasovic, izvrsni direktor u Direkciji, je pre mesec dana rekla da prvi put cuje da Tupanjac zeli da gradi bolnicu. Ona je tada navela i da se gospodin Tupanjac Direkciji obratio krajem 2003.godine, sa namerom da gradi hotel i trzni centar na Starom sajmistu, ali posto je ta lokacija kao ambijentalni spomenik kulture zasticena zakonom, Tupanjac tu ne bi mogao da nadzidjuje paviljone. Dozvoljeno bi bilo samo da ih restaurira i promeni im namenu.
         Takodje je mislio da gradi hotel i u blizini pumpe "Dejton". Za obe lokacije Tupanjac je dobio podatke, ali se on od tada vise nije javio. Prema tadasnjem misljenju Direkcije, ukoliko zeli da gradi privatnu bolnicu, mora da plati zemljiste, kao i ostale privatne klinike, jer se to tretira kao poslovni prostor. Ukoliko bi bolnicu poklonio drzavi onda mora da se obrati republickim organima, prenosi Vibilia.