Start trke »Za srećnije detinjstvo«, pred Skupštinom Kragujevca
ZAJEDNIČKI DO USPEHA

        Pred Skuptinom grada Kragujevca u subotu je označen početak finalnog dela humanitarno - rekreativne akcije Crvenog krsta "Za srecnije detinjstvo", sa porukom "Imamo cilj, dodji na start".
        Prodajom ucesnickih brojeva i obezbedjivanjem sredstava od sponzora prikupice se sredstva za pomoc deci i omladini.
        Veliki broj učesnika, nasuprot kišovitom jutru, pojurio je sa Trga slobode, ulicim Nikole Pašića i Aleksandra I Karađorđevića, ka Zavodu za zaštitu spomenika kulture, u Velikom parku, gde je, po rečima Ljiljane Krstić, iz Crvenog krsta, organizovan nastavak programa.
        Potpredsednik Skupštine grada, prof. dr Dobrica Milovanović, poželeo je učesnicima, njihovim roditeljima i svim sugrađanima mnogo sreće i uspeha u životu i školovanju
        - Drago naši mladi sugrađani, dragi prijatelji, drago mi je da smo se okupili, u velikom broju. Ova akcija, naravno, nije jednodnevna. Ovo je samo dan kada želimo da potsetimo na brigu svih nas o deci, za srećnije detinjstvo – rekao je Milovanović, uz ostalo.
        Crveni krst Kragujevca organizuje i veliku nagradnu igru, u kojoj je svaki kupljeni ucesnicki broj ujedno i srecka. Nagrade su: zimovanje, letovanje, poklon-paketi i druga, vredna, iznenadjenja.

EKONOMIJA

        Poslovni susret nemackih preduzeca i preduzeca iz SCG, radi daljeg unapredjenja privredne saradnje ovih zemalja, organizuju 18.10.2004, Drustvo za internacionalnu saradnju GWZ (www.gwz.de) iz Stuttgarta nemacke pokrajine Baden Württemberg, u saradnji sa Udruzenjem nemackih industrijsko - trgovinskim komora predstavnistvo za Srbiju i Crnu Goru DIHK (www.dihk.de).
        Bice predstavljena nemacka preduzeca koja se bave trgovinom hrane i masinama za agroindustriju, medicinskom opremom, masinama za tekstilnu industriju, elektro opremom, plastikom, konsaltingom, opremom za termoenergetiku, preciscavanjem gasova, sanitarijama, gradjevinarstvom, tretmanom otpadnih voda, cvrstim otpadom, skolskim namestajem, gradjevinskim materijalom....
        Pozivaju se preduzeca iz Srbije i Crne Gore koja su zainteresovana za saradnju sa preduzecima iz SR nemacke da uzmu ucesce u predstojecim individualnim razgovorima (kontakt berza). Rok za prijavljivanje preduzeca iz Srbije i Crne Gore za ucesce na predstojecoj kontakt berzi je 12. oktobar 2004. Za sve ostale informacije obratiti se na :
        Udruzenje nemackih industrijsko trgovinskih komora, predstavnistvo za Srbiju i Crnu Goru, kontakt osoba: Marko Jeremic: Tel, +381 11 620 443 Fax: +381 11 30 34 780, email: ahkbgd.jeremic@beonet.co.yu

        U centru "1. konferencije o pitanjima srpsko-nemackih trgovinskih odnosa - praksa, problemi, perspektive", koja ce se odrazati 29. oktobra 2004. u Sava Centru, nalaze se prakticna pitanja o srpsko-nemackim trgovinskim odnosima. Organizatori desavanja su Predstavnistvo nemacke privredne komore DIHK i Nemacko privredno udruzenje DWB u Beogradu. Konferencija se odnosi na sve firme koje aktivno ucestvuju u srpsko-nemackim trgovinskim odnosima, sto znaci izvoznike, uvoznike, dobavljace i zastupnike nemackih firmi. Teme konferencije su sledece: finansijska i carinska pitanja, podrska kroz nemacku razvojnu saradnju, istrazivanje trzista, pravna pitanja i beztarifne trgovinske prepreke. Blize informacije mozete dobiti u Predstavnistvu nemacke privredne komore, tel: 620443 i 628549, e- mail: ahkbgd@beonet.co.yu.

        Skup posvecen poslovnim odnosima i mogucnostima, 7. i 8. oktobra, u Nikoziji, organizuju Ministarstvo ekonomije, turizma i industrije Kipra (www.cyprus.gov.cy), zajedno sa Privrednom komorom Kipra (KEVE) (www.ccci.org.cy) i ambasadom SCG, u tom gradu.
Delegaciju SCG ce ciniti ministri dr Predrag Ivanovic, dr Predrag Bubalo, Mr Velimir Ilic, kao i direktorka Agencije za promociju izvoza SIEPA (www.siepa.sr.gov.yu), predstavnici Komora i kompanija. Kiparsku stranu ce predvoditi ministar dr George Lillikas, Mr. Vassilis Rologis , predsednik Komore, i mnogi predstavnici poslovnih udruzenja i kompanija.

UKRATKO

        Sa zeljom da pomogne izgradnju kuca za Srbe na Kosovu i Metohiji, u Beogradu ce od 20. do 24. septembra 2004. god. boraviti delegacija Moskve, koja je izdvojila 2 miliona USD, prenosi Vibilia.

        Antituberkulozni dispanzer kragujevackog Doma zdravlja, posle više od 40 godina, dobio je novi rentgen aparat, za preventivno lecenje. Nabavku su omogucili su Republicko Ministarstvo zdravlja, USAID, posredstvom americke organizacije ACDI/VOCA i humanitarna organizacija ''Brana Milinovic''. Pored novog rentgen aparata u ATD-u uskoro treba ocekivatii pocetak rada Odeljenja za inhalaciono lecenje. Time ce biti smanjen broj pacijenata koji se obracaju KBC-u, gde ce se ubuduce leciti iskljucivo hospitalizovani pacijenti.

        U Tržnom centru Erdoglija, cija izgradnja traje skoro deceniju i po, do kraja godine trebalo bi da budu otvoreni prvi lokali. U toku su finalni radovi na pripremi za tehnicki prijem, kao i na saniranju posledica dugogdišnjeg stagniranja i dogradnji robne kuce. Radove izvodi kragujevacko Gradjevinsko preduzece "Rad Šumadija".

        U kragujevačkom Studentskom kulutrnom centru, otvoren je savremeni Informacioni centar, sa citaonicom, medijatekom, racunarskim centrom, kafe galerijom i otvorenom scenom. Želja zaposlenih bila je da ova institucija kulture i obrazovanja i dalje doprinosi širenju znanja i obrazovanja studenata, ali i svih Kragujevcana. Povodom otvaranja Centra, u Art kafe galeriji SKC otvorena je izložba slika Vjekoslava Cetkovica, profesora likovne umetnosti na Fakultetu primenjenih umetnosti.

        Kragujevacko Pozorište za decu otvorilo je u sali Doma sindikata novu sezonu, premijerom lutkarske predstave "Princeza na zrnu graška", koju je režirao gost iz Sofije Todor Valov. Prvi dan oktobra je i dan Decijeg pozorišta u Kragujevcu, navodi RTK.

Slobodna Evropa
ANTIHAŠKI LOBI MOĆNIJI OD DRŽAVE

        Javnost u Srbiji dobila dva ozbiljna upozorenja. Jedno je izjava ambasadora SAD za ratne zločine Pjera-Rišara Prospera, da će Vašington preispitati dosadašnji stav da se u Beogradu omogući organizovanje suđenja optuženima za ratne zločine. Takva odluka će biti ponovo razmatrana pre svega zato što u poslednjih godinu dana nije bilo saradnje sa Haškim tribunalom.
         Prosper je ocenio i da zvanični Beograd sada ne pokazuje želju da sarađuje sa Tribunalom i pita se da li Srbija uopšte želi da sudi optuženima pred domaćim sudovima. Da bi bilo suđenje u zemlji prvo mora biti saradnja sa Tribunalom, a to znači hapšenje Ratka Mladića i ostalih optuženih visokog ranga, a rok za to bio je juče, istakao je Prosper. Da ovakvu izjavu treba shvatiti krajnje ozbiljno upozorio je i Vuk Drašković, ministar inostranih poslova po povratku iz Beča rekavši:
        - Mi kasnimo. Vreme Srbiji je isteklo. Nema više nijednog minuta vremena za odlaganja, za kalkulacije, za priče videćemo, ljuti se biračko telo, odložimo od izbora do izbora. Ne. Mora se delovati ne sutra nego juče i to je jednodušni zahtev svih.
        Ovih dana u Beogradu su istovremeno, mada u odvojenim posetama, boravili američki ambasador za ratne zločine Prosper, ali i Karla del Ponte, glavna tužiteljica Haškog tribunala.
        Politička klima u zemlji, bez obzira na sva zvanična obećanja izgleda zamršenija nego ikad. Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo za naš program vrlo precizno odgovara ko koči saradnju sa Hagom:
        - To što mi nazivamo antihaškim lobijem, to uopšte nije retorički izraz. To je vrlo jaka grupa. Ta grupa - kao i u vreme Miloševića, koji je imao svoje saradnike, koji su nam gradili nasleđe koje danas imamo - kao i u vezi sa ubistvom premijera Đinđića, ima moć u institucijama i odlučuje o svemu. Oni odlučuju o zaštiti begunaca, o davanju nekih informacija, kao u slučaju Hadžića. Oni odlučuju da blokiraju sada trenutno suđenje Miloševiću, oni su potpisnici pisma, u kojem kažu da se neće odazvati na poziv Haškog tribunala, zbog navodnog uskraćivanja prava Miloševiću na odbranu.
        Drugo pitanje je kakve su to moćne neformalne grupe koje koče saradnju sa Hagom:
        - To je jedna neformalna grupa pojedinaca iz institucija, sa velikim novcem, koji zapravo odlučuju mimo formalno onog što mi vidimo. Da li je to MUP, da li je to Skupština, da li je to Državna bezbednost? Unutar svih tih organizacija su pojedinci, koji ostaju dosledni, lojalni i branitelji onih vrednosti i one ideologije, koje smo mi imali od 1990. godine pa naovamo.
Nataša Kandić eksplicite kaže koji državni organi ne mogu da učine ništa, zbog moćnog antihaškog lobija:
        - Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom je telo koje nema nikakvu moć. Što se tiče minsitra policije, on je takođe figura i tu nije jasno koliko je on uopšte u vezi sa grupama koje odlučuju o svemu tome.

Vratimo se pesmi

         Ove nedelje preporucejemo Vam da procitate pesmu „Santa Maria Della Salute“. Laza Kostic, inspirisan ljubavlju i lepotom crkve, niže verse pokajanja. Videvši crkvu, u svoj njenoj blistavosti i lepoti, shvata da nisu uzalud posečena stabla naših šuma. To ga seća i na nikad prežaljenu ljubav - Lenku Dunđjerski. Kada osetite duh Kosticeve poezije, shvaticete da u pesmu zaista može biti utkana setna povest duše. I stihom život može biti oslikan.

Boris Tadić, presednik Srbije, u Kragujevcu
NEOPHODNA VITALNA REŠENJA

        - Sasvim sigurno, izboriću se da Srbija bude dobra, stabilna, prosperitetna zemlja, na koju Evropa računa i koja je sidro čitave jugoistočne Evrope. Jer, takvo nam mesto i jeste dato, našim geostrateškim položajem – poručio je Boris Tadić, predsednik Srbije, u četvrtak u Kragujevcu, prilikom razgovora sa novinarima i građanima, u pešačkoj zoni, u centru grada.
        - Kao što Kragujevac nije rešio svoje vitalne probleme, koji su se godinama nagomilavali, tako ni Srbija nije rešila svoje vitalne probleme. Ne znam iz kojih razloga je došlo do toga, da ja budem zadužen za rešavanje tih vitalnih problema. Građani Srbije su tako odlučili, na prošlim izborima i učiniću sve da te probleme rešavamo – rekao je Tadić.
        - Ukoliko ova generacija političara ne reši vitalne, istorijske probleme Srpskog naroda, onda mi ne ostavljamo mogućnost za život u budućnosti ovog naroda. Zato je naša odgovorbost ogromna. Ja neću imati nikakvog kompromisa u ovoj borbi. To mogu da obećam. Ali nikakvog kompromisa – naglasio je Tadić. - Neću se uzdržavati da budem potpuno sam u ovoj bici i u svojim političkim stavovima, jer ću govoriti ono što verujem.
        - Srbiji ne prete sankcije. Srbiji preti trajno zapostavljanje i moramo biti svesni te činjenice – odgovorio je predsednik Tadić, na pitanje Slobodne Evrope. - Ako bude Srbija zapostavljena od međunarodnih finansijskih i političkih institucija, onda su građani Srbije u velikom egzistencijalnom problemu. To ne sme da se dozvoli - ni po koju cenu.
        - Sankcija neće više biti, ali zapostavljanje Srbije je nešto što je jako opasno. Mi se borimo za vitalne interese Srpskog naroda danas – zaključio je Tadić.

       Prvim susretom, u Srbiji, pisaca i pesnika, mlađe generacije, iz država nastalih na prostorima nekadašnje Jugoslavije, od četvrtog do osmog oktobra, u Kragujevcu će biti započete svečanosti koje, po tradiciji, obeležavaju godišnjicu stradanja u Šumaricama i okolini, 1941. godine.
       Početak ovogodišnjih oktobarskih svečanosti, na pres konferenciji u Skupštini grada, u petak su najavili organizatori iz »Književne grupe kragujevačke«, pesnici Marija Rakić, Jasna Stefanović i Aleksandar Šaranac. Suorganizator i domaćin programa, pod nazivim »Kragujevačka književna nedelja«, je i Studenstski kulturni centar (SKC). Među sponzorima je i Skupština grada.
       - »Kragujevačka književna nedelja« je zamišljena kao književni festival, koji će predstaviti tekuću produkciju i periodiku, pisaca i pesnika, rođenih 70-tih godina, sa prostora eks Jugoslavije - iznela je Stefanović. – Naša generacija odrastala je u uslovima rata, ratnog okruženja, sankcija i svega čega smo bili svedoci, poslednjih godina.
       Po pozivu, festivali će okupiti 10 autora, bar po jedne knjige, nosilaca kulturnih projekata i urednika izdavačkih kuća, ili književnih časopisa, iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Organizatori nastoje da festival poveže pojedince, grupe i institucije u kulturi i podstakne saradnju u regionu. Najavljeni su programi, koji će otstupiti od uobičajenih književnih večeri, uz učešće glumaca i tehničke podrške SKC.

Treći Međunarodni sajam »Auto-kompo 04« u Kragujevcu
PROIZVOĐAČI I TRGOVCI U »JEZERU«

        Treći Međunarodni sajam »Auto-kompo 04«, od 5. do 9. oktobra, u Kragujevcu, okupiće, u Spotskoj hali »Jezero«, proizvođače i trgovce delovima, opremom, gorivom, uljima, auto-kozmetikom, sigurnosnom i servisnom opremom, kao i vozilima, iz Jugoistočne Evrope.
        Organizatori su Šumadijski okrug, Skupština grada Kragujevca, Regionalna privredna komora, Grupa »Zastava-vozila« i agencija »Euroem«. Pokrovitelj je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, a partneri Privredna komora Srbije, kragujevačka preduzeća »Zastava-promet« i »Nikom«, kao i GTZ - nemačko društvo za tehničku saradnju, saopštava Centar za PR Grupe »Zastava-vozila«.

EKONOMIJA

        U kragujevackom Vodovodu u toku je realizacija kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (www.ebrd.com) od pet miliona EUR, kojim ce se obezbediti veca usteda vode, rekonstrukcija vodovodne mreze i prosirenje kanalizacione mreze.
        Direktor kragujevackog Vodovoda Miroljub Pavlovic je rekao da je od dobijenih sredstava polovina ulozena u zamenu vodomera i prosirenje kanalizacione mreze. Predvidjeno je da se sredstvima kredita zameni ukupno 21.700 vodomera i to najvise u privatnim kucama u prigradskim naseljima i na seoskom podrucju, kako bi se sprecilo nenamensko koriscenje pitke vode. Do sada vec zamenjeno 4.500 vodomera, a predvidjeno je da se do kraja projekta mesecno ugradi po 1.100 novih vodomera.
        Kreditom ce biti obezbedjena rekonstrukcija kanalizacione mreze, u duzini od 23 kilometra i to najvise u vecim prigradskim naseljima, kao Sumarice, Petrovac, Erdec, Pcelice i Belosevac, gde zivi vise hiljada stanovnika bez takvih instalacija. Predvidjeno je i da se u 70 ulica izvrsi zamena dotrajalih delova vodovodne mreze, sto ce doprineti boljem vodosnabdevanju Kragujevcana, kao i vecoj ustedi u potrosnji pijace vode.

        Direktna zeleznicka teretna linija od Beograda preko Zagreba do Ljubljane, "Sava ekspres", jednom sedmicno, bice uspostavljena od 1.10.2004. U prvih sest meseci teretni voz na toj relaciji saobracace svakog utorka, a posle tog vremena i tri puta nedeljno. Voz "Sava ekpres" ce predstavljati novi vid kompletne ponude u teretnom zeleznickom saobracaju na medjunarodnom Koridoru 10, jer ce svaka od zeleznica moci da ugovara komercijalne uslove prevoza na celoj relaciji.
        U 2003. godini je prevezeno oko milion tona robe. U 2004. sigurno da ce ta brojka biti nesto visa, dok u 2005. ona bi morala da premasi 1,5 milion tona. Dogovoreno je da se roba pretovara sa dostavom do 50 kilometatra od krajnje stanice, sto prakticno znaci da se racuna i na transport roba "Sava ekspresom" i iz Bosne i Hercegovine, na usputnim zeleznickim stanicama. Razmislja se i o uspostavljanju direktnog putnickog zeleznickog saobracaja Beograd -Zagreb –Ljubljana, prenosi Vibilia.

Lokale vlasti u Srbiji imenovaće glavnog arhitektu i menadžera
GRADONAČELNIK POSTAVLJA STRUČNJAKE

        Drugi krug lokalnih izbora u Srbiji, u kome se biraju samo gradonačelnici i predsednici opština, biće održan u 125 opština i četiri grada: Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. U Svilajncu, Topoli i Crnoj Travi predsednici su izabrani već u prvom krugu – izjavio je za Danas republički ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.
        Otkad su raspisani lokalni izbori u Srbiji, u javnosti se operiše različitim podacima o broju opština u Republici. Ta cifra varira od 148 do 164, iz čega su proizašle i različite računice o broju opština u kojima je održan prvi izborni krug i onih u kojima bi u nedelju, 3. oktobra, trebalo da bude održan drugi krug glasanja. Prema izvorima DSS, prvi krug održan je u 152 opštine. U DS tvrde da je prvi krug održan u 164, a da sledi drugi krug u 161 opštini. U CESID neće da licitiraju dok ne dobiju konačne rezultate izbora. Stručnjak iz Stratedžik-marketinga, Srđan Bogosavljević, odbija da pravi detaljnije analize, očekujući da Republička izborna komisija izađe sa kompletnim informacijama; ova se, pak, proglašava nenadležnom, jer se "ne uključuje ni u jednu fazu lokalnih izbora". Čak se ni u Republičkom zavodu za statistiku, koji opslužuje RIK, ne upuštaju u računice, jer im "nije poznato koliko je opština statutarno-pravno regulisalo svoj status".
        Kada, posle drugog izbornog kruga, budu kompletirane i počnu da rade, lokalne vlasti u Srbiji imaće pravo, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, da imenuju glavnog arhitektu i menadžera.
        Opštinski, odnosno gradski arhitekta će, po novom, biti deo opštinske uprave za posebnu oblast, kojeg postavlja i razrešava predsednik opštine, odnosno gradonačelnik. U njegova ovlašćenja spada, između ostalog, pokretanje inicijative za izradu urbanističkih planova i davanje uputstava i mišljenja, prilikom izrade arhitektonskih projekata, kao i projekata za zaštitu arhitektonskih i očuvanje ambijentalnih vrednosti. Na njemu je da sarađuje sa ustanovama zaštite nepokretnih kulturnih dobara posebne vrednosti.
        Statutom lokalne samouprave može se opredvideti i korišćenje usluga opštinskog menadžera. Uslovi i način korišćenja njegovih usluga utvrđuju se ugovorom koji sa njim zaključuje predsednik opštine. U nadležnosti opštinskog menadžera je unapređenje ekonomskog razvoja. Na njemu je da predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana, obezbeđuje zaštita životne sredine, podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava, koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala. Lokalni menadžer je nadležan i za iniciranje izmena propisa, koji otežavaju poslovne inicijative na području lokalne samouprave.
        U opštinskoj, odnosno gradskoj, upravi mogu se postaviti i drugi glavni stručnjaci za pojedine oblasti kao što su: primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda, i druge. Jedna od novina koju uvodi Zakon o lokalnoj samoupravi je i osnivanje saveta za međunacionalne odnose u nacionalno mešovitim sredinama, koji bi činili predstavnici svih nacionalno-mešovitih sredina, navosi list.

Predsednik Srbije Boris Tadić u Kragujevcu
OTVORENOST USLOV NAPRETKA

        - Kragujevac zaslužuje veću šansu nego što je imao u poslednoj deceniji 20. veka. Ovo je grad koji je bio jedan od najvećih potencijala srpske industrije. Naravno da ne govorim ništa novo građanima Kragujevca, kada o tome svedočim danas.
        Tim rečima obratio se u četvtak Boris Tadić, predsednik Srbije, novinarima i velikom broju građana, koji su ga pozdravili, prilikom šetnje pešačkom zonom u centru Kragujevca, u pratnji predstavnika grada, kao i Dragutina Radosavljevića, kandidata Demokratske stranke za gradonačelnika.
        - Jedno od najvećih poniženja, koje ja kao političar ovog naroda doživljavam jeste kada putujem u druge zemlje i kada vidim da države, koje nisu imale nikakvu automobilsku industriju, danas imaju neverovatne proizvodne kapacitete. Jedna od tih država je Slovačka – izneo je predsednik Srbije, naglašavajući:
        - Ne želim da verujem da je nemoguće da se ponovo podignu naši industrijski kapaciteti, pre svega u Kragujevcu, u proizvodnji automobila. Nešto se dobro dešava. Otpisani su dugovi, od strane »Fiata«, u jednom velikom procentu, što je jako važno, čime se stvaraju povoljnije mogućnosti za konačno rešenje pitanja »Zastave«.
        - Potrebno je da menadžment, ili upravljački sistem u »Zastavi«, bude najbolji mogući, kako bi se rešili problemi te kompanije, ali ne samo u proizvodnji automobila. Potrebno je ogromnu pažnju posvetiti i proizvodnji oružja, jer je naša odbrambena industrija – hiljadu puta to kažem - bila jedan od ponosa srpske privrede i može da bude i u budućnosti. U to duboko verujem – istakao je Tadić i nastavio:
        - Ali, da bi se sve to desilo, mi moramo da otvorimo naše granice, za investicije i moramo da stvorimo takav ambijent da bi novac došao u našu zemlju, otvarala se nova radna mesta, uvozila tehnologija, otvarali proizvodni pogoni.
        - Znači da naša politika mora ba dude tako podešena, da sarađujemo sa svetom, jer taj svet mora da donese investicije u našu zemlju. Bez toga mi ne možemo da rešimo problem siromaštva građana. Ne možemo da rešimo ni jedan problem pojedinačnog građanina u našoj zemlji. To je jedini način – rekao je Tadić.
        - Još jednom ću naglasiti - ne smemo da imamo niti jednu prepreku, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, sa svetom, ukoliko želimo da se borimo protiv siromaštva i besposlice u našoj zemlji. To mora otvoreno da se kaže. Današnja politička struktura, u našem društvu, mora zbilja sve da učini, da se taj vitalni problem naše države reši. Novac, koji nam je potreban za nova radna mesta, to je jedini put borbe protiv siromaštva – poručio je predsednik Srbije, uz odobravanje okupljenih.

Pripreme osnivanja Industrijske zone u Kragujevcu
VELIKO INTERESOVANJE PRIVREDNIKA

        Predlog ugovora o osnivanju zajedničkog preduzeća – Društva sa ograničenom odgovornošću, koje će da realizuje i upravlja Industrijskom zonom na 10,8 hektara, u Kragujevcu, u četvrtak su potpisali gradonačelnik dr Vlatko Rajković, u ime Skupštine grada i Maurizio Driussi, predstavnik »Europa Utilities« SPA, iz Treviza.
        Ratomir Popović, zadužen za preduzetništvo u Izvršnom odboru Kragujevca, objasnio je da su potpisanim dokumentom definisane sve dosadašnje aktivnosti na osnivanju join venture firme - Skupštine grada i italijanskog partnera »Europa Utilities« - u odnosu 50 prema 50. Osnivački ulog Kragujevca je 10,8 hektara, gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, kraj auto-puta u izgradnji, ka Batočini i Evro-koridoru 10.
        - Pre više od mesec dana, u poslednjim javnim kontaktima sa »Europa Utilities«, dogovorili smo aktivnosti, koje su privedene kraju. Pripremljene su verzije ugovora, između te firme i Skupštine grada, o osnivanju zajedničkog preduzeća. Predlog i zaključke o tome Skupština grada je već usvojila i nalazimo se u fazi neposredne realizacije, što takođe moraju potvrditi zvanični organi obe strane. Saglasili smo se oko Predloga sporazuma, koji ćemo danas verifikovati, a konačnu reč daće naši organi – rekao je Rajković.
        - Mislimo da je reč o dobrom poslu. Grad Kragujevac – paralelno - već nekoliko meseci, veoma uspešno radi i na Regilacionom planu čitavog poteza Industrijske zone »Zastava«. Paralelno realizujemo i Industrijsku zonu sa »Europa Utilities«, kako bi što pre došli partneri, koje se druga strana obavezuje da će naći. Puno je zainteresovanih, ne samo kod »Europa Utilities«. Partneri se javljaju i kod nas. Siguran sam da će to bitoi veoma značajno mesto za razvoj kragujevačke industrije – dodao je Rajković.
        Driussi je izrazio zahvalnost i zadovoljstvo saradnjom sa predstavnicima Kragujevca. Oceno je da se u pripremama osnovanja Industrijske zone u Kragujevcu stiglo do značajnih zaključaka.
        - Samo malim koracima možemo dostići velike rezultate – poručio je Driussi, po čijim rečima početak rada Industrijske zone u Kragujevcu može da se očekuje narednog proleća. – Naša saradanja i projeti su od posebnog značaja i jer ćemo ih predstaviti na konferenciji, 18. oktobra u Beogradu, u organizaciji Ambasade Italije. Očekuje se najmanje 250 privrednika iz Italije. Interesovanje je veliko i puno italijanskih firmi već je zatražilo od nas da budu prisutne u Industrijskoj zoni u Kragujevcu.

UKRATKO

       U Kragujevcu je pocela izgradnja druge trake autoputa ka Batocini, koji ce centar Sumadije, po evropskim standardima, povezati sa Evro-koridorom 10. Do kraja ovogodisnje gradjevinske sezone bice zavrsena cetiri, od ukupno 24 kilometra auto-puta.
       Za prvu fazu izgradnje, 120 miliona dinara obezbedili su Republicka direkcija za puteve (www.dzp.co.yu) i Fond za uredjenje gradjevinskog zemljista Kragujevca, u odnosu 70 : 30 odsto. Projektnu dokumentaciju uradila je Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevac. Izvodjac radova je kragujevacko Preduzece za puteve. Ukupna investicija, inace, iznosice oko 30 miliona EUR, a zavrsetak radova ocekuje se do kraja 2005. godine.

       Skupstina grada Kragujevca i Nacionalna asocijacija italijanskih opstina sklopile su ugovor o saradnji, u komunalnoj delatnosti i saobracaju. Zahvaljujuci tom poslu Kragujevac ce dobiti generalni plan za resavanje urbanog saobracaja, kao i plan reorganizacije za parkiranje motornih vozila. Realizacija pocinje 15.11.2004, a rok za zavrsetak projekta je godinu dana.
       Generalni plan ce se sastojati iz vise podplanova, koji ce se baviti poboljsanjem pesacke mobilnosti i zonama sa ogranicenim saobracajem, zatim uslovima za bolji gradski prevoz, realizacijom dosadasnje generalne seme cirkulisanja saobracaja.
       Na izradi studije radice domaci i italijanski strucnjaci. Tehnicku i finansijsku pomoc u resavanju urbanog saobracaja u Kragujevcu pruzice i Ministarstvo inostranih poslova Italije. Kragujevac nikada nije radio ovu vrstu studije, a 1984. godine uradjen je samo jedan segment generalnog plana. Kasnije vise nista nije cinjeno, jer nije bilo sredstava, prenosi Vibilia.

       Fond za lokalne i nekategorisane puteve zavrsava radove na asfaltiranju deonice puta Donja Sabanta - Zezelj u duzini od 600 metara. Istovremeno, asfaltiraju se i prilazni pravci duzine 500 metara. Vrednost radova prelazi 2 miliona dinara, 40% sredstava obezbedili su mestani, dok ostatak finansira Fond. Asfalt koji se koristi dobrog je kvaliteta, tvrde odgovorni i nanosi se takozvanom “vrucom metodom” koja omogucava vecu izdrzljivost deonica, navodi RTK.

       U Resniku kod Kragujevca uređuje se izvor Studenjak zahvaljujući pomoći američke NVO ACDI/VOCA, sredstvima USAID od 14.000 dolara, Skupštine grada Kragujevca od 3.000 dolara i MZ od 1.000 dolara.
       Izvor je od vajkada poznat po prirodnoj, bistroj, pitkoj vodi. Urađeni su odvodni kanali i mesta za okupljanje, a predstoji betoniranje platoa, uređenje travnjaka i žive ograde. U akciju na zaštiti ovog prirodnog dobra uključen je i Fond za izgradnju komunalnih objekata na selu, iz Kragujevca, koji će obezbediti kamen i obaviti zemljane radove, navode Novosti, aprenosi ACDI/VOCA.

       U "Zastava-specijalnim automobilima" u Somboru (www.zastavasa.co.yu) do kraja godine bice proizvedeno 300 vozila za prevoz tereta pod nazivom "Florida poli max traffic". Rec je o visenamenskom vozilu, koje ima tovarni prostor zapremine 4,5 kubika, sto je za kubik, vise od standardnog tipa "floride poli". Vozilo kosta 567.000 dinara i moze da se kupi i na lizing, sa rokom otplate od pet godina, ili na kredit, bez ucesca i otplatom od dve godine.

       Na seminaru o bolesti ludih krava (BSE), u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.sr.gov.yu), u Beogradu, predavanje o tome održao je dr Dagmar Heim, nacionalni koordinator za BSE u Svajcarskoj, pri Federalnoj veterinarskoj sluzbi.
       Vlada Svajcarske (www.admin.ch) odobrila je finansiranje projekta izgradnje kapaciteta za nadzor i prevenciju BSE i drugih zoonoza, u Srbiji i za te svrhe izdvojila 4,1 miliona CHF. Projekat obuhvata obuku kadrova (trening trenera) i izgradnju kapaciteta u Srbiji, za analizu i upravljanje rizikom, sistematsku kontrolu i prevenciju BSE, u skladu sa odredbama Sporazuma o sanitarnim i fitosanitarnim merama Svetske trgovinske organizacije (www.wto.org) i legislativom Evropske unije (www. europa.eu.int).

Grupa za zastitu od prevara na Internetu objavila je pravila za zastitu i preporucila kucnim korisnicima Interneta, ali i zaposlenima u kompanijama, da ih se pridrzavaju ako zele da izbegnu neprijatnosti. Opsta preporuka korisnicima je da treba biti izuzetno oprezan prilikom objavljivanja licnih ili finansijskih informacija na Internetu, a 10 saveta za zastitu su:        Sumnjajte u svaku poruku elektronske poste u kojoj se hitno zahteva pruzanje licnih ili finansijskih informacija.        Ne dozvolite da Vas zavaraju senzacionalne ili uzbudljive (obicno su lazne) poruke e-poste koje pokusavaju da izmame vas trenutan odgovor.        Ako sumnjate u verodostojnost poruke, nemojte koristiti hiperveze koje se nalaze u telu poruke.        Ne popunjavajte obrasce u kojima se od Vas traze licne i finansijske informacije.        Poverljive informacije, kao sto je npr. broj kreditne kartice, prenosite samo preko bezbedne veb lokacije ili telefonskim putem.        Da biste bili sigurni da ste povezani sa bezbednim veb serverom, proverite URL adresu. Na njenom pocetku trebalo bi da stoji "https", umesto "http" (s - secure, bezbedan).        Razmislite o instaliranju nekog programa za blokiranje pristupa prevarantskim veb lokacijama ("ScamBlocker" ili neki drugi). Program ce vas na vreme upozoriti, pre nego sto posetite neku od poznatijih prevarantskih veb lokacija.        Ako poruka e-poste ne sadrzi ime posiljaoca, smatrajte je nevazecom.        Ako koristite bankovni racun elektronskim putem, prijavite se na uobicajen nacin i proverite sve informacije o najnovijim transakcijama da bi se uverili da li su Vam poznate i vazece.        Obezbedite da Vas citac veba bude uvek azuran i s instaliranim najnovijim bezbednosnim zakrpama.

Gradonačelnik Kragujevca domaćin prestolonasledniku Aleksandru II i princezi Katarini Karađorđević
VELIKI KORAK U SVET

       Prestalonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina Karađorđević, sa Robertom Dejvisom, predstavnikom ''Medunarodnog biznis foruma Nj.V. Princa od Velsa'' i Stivenom O Brajanom, predsedavajucim ''London frst'' banke, u sredu su, sa gradonačelnikom Kragujevca dr Vlatkom Rajkovićem, kao domaćinom, u Skupštini grada, »Zastavi« i Kliničko-bolničkom centru, razgovarali o društveno-ekonomskom razvoju.
              U ime Skupštine grada, Rajković je izrazio veliko zadvoljstvo i čast, na prijemu, uz učešće ostalih predstavnika lokalne samouprave. Na prijemu u Skupštini grada, Rajković je izneo da g. Dejvis i O Brajan žele da pomognu Srbiji i srpskoj ekonomiji, kao i da će da upoznaju privredu Kragujevca, kako bi sagledali njene mogućnosti i šanse.
       - Želim da se zahvalim Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Aleksandru, koji je evo i ovaj put učinio jedan veliki korak za Kragujevac, u svojoj želji da pomogne nama, ovde u Srbiji. Da nas, pre svega, spoji sa svetom, dovede ozbiljne i vredne ljude, koji imaju ideju kako i šta se sve ovde može dobro uraditi. Na nama je da ovde, u Kragujevcu, a naravno i u Srbiji, iskoristimo sve te mogućnosti – obratio se gradonačelnik Kragujevca učesnicima prijema, uz izraze zahvalnosti Princu Aleksandru, Princezi Katarini i Kraljevskoj kući.
       - Radujem se što smo danas ovde – uzvratio je Prestalonaslednik Aleksandar, uz zahvalnost na toploj dobrodošlici. - Kao što znate, veoma smo zainteresovani za Kragujevac, sa kojim smo povezani i prijateljstvom sa vašim gradonačelnikom. Važno je da se naši gosti iz Londona, koji imaju veliko iskustvo, upoznaju sa vašom situacijom, problemima i željama. Imamo priliku da tražimo rešenje.
       - Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas sa vama ovde. Posebno bih istakao da smo danas prvi put posetili jedan grad, van Beograda. To je jedini i pravi način da se upoznamo sa duhom, koji vlada u vašoj zemlji – rekao je Dejvis. – Obzirom da je vaša zemlja jedan od širih regiona u Evropi, veoma je važno da se upoznamo sa svim njenim socijalnim i ekonomskim prilikama, kako bi smo mogli da nađemo načine da se ta situacija poboljša.
       Generalni direktor Međunarodnog biznis foruma princa od Velsa je potsetio, da ekonomske rehabilitacije, šitrom sveta – kako se uzrazio - ne padaju s neba, već su izraz širih, većih i dubljih napora i saradnje lokalne zajednice i ljudi u zemlji, u svim sektorima.

         - Jedini i pravi način za opšti razvoj su impulsi iz srca i duše naroda. Verujemo da će takav podsticaj postojati ovde, uvek – zaključio je Dejvis, uz zahvalnost prinčevskom paru na poseti Kragujevcu, sa uverenjem da će naredni meseci i godine uroditi još širim i dubljim prijateljstvom.
         - Iznenađen sam i oduševljen, što u Kragujevcu postoji velika odlučnost, za rešavanje brojnih problema, pre svega u ekonomiji – izjavio je O Brajan, u »Zastava-automobilima«. – Biće potrebni veći napori, i gradonačelnika i uprave »Zastave«, da se povećaju kapaciteti, sposobnosti i veštine zaposlenih, u fabrici i u Gradskoh upravi, radi veće konkurentnosti, na tržištu. Transformacija i tranzicija se odvija širom Evrope. Moramo da naučimo - kako da podelimo iskustva, da razvijemo partnerstvo i rešavamo probleme, tih procesa.
        Savetnik generalnog direktora za restrukturiranje Milosav Đordevic i i komercijalni direktor Vladeta Kostic upoznali su Prestolonaslednika i Princezu, Roberta Dejvisa i Srefana O'Brajana sa trenutnom situacijom u našoj jedinoj fabrici automobila.
        Usledila je poseta fabrici ''Zastava-oružje',' gde je Saša Miloševic, direktor Direkcije proizvodnje, predstavio proizvodni program i planove razvoja.

EKONOMIJA

        U kragujevackoj "Zastava-Kovacnici" (www.zastava-kovacnica.co.yu) boravio je menadzer kanadske kompanije "Prestige and tax" Robert Macintosh, koji je sa rukovodstvom te fabrike razgovarao o prosirivanju poslovne saradnje.
        "Zastava-Kovacnica" je u proteklih 12 meseci kanadskoj kompaniji isporucila otkivaka u vrednosti od 600.000 CAN $. Kanadska kompanija te otkivke obradjuje i isporucuje proizvodjacima automobila "General motors" (www.gm.com) i "Chrysler" (www.chrysler.com) za ugradnju u vozila.
        S obzirom da je partner iz Kanade zainteresovan za kupovinu i drugih proizvoda "Zastava-Kovacnice", ocekuje se ugovaranje novih poslova koji bi trebalo da donesu znatno vecu dobit od one koja je ostvarena u proteklih 12 meseci.

        Predsednik Saveta stranih investitora Kristof Grojsing rekao je da ce najavljene izmene Zakona o radu imati znacajnu ulogu u opredeljenju investitora i upozorio da ce predlozene izmene biti gotovo siguran znak ulagacima da odluce da ne investiraju na srpsko trziste.
        - Predvidjene promene ne samo da povecavaju troskove poslovanja u Srbiji, vec stavljaju mnoga ogranicenja kompanijama - kazao je Grojsing i dodao da se znatno uskracuju prava poslodavaca. On je ocenio da odredba da radnici odlucuju o koriscenju profita predstavlja jasan korak unazad.
        - Usvajanje prethodnog zakona bilo je oznaceno kao krupan korak napred, jer se priblizio modernom zakonu o radu, stiteci prava radnika, ali istovremeno i poslodavaca - kaze Grojsing.
        Prema oceni Svetske banke, postojeci Zakon o radu je, sa stanovista podsticanja biznisa i otvaranja novih preduzeca, pokazao napretke sto je vazno za celokupan privredni rast.
        Savetnik za strana ulaganja Milan Kovacevic podsetio je da je postojeci Zakon o radu oznacio liberalizaciju trzista rada u Srbiji i da su ga pozitivno ocenili ekonomski strucnjaci i istakao da bi zato trebalo voditi racuna da li ga ima smisla menjati.

Predstavnici škola češke Južnomoravske regije u Skupštini Kragujevca
PRODUBLJENO PRIJATELJSTVO

         Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada i Predrag Cvetković, zadužen za prosvetu u Gradskoj vladi, u utorak su primili predstavnike srednjih škola češke Južnomoravske regije.
         Uz učešće drugih predstavnika školstva u Kragujevcu - među kojima je bila i Zagorka Simić, načelnik Školske uprave za Šumadiju i Pomoravlje, Ministarstva prosvete Srbije - posle prijema, nastavljeni su razgovori o saradnji sa članovima delegacije iz Češke.
         Gradonačelnik Rajković je izrazio dobrodošlicu gostima iz Južnomoravske regije, sa kojom su uspostavljeni prijateljski odnosi Kragujevca, tokom saradnje, duže od dve godine.
         - Sazreli su uslovi da omasovimo i proširimo saradnju – izneo je Rajković, kao i da će u toku dana biti potpisan važan ugovor, o saradnji škola u Šumadiji i Južnomoravskoj regiji. – Siguran sam da je prosveta pravi način za proširivanje i omasovljavanje saradnje, što će škole uspešno ostvariti, u nastavku dugoročnih, prijateljskih odnosa.
         Cvetković je potsetio na prosvetnu saradnju Kragujevca, sa mnogim školama u Evropskoj uniji, kao u Italiji, Sloveniji, Francuskoj i Nemačkoj.
         - Saradnja se pokazala veoma plodnom, protekle četiri godine, pre svega u razmeni iskustava u obrazovanju i upoznavanju učenika, koji kasnije treba da nastave takve odnose i u kulturi, privredi i drugim oblastima – rekao je Cvetković i upoznao članove delegacije iz Češke sa osnovama sistema obrazovanja i njegovog finansiranja, u Srbiji.
         - Kragujevac je imao izuzetno dobar odnos prema obrazovanju, protekle četiri godine. Više od 10 procenata budžeta grada namenjeno je obrazovanju. U ovom periodu uspeli smo da revitalizujemo i obnovimo objekte i ambijent najvećeg broja škola. To treba da se nastavi, još oko tri godine, a zatim da se finansiranje usmeri na opremanje savremenim nastavnim sredstvima i učilima – rekao je Cvetković.
         Gradski ministar za obrazovanje je naglasio - da je dosta postignuto zahvaljujući pomoći zemalja Evropske unije, računajući i Češku, na čemu je zahvalio članovima delegacije Južnomoravske regije u toj zemlji.
         - Kragujevac je poznat kao grad koji insistira na prijateljskim odnosima, koje neguje sa mnogim gradovima u Evropi – rekao je Milovanović, pridružujući se pozdravima i izrazima zahvalnosti članovima delegacije iz Češke. – Bili smo veoma angažovani na razvoju što boljih osnosa, svih institucija, radi opšteg razvoja našeg grada.

Donacije češke Južnomoravske regije u šumadijske opštine
ČETIRI PROJEKTA 174.838 EVRA

         Donacijama češke Južnomoravske regije obezbeđeno je 46.934 evra za Informacioni centar Studentskog kulturnog centra, kao i 15.000 evra za povezivanje komunikacione mreže Druge kragujevačke gimnazije, sa Akedemskom mrežom, Univerziteta u Kragujevcu.
         Informacioni centar kragujevačkog SKC omogućiće mladim ljudima pristup svim vrstama informacija, stranoj literaturi, kao i kontakt sa partnerskim institucijama, istog tipa. U Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, posredstvom unutrašnje mreže, na ovaj nači, Internet će, besplatno, biti dostupan, 24 sata dnevno.
         Ugovore o tome, kao i donacijama od još 50.000 evra, za rekonstrukciju grejanja Doma kulture i Omladinskog centra u Aranđelovcu, 28.152 evra, za podršku obuke poljoprivrednika na području Topole, kao i 34.752 evra, za Regulacioni plan Slobodne zone Lapovo, u utorak su, u Šumadijskom okrugu, potpisali predstavnici opština-korisnika i donatora.
       Načelnik Šumadijskog okruga, mr Miroslav Marinković, izrazio je zadovoljstvo, ovakvim plodovima saradnje, duže od dve godine. Potvrđena je orijentacija ka Evropi regija, od pomoći u demokratskim promenama i donacija, do projekta auto-puta Kragujevac – Batočina, uz pomoć Vlade Češke, potsetio je načelnik Šumadijskog okruga.
         Šef delegacije iz Češke, i član Vlade Južnomoravskog regiona, Igor Polednak, zahvalio je na dobrodošlici, uz uverenje da će se nastaviti ovakva saradnja i korišćenje fondova Evropske unije.
         - Veliko mi je zadovoljstvo da naše stare prijatelje, iz južnomoravske regije, pozdravim, ovde u Kragujevcu. Brojne su mogućnosti i oblasti u kojima moramo i možemo razvijati našu saradnju - rekao je, uz ostalo, dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca, kao i da će iskustvo iz Češke olakšati teškoće tranzicije u Srbiji.

Prezentirani rezultati programa razvoja sporta u Kragujevcu
HALA ZA NAJSPORTSKIJI GRAD

         Predstavnici Sekretarijata za sport, na čelu sa Milošem Srejovićem, članom Gradske vlade za tu oblast, u Skupštini grada, u utorak su prezentirali izveštaj o realizaciji programa razvoja sporta u Kragujevcu, protekle četiri godine.
         Izneto je da je izgrađen Dom atletike, na gradskom stadionu. Izgrađeno je i opremljeno i 20 igrališta, za male sportove, završena je prva faza rekonstrukcije Gradskih bazena, uređena plaža na jezeru u Šumaricama, adaptirana Sportska dvorana »Jezero«, zamenjeni su parket i stolice, uređena loža i postavljen novi semafor.
         Izneto je i da Skupština grada izdvojila značajna sredstva za finansiranje najkvalitetnijih klubova, kao i za pomoć brojnim klubovima, nižeg ranga.
         U istom periodu, Košarkaški klub »Zastava«, Rvački, Odbojkaški i Šah klub »Radnički« izborili su plasman u prvu ligu, što je ocenjeno kao izvanredan rezultat. Uspostavljen je i sistem redovnih školskih sportskih takmičenja.
         Kragujevac je proglašen najsportskijim gradom, u prošloj godini, na konkursu resornog Ministatva i Uprave za sport Srbije. Za nagradu, Kragujevac će dobiti sportsku halu, čija se izgradnja priprema, prenosi TV In.

Promena na celu »Zastava-oružja«
GLIŠIC V.D. DIREKTORA

         Upravni odbor »Zastava oružja« odlucio je da ne produži mandat dosadašnjem vršiocu dužnosti direktora fabrike, puk. dr Marinku Petrovicu, koji je po zakonu ogranicen dva puta na na po šest meseci.
         UO je imenovao dosadašnjeg izvršnog direktora ppuk Đorda Glišica za novog v.d. direktora fabrike, saopšteno je, iz »Zastava-oružja«, za »Glas Kragujevca«, uz objašnjenje - da su Petrovicu istekla oba zakonska mandata v.d. direktora. Konkurs za izbor generalnog direktora »Zastava-oružja« je u toku, od petka.
         Saopšteno je i da je na 37. Medunarodnom sajmu lova, ribolova, sporta i lovnog turizma »Lorist«, od 28. septembra, u Novom Sadu, ova fabrika izložila svoj kompletan program lovackog i sportskog oružja: revolver kal. 38 specijal, lovacku pušku kal 12/76 Mag, malokalibarsku pušku kal 17 HMR, pištolj Top 20 kal. 9mm/.40S&W, poluautomatski karabin munja kal.30-06/.308Win.

Ugradnja vodomera u kragujevackim domacinstvima
RACIONALNIJA POTROŠNJA

         U kragujevackim domacinstvima JKP »Vodovod i kanalizacija« počelo je ugradnju vodomera, kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj.
         Od marta ove godine ugrađeno je oko 4.800 ovih mernih aparata. Do juna 2005. godine, kada pocinje 10-godišnji period otplate kredita, trebalo bi da bude završena ugradnja 21.700 vodomera. Kredit od pet miliona evra bice potrošen i za rekonstrukciju, proširenje i izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže.
         Ugradnja vodomera je obaveza koja mora da ispuni, kako bi se smanjila nenamenska potrošnja vode i gubici u mreži, kao i da »Vodovod i kanalizacija« uskladi poslovanje sa medjunarodnim standardima. Iz tog JKP predložu da gradjani ugradnju vodomera placaju narednih pet godina, kroz cenu kubika vode, povecanu za 0,66 dinara, navodi RTK.

EKONOMIJA

         Privreda Srbije ostvarila je za sedam meseci ove godine ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 7.605,2 miliona dolara, pri cemu je izvoz iznosio 1.831 milion a uvoz 5.774,2 miliona dolara.
         U odnosu na isti period prosle godine ukupna robna razmena bila je veca za 33,8 odsto, pri cemu je izvoz bio veci za 17,8 a uvoz za 39,9 procenata. Tako je doslo do robnog deficita u razmeni u iznosu od 3.943,2 miliona dolara, sto je povecanje od 53,4 odsto. Deficit je bio veci od ukupnog domaceg izvoza za citavih 115,4 odsto. Pri tome, stopa pokrivenosti uvoza izvozom ostala je na veoma niskom nivou i cak pokazuje tendenciju daljeg opadanja, jer je u odnosu na isti period lane smanjena sa 37,7 na 3l,7 odsto. Izvoz opreme iz Srbije u industrijske zemlje bio je skoro udvostrucen, ali je i dalje na veoma niskom nivou, odnosno 16 puta je manji od istovremenog uvoza opreme iz tih zemalja, izneto je, uz ostalo, na Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije (PKS).
         Srbija bi do kraja godine mogla ostvariti rekordan spoljnotrgovinski deficit od oko 7,2 milijarde dolara, ocenio je savetnik PKS Mladen Obradovic. On je na sednici Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS rekao da ce uvoz premasiti rekordnih 10 milijardi dolara, dok ce izvoz biti oko tri milijarde dolara, ukoliko se nastavi trend iz prvog polugođa. Deficit je mogao biti i veci ali ce biti umanjen zahvaljujuci ponovnoj dozvoli Evropske unije da izvozimo secer na njeno trziste, sigurnim viskovima kukuruza i psenice kao i izvozu malina, kazao je Obradovic.

         Poceo je da radi Info-centar Poreske uprave Srbije preko kojeg ce gradjani moci da dobiju obavestenja o porezu na dodatu vrednost (PDV). U saopstenju se navodi da je cilj Info-centra da sve informacije o PDV i njegovoj primeni budu uvek dostupne, efikasne i korisne gradjanima i poreskim obveznicima. Broj telefona Info-centra je 011/39 50 556 i 39 50 538, a radno vreme je svakog radnog dana od 9.00 do 15.00 casova, prenosi Vibilia.

Počela izgradnja kragujevačkog auto-puta do Batočine i Evro-koridora
GRAD INVESTIRA SA REPUBLIKOM

        Izgradnja auto-puta Kragujevac – Batočina, veza sa Evropskim koridorom 10, počela je u ponedeljak. Auto-put je najznačajniji objekat za Kragujevac, poslednjih 30 godina, izjavio je, prilikom početka izgradnje, Dragutin Radosavljević, direktor gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
        Izgradnja prvih tri i po do četiri kilometra auto puta se očekuje do kraja godine. Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve Srbije, dodaje - da iduće godine treba da se izgradi čitava saobraćajnica, vredna tridesetak miliona evra.
        - To je naš put u Evropu. Kragujevac mora da ide ovom trasom. To mora da bude bezbedna i brza saobraćajnica. Grad je obezbedio projektnu dokumentaciju, građevinsku dozvolu i učestvuje sa 30 odsto investicije, a 70 procenata je obezbedila Republika – izneo je Radosavljević.
        Ujedno je ukazao da je neophodna takva dalja saradnja grada i Republike, kao i sa poslanicima u Skupštini Srbije, u ovom slučaju posebno sa dr Vladanom Vučićevićem.
        - Izuzetno mi je zadovoljstvo što danas prisustvujemo početku radova na jednoj od najvećih investicija, proteklih decenija, od izuzetnog značaja za Kragujevac - izjavio je Vučićević i naglasio veliki doprinos ministra Velimira Ilića.
        Vučićević komentariše da Kragujevac, na ovaj način, obezbeđuje neophodne preduslove i infratsrukturu za dalji razvoj, sa Industrijskom i mogućom bescarinskom zonom.
        - Na izgradnji auto-puta radiće naši mnogi sugrađani. Radovi su ugovoreni sa kragujevačkim Preduzećem za puteve. Kragujevac će dobiti brzu vezu sa auto-putem, kao otvoren grad, privrednici će lakše stizati – kazao je Vučićević, najavljujući i nastavak izgradnje Južne obilaznice.

Kandidati za gradonačelnika Kragujevca o svojim prednostima i troškovima
MLADOST I ISKUSTVO

        Dragutin Radosavljević, kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Kragujevca:
        - Osim što sam mlađi, punih 20 godina, građani su mi odavali priznanje na upornosti, ličnoj iskrenosti da naš grad zaista izgleda urbaniji i privlačniji za brojne strane investitore koji su došli u Kragujevac, kao i na snazi autoriteta. To su samo neke prednosti koje su građani istakli, a ne ja.
        - O porazu nikad ne razmišljam, ali ako se naši sugrađani opredele za mog protivkandidata sasvim je sigurno da ću mu čestitati.
        - Demokratska stranka je velika politička organizacija, postoji već punih petnaest godina i svaku kampanju spremno dočekuje. Kampanja je pripremana par meseci i nije bila raskošna. Bilbordi, radio i TV reklame, plakati.., kad se sve sabere, ukupni troškovi neće preći 7.000 evra.
         Veroljub Stevanović, kandidat Koalicije "Zajedno za Kragujevac":
        - Moja prednost su iskustvo i energija, koju imam, pa i znanje, stečeno na najodgovornijim mestima koje sam do sada obavljao, odnosno kao gradonačelnik Kragujevca, direktor fabrike i narodni poslanik.
       - Naravno da ću čestitati svom rivalu, ako izgubim.
        - Mnogo vremena i energije, potrošio sam i ja i članovi stranke, posebno mladi ljudi, koji su sa mnogo entuzijazma učestvovali u kampanji. Kampanja je koštala oko 600.000 dinara, ali su sve troškove sem onih za benzin, uglavnom finansirali brojni sponzori koji su podržali moju kandidaturu, prenosi Glas javnosti.

Dogovor DS i DSS
PRINCIPI ZA LOKALNU VLAST

        DS i DSS su na "nivou predsednika stranaka" postigle dogovor o principima za formiranje većine u opštinskim i gradskim skupštinama.
        "DSS i DS će u drugom krugu izbora za gradonačelnike i predsednike opština podržati isključivo demokratske kandidate. Funkcije u lokalnoj samoupravi biće raspoređene srazmerno snazi odborničkih grupa", piše u istovetnim saopštenjima DS-a i DSS-a u subotu. Dodaje se da će "konkretni pregovori u cilju realizacije tih principa biti vođeni na nivou potpredsednika stranaka ili ovlašćenih pregovarača
        "DSS i DS će pristupiti pregovorima u cilju konstituisanja organa lokalnih samouprava. Stabilna većina nephodna za konstituisanje organa lokalne samouprave biće obezbeđena učešćem stranaka demokratskog bloka", piše u saopštenju, prenose Novosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić na konvenciji u Novom Sadu
NEOPHODAN DOGOVOR

         Ovo nije vreme za vladare i one koji iznad svega žele vlast. Nema vladanja. Ima upravljanja sistemima. Tom porukom - pod sloganom “Samo napred” - u nedelju se okupljenima u zgradi SPC “Vojvodina”, u Novom Sadu, obratio predsednik Srbije Boris Tadić.
         On je na zajedničkoj konvenciji Demokratske stranke četiri grada: Novog Sada, Kragujevca, Niša i Beograda, u prisustvu brojnih članova DS, među kojima su bili Ružica Đinđić i Dragoljub Mićunović, ukazao na značaj izbora za gradonačelnike i predsednika opština:
         - Danas su nam potrebne pobede, koje vode ka evropskoj orijentaciji Srbije. Zato je veoma važno da na predstojećim lokalnim izborima, 3. oktobra, izaberemo gradonačelnike i predsednike opština koji idu ka Evropi.
         Tadić je rekao da ća podržati takve ciljeve i od kandidata drugih stranaka, ali da neće podržati lopove i one koji Srbiju, umesto napred, vuku, nazad.
         - Srbija mora da se dogovori - naglasio je Tadić, pomenuvši da u prošlosti upravo u tome nismo uspeli. - Sada nastojimo da se politički dogovorimo. Ja ću - da bi to postigli - uneti svu svoju političku energiju. Ali, neću dogovore sa onima koji se vraćaju nazad, u 20. ili 19. vek. Dogovoriću se sa svima, koji hrle ka Evropi. Ka budućnosti.
         Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke istakao je da od buduće lokalne vlasti očekuje da ne podlegne korupciji, podmitljivosti i neprincipijelnosti, poručivši da će - ako se neko iz redova ove partije takvim pokaže - lično tražiti da ga Demokratska stranka smeni.
         - Lični interesi ne mogu biti iznad opštih - istakao je Tadić, založivši se da svi ljudi na vlasti, počevši od njega, predsednika vlade Srbije, pa dalje preko gradonačelnika i predsednika opština, moraju da stanu ispred opštih interesa.
         - I niko nikada ne može da ugrožava Srbiju. Posebno ne zato što se neko drugačije zove, druge je vere ili boje očiju. Takav čovek ne ugrožava samo tog drugog čoveka, već suštinski šteti Srbiji. Ugrožavajući njene interese protiv je života.
         - Zato su nam potrebne pobede u običnom životu. Nema nikog boljeg od nas. Samo snažno, napred - poručio je Tadić, prenose Novosti.

EKONOMIJA

         Izgradnja auto-puta prema Batocini pocinje u ponedeljak, 27. septembra. Postojeca deonica bice kompletno rekonstruisana i proširena za dve nove saobracajne trake. Prva faza izgradnje ove najvažnije saobracajnice za grad Kragujevac, ali i citavu centralnu Srbiju, u dužini od 3,5 kilometra, bice završena do kraja gradjevinske sezone.
         Projektna dokumentacija je završena, rešeni su imovinski problemi i obezbedjeno je 120 miliona dinara za izgradnju prve deonice puta. Citav projekat izgradnje auto-puta, kojim ce Kragujevac biti povezan sa koridorom 10, u dužini od 24 kilometra, vredan je oko tri miliona evra. Izgradnja auto-puta ce omoguciti brže i kvalitetnije odvijanje saobracaja u ovom delu Srbije i od neprocenjivog je znacaja za razvoj Kragujevca, navodi RTK.

         Pregovori između poslovno-sindikalne delegacije "Zastave" sa nadležnima u Vladi Srbije trebalo bi da se održe sutra. U tim razgovorima, prema informaciji iz "Zastave", učestvovaće predsednik Vlade Vojislav Koštunica i republički ministri Mlađan Dinkić, Predrag Bubalo i Slobodan Lalović.
         Na predstojećem sastanku, predstavnici "Zastave" tražiće od Vlade Srbije nastavak subvencionisanja proizvodnje automobila u toj fabrici, regulisanje "Zastavinih" dugova prema domaćim bankama u stečaju i poveriocima Londonskog i Pariskog kluba, na način na koji je rešen dug italijanskom FIAT-u, zatim pojašnjenje najave o legalizaciji uvoza polovnih vozila starijih od šest godina, kao i informaciju, dokle se stiglo u pregovorima sa američkim biznismenom Brankom Tupanjcem, koji je najavio ulaganje od 500 miliona evra, u ovdašnju Fabriku automobila, navodi Danas.

         »Zastava-kovacnica« planira da poveca izvoz na severnoamericko tržište, receno je u razgovoru sa generalnim direktorom Kanadske firme ''Precision tech limited” Robertom Mekintošom, koji je sa saradnicima posetio ovo preduzece.
         Zadovoljan dosadašnjom poslovnom saradnjom sa ''Zastava kovacnicom'', Mekintoš je rekao da je kvalitet proizvoda presudan za izvoz. Poslovni partneri iz Kanade obišli su proizvodne pogone i upoznali se sa proizvodnjom otkovaka, koje kupuju od Kovacnice i godinu dana plasiraju na Kanadsko tržište, za potrebe automobilske industrije »General motors« i »Crysler«, navodi RTK.