Kragujevčanin Milivoje Obrenović majstor trodimenzionalnih karikatura
FIGURINE PO LIKU POZNATIH

      Kragujevčanin Milivoje Obrenović Lija, zaposlen u Informativnom centru "Zastava-vozila", pročuo se kao majstor trodimenzionalnih karikatura. Figurine izrađuje od "ekološkog" materijala, koji se kuva i boji, ne isparava i ne šteti zdravlju. U Evropi je jedini koji se bavi ovom vrstom karikature, a pretpostavlja da nešto slično ni u svetu niko ne radi.
      Počeo je pre sedam godina. Najpre je oblikovao karikature bliskih prijatelja, a onda se "otisnuo u svet". Već duže se inspiriše likovima viđenijih ličnosti - pevača, sportista, političara, glumaca, Banderasa, Koštunice, Đinđića, Prislija, Anana, Putina, Buša, ali i kompletnog sastava "Stonsa"...
      Među poznatim ličnostima, u Obrenovićevoj galeriji, za sada su samo dve figurine žena - gradske ministarke za kulturu Slavice Trifunović i pevačice svetskog glasa Tine Tarner. Premijer Koštunica može da se pohvali da mu je Lija "uhvatio" lik. On svoju figurinu drži u privatnoj kolekciji. Đinđićeva je u kragujevačkom odboru DS-a, navodi Glas javnosti.

Jubilej FK Sloga iz Lužnica
OSAM DECENIJA IGRE

     Ljubitelji fudbala u Lužnicama slave 80 godina tog sporta u ovom kragujevačkom selu, čiji Klub Sloga raspolaže bogatom dokumentacijom.
     Luzničani su, u početku, igrali fudbal obično prilikom vasara, sa ekipama susednih sela Čumića, Cerovca, Pajazitova, Grbica... Nije bilo lako okupiti ekipu, a jos teže da redovno trenira. Vremešni ljudi svedoče - da je fudbal u selu nekada smatran "djavoljom igrom" i da su fudbalere stariji čak jurili, iz crkvene porte. Prilike su se izmenile, pa u Lužnicama, pored seniorske i kadetske, danas poostoji i ekipa žena-fudbalerki.

Ljuljaci
SAHRANJEN OTAC TOMA

      Otac Toma Marković (1940-2004), protojerej stavrofor, predstavnik Dijaspore, pokretač i učesnik u brojnim humanitarnim akcijama i kritor u zavičaju, sahranjen je u ponedljak, u kripti nove crkve, Svetog Jovana Krstitelja i Preteče, u knićanskom selu Ljuljacima, pod Rudnikom, između Kragujevca, Topole i Gornjeg Milanovca, nadomak manastira Vraćevšnica, pred brojnim poštovaocima.
      Crkvu, sa nedovršenim Konakom, od 2.500 kvadrata, sa suprugom, popadijom Milicom, namenio je za manastirski metoh, svetovni centar i duhovno središte Srba, iz celog sveta, posebno raseljenih, bez krova u zavičaju. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je, po opelu, ukazao da je Otac Toma delio tragiku sudbine svog naroda, koju je nastojao da ublaži. Redovno je učestvovao i na memorijalnim skupovima i gradskim svečanostima u Kragujevcu, kao u verskoj službi za Đurđevdan, dan grada.

Mlada umetnica na harfi u Skupštini grada Kragujevca
ŽELJKA NAJBOLJA U PARIZU

     U Skupštini grada Kragujevca, mladu umetnicu na harfi Željku Milošević u sredu su primili Predrag Cvetković, zadužen za obrazovanje u Gradskoj vladi i Branko Jovanović, sekretar Sekretarijata za komunikacije, u ime gradonačelnika dr Vlatka Rajkovića, koji je bio službeno otsutan.
    Na Međunarodnom takmičenju Udruženja žena-umetnika muzike, u Parizu, Željka je, u januaru, na svom instrumentu, zaslužila najbolje ocene žirija, u Konzervatorijumu iz Šavila.
    - Bilo je prelepo. U Parizu smo bile sedam dana. Konkurencija je bila izuzetno jaka. Ostale učesnice na takmičenju sviraju harfu sedam do 10 godina, a ja - tek tri - kaže Željka, učenica četvrte godine Srenje muzičke škole u Kragujevcu i niže, za harfu.
    Željka muzicira na tzv. maloj, keltskoj harfi, koja je i jedina u Kragujevcu, dok je za nastavak školovanja i usavršavanja neophodan veći i skuplji instrument, sa pedalama.
    - Priznanje je od izuzetnog značaja za Željku, kao i za njenu školu i naš grad. Kragujevačka Muzička škola, kao i druge srednje škole su među vodećima u Srbiji. Posebno se ističe Muzička škola, čiji su učenici i profesori stekli brojna priznanja - širom sveta - naglasio je Cvetković.
    Jovanović je preneo lična čestitanja predsednika Skupštine grada, kao i Gradske vlade i njenih članova i potsetiom - da je Željkinom uspehu mnogo doprinela i Snežana Jevtović, njena profesorka.
    - Najteža je bila konkurencija. Nisam očekivala ovoliki uspeh i da će biti i učesnika, koji sviraju toliko dugo. Svirali smo na instrumentima poznatih proizvođača. Do Konzervatorijama je bio salon, sa prelepim harfama - "kamak" i "salvi" - kao u Raju - seća se Željka.
    U znak priznanja, predstavnici Skupštine grada darivali su Željku satom i buketom cveća.

Milan Marinković Jeja, test vozač, kretor novog trenažera i vešanja
OVEKOVEČENO ZNANJE

     Kragujevčanin Milan Marković Jeja - knjigom "Profesija test vozač", trenažerom "Oktopus", za simuliranje klizavog kolovoza i kao koautor novog sistema vešanja točkova - ovekovečio je vrhunska praktična znanja i 30-godišnje iskustvo iz Instituta za automobile "Zastava".
     To su, u recenziji knjige, konstatovali i proslavljeni automobilski as Jovica Paliković, 16-struki šampion eks Jugoslavije i relija Tour D' Europe, 1973. godine, na "zastavi 101", kao i prof. dr Aleksandra Janković, sa katedre za bezbednost saobraćaja, kragujevačkog Mašinskog fakulteta. Dobar Markovićev spoj teorije i prakse potvrdio je, u predgovoru, i mr Zoran Bogdanović, direktor Instituta za automobile.
     - Oktopus je namenjen centrima i školama dobre vožnje, za obuku u sportskoj i atraktivnoj vožnji - kaže Marković. - Novo vešanje omogućava da volan mnogo preciznije i čvršće vodi točkove, da ne "lepršaju", kao list na vetru, već da automobil ide kroz krivine, "kao po šinama".

Kragujevački pčelar inicijator Udruženja za apiterapiju
LEK OD MEDA

     Kragujevčanin Milenko Radosavović je koordinator osnivanja Udruženja pčelara, koji proizvode lekovite preparate, na bazi meda. Radosavović je predstavnik pčelara Srbije u Sofiji, gde već postoji slično, bugarsko udruženje.
     - Ideja je da se okupe proizvodjači sirovina i predajevina, kao propolis kapi, cvetnog praha, pčelinjeg mleča, voska i raznih kombinacija. Na taj način, obezbediće se selekcija i usmeravati pčelari iz Srbije - kaže Radosavović.
     Sa dr Stojmirom Mladenovim iz Sofije Radosavović je objavio knjigu o apiterapiji, promovisanu širom sveta. Knjiga je na Svetskom kongresu pčelara u Ljubljani dobila zlatnu medalju i visoka priznanja intelektualnih programa iz Evrope, Azije, Amerike i Afrike.

Dušan Milikić izumitelj ekološkog auapuha
INOVATOR ZAHVALJUJUĆI TRKAMA

     Kragujevčanin Dušan Milikić, još dok je pre dve i po decenije pobedjivao na automobilskim trkama u Mladenovcu, Valjevu, Boru, Ljubljani i drugim gradovima, počeo je da razmišlja - o prikladnijem auspuhu.
     Kao penzionisani bravar-alatničar nedavno je ostvario svoj izum. Tvrdi da je njegov auspuh jeftiniji, lakši i da omogućava bržu vožnju, uz ekološke prednosti. Kaže da bi najviše voleo da njegov izum prihvati neka domaća firma, iako je radio i u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, dok je u Švedskoj stekao penziju.

Milan Vujičić, šumar iz Kragujevca, hroničar zavičaja i starih ratova
JUNACI IZBEGLI ZABORAV

      "Za spas otadžbine" - drugo je, dopunjeno izdanje osme knjige Milana Vujičića, šumara iz Kragujevca. Na 750 stranica, knjiga sadrži biografije više od 13.000 ratnika iz Šumadije, od kojih je pet hiljada zauvek ostalo na bojištima Prvog svetskog rata.
      Pošto prepešači neko od dvadesetak sela, u kojima kontroliše zabrane, Vujičić prikuplja podatke o starim ratnicima, kao i o rodnom selu Velika Sugubina, na obroncima Bešnjaje.
      - Primetio sam da se o herojima jednog vremena veoma malo zna i otpočeo da pišem, prvo o ratnicima iz mog rodnog sela. Ljudi su to vrlo dobro prihvatili. Mnogi su mi izašli u susret, u istraživanju, jer je zadnji čas da slavnu prošlost otrgnemo od zaborava - priča Vujičić, koristeći svaki slobodan trenutak da nešto zapiše.
      Tako su nastale knjige "Nezaboravne legende", "Velika Sugubina selo Levča i Šumadije", "Junak i stradalnik", "Život na golgoti", "Rodoslovni nezaboravnik Velike Sugubine", dva izdanja "Srpskog porodičnog zadrugarstva". Pripremljeni su i Vujičićevi rukopisi "Venac slave i slobode" i "Ljudi i sudbine".

Kragujevčanin Slobodan Stanojević, novator
I DETEKTOR MEĐU IZUMIMA

     Kragujevčanin Slobodan Stanojević, novator, autor je 22 izuma, među kojima, odnedavno i detektora za metal, za koji kaže da može da dobije široku primenu.
     - Do sada su korišćena dva ovakva uređaja. Jedan je reagovao na gvožđe, drugi na obojene metale: zlato, mesing, aluminijum, bakar… Moj detektor otkriva sve metale, a uz to je mnogo manji, lakši i prikladniji za upotrebu, u industrijske ili vojne svrhe, u domaćinstvima, za otkrivanje vodovodnih, električnih instalacija i slično - tvrdi Stanojević.
     Izučio je zanate energetičara, elektromehaničara, preciznog imehaničara, autoelektričara, krznara, puškara, kujundžije, filigranskog gravera. Preciznost je nasledio od oca Mileta, modelara.

Kragujevčanin trener u Njujorku
LIVAC I SPORTISTA

     Kragujevčanin Miodag Vukomanović trenira fudbalere Obilića, u Njujorku. Osam godina bio je prvak Jugoslavije u trčanju na 1.500 metara i tri puta osvajao bronzana odličja na kupovima Evrope. Oprobao se kao atletski i fudbalski trener i delilac pravde na fudbalskim utakmicama Medjuopštinske lige Kragujevca.
      - Mislim da je, kao i za druge zaslužne sportiste, i za mene trebalo da bude mesta u gradu na Lepenici. Ali, šta je – tu je. Zahvaljujući biznismenu Dusanu Živanoviću, nekadašnjem fudbaleru beogradskog Čukaričkog, nasao sam angažman u Americi - kaže Vukomanović.
      Izučio je Saobraćajno tehničku školu i zanat livca-modelara u Zastavi, ali su ga vrhunski uspesi u atletici odveli u profesionalni sport. Kaže da je tokom rada u brojnim klubovima zapazio da treneri nedovoljno rade na fizičkoj pripremi igrača.Takva iskustva mu dobro dođu sada, prilikom pripremanja fudbalera u Njujorku.

Radoslav Obradovic, kaligraf
BEZ NASLEDNIKA

     Kragujevcanin Radoslav Obradovic, reklamni crtac, kaligraf i slikar-ikonopisac nedavno je zavrdio radni vek.Tokom više od cetiri decenije, naslikao je nebrojeno mnogo reklamnih panoa, transparenata, plakata reklama...
     - Ispisao sam hiljade diploma, zahvalnica, priznanja, ostavio brojne ilustracije, radeci u firmama prikazivaca filmova i Sportskom centru. Žalim sto nemam naslednika u kaligrafskom poslu - kaze Obradovic, kao i da za umetnika ne postoji penzija, pa nastavlja svoj posao. Izlagao je u svim vecim gradovima nekadašnje Jugoslavije, ali i u Pragu, Haskovu, Plovdivu, Veneciji i Varni, gde je osvojio drugu nagradu, na evropskom festivalu crtaca reklama.

Neobične fudbalske sudije u Šumadiji
DEVOJKE DELE PRAVDU

     Ljubitelji fudbala i fudbaleri na utakmicama Prve gradske lige kragujevačkog fudbalskog saveza bili su veoma iznenađeni kada su se u ulozi delioca pravde pojavile pripadnice lepšeg pola. I jednima i drugima trebalo je izvesnovreme dok ih nisu "prihvatili”.
     - Bilo je na početku nerazumevanja. Nisu izostala ni dobacivanja iz gledališta. Srećom, sami fudbaleri su nas, od početka, uvažavali i prihvatali naše odluke, bez pogovora. Onako kako pravim džentlmenima dolikuje, kaze Jelena Janicijevic, koja kao fudbalski sudija vec ima trogodišnje iskustvo.
     Jelenina koleginica Nataša Kricak dodaje kako je njoj kao debitantkinji danas mnogo lakše, pošto je iskusnija pripadnica lepšeg pola probila led i pokazanim poznavanjem fudbalskih propisa primorala igrace i navijace da se povinuju njenim odlukama. Slicna iskustva ima i Nevena Pejović iz šumadijskog trija devojaka fudbalskih sudija.

Milivoje Obrenović Lija, karikaturista iz Kragujevca
POZNATI U TRI DIMENZIJE

     Kragujevački karikaturista Milivoje Obrenović Lija predstavio se, na svojoj trećoj međunarodnoj i petoj samostalnoj izložbi, od 20. maja do 1. juna, u bugarskom gradu Triavni, sa 25 figurina internacionalnih likova, kao Buš, Putin, Bil Gejts, Pol Makartni, Santana, Mik Džeger, kao i 21 portretom viđenijih sugrađana.
     Trodimenzionalne karikature, od plastike, Obrenović je već izlagao, u svom gradu, kao i u Beogradu. Po povratku iz Bugarske, gde od 1. juna očekuje nastavak svoje izložbe i u Gabrovu, domaćinu Međunarodnog salona karikature, obavestio je "Glas Kragujevca" - da su njegove figurine i crteži izazvali veliko interesovanje.
     - Crtam karikature od 1996, kada sam prvi put izlagao u kragujevačkom Malom likovnom salonu. Prodato je svih 75 izloženih karikatura, a prihod je uplaćen Dečjem domu "Mladost", u Kragujevcu. Sledeće godine, jedini u Srbiji, a možda i u Evropi, počeo sam da izrađujem ovakve trodimenzionalne karikature - priča Obrenović.
     Potseća, da je 1980. godine, poznati italijanski karikaturista Giorgio Gabellini, u keramici, izradio likove Kola, Tita, Hičkoka, Pikasa. Obrenovića zaokupljaju aktuelni likovi sportista, političara, muzičara, čije su figurine i u privatnim kolekcijama u SAD, Nemačkoj, Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, kao i na beogradskom - Belom dvoru.
     - Povodom prijema predstavnika Kragujevca, Aleksandru II Karađorđeviću je uručena figurina, kojom sam ga predstavio, u kraljevskom ruhu njegovog dede Petra I - kaže Obrenović. - Princ Aleksandar je zapazio moje prezime, na figurini i prokomentarisao - da on nije iz dinastije Obrenović. Objasnili su mu da to nije ime lika, već potpis autora.
Zvanični sajt Milivoja Obrenovića.

Dragovan Blagojević iz Gornjih Komarica više od pola veka uzgaja cveće za pijacu
NARCISI SA BEŠNJAJE

     Oni koje put "navede" pod vrh planine Bešnjaje zastanu kraj dvorišta Dragovana Blagojevića iz gornjokomaričkog zaseoka Drenak opšinjeni lepotom narcisa, lala, zumbula, karanfila i drugih vrsta cveća i ukrasnog drveća. Pored redovnih poslova u domaćinstvu vredni ratar sa suprugom Dragoslavom svake godine zaseje više od hektara cvećem u ukrasnim šibljem.
     - Počeo sam da uzgajam cveće jer sam voleo da mi dvorište lepo izgleda. Kupovao sam rasad, razmenjivao... Kasnije sam sve više proizvodio za prodaju uvidevši da to ima pdodju, objašnjava Dragovan.
     Vrsnog baštovana možete da vidite na pijaci u Kragujevcu od početka marta do kraja maja. Dok nisu započeli glavni poslovi na imanju. Jer, u poslu mu pomaže supruga, a on je, pre svega, poljoprivrednik. Najveća prepreka, kaže, povećanju proizvodnje su onih dvadesetak kilomatara udaljenosti od grada. Da je bliži varoši, odavno bi zanimljiv hobi pretvorio u osnovno zanimanje. Zato, kada kraj tezge sa prelepim cvećem Kragujevčani vide vremeđnog vlasnika, mnogi od njih ne znaju da je tog jutra "zamraka" krenuo s olanine kako cveće nebi uizgubilo na svežini.

Milija Pavlović iz Velikog Šenja više od pola veka predvodi sve aktivnosti u brdskom selu podno Rudnika
BOGATSTVO "PASIVNOG" SELA

     Sa decom, vodom , šumama i krečom smo najbogatiji u Srbiji. Možda i ,,šire,,, hvali se Milija Pavlovioć,78-godišnji poljopribvrednik iz Velikog Šenja. Meštani dodaju da u ovom, nekada zabačenom, šumadijskom selu u proteklioh više od pola veka ništa nije uradjeno bez Milijinog učešća.
     - U naših 80 kuća ima 70 traktora, po 40 kamiona i mobilnih telefona, učionice su pune djaka... Imamo i više od tridesetoro dece mladje od sedam godina. Ljudi su se ovde, pretežno, opredelili za pečenje kreča kao dodatni prihod u domaćinstvu pošto se od l.000 hektara, na više od 35o nalazi šuma. A i kamena imamo u izobilju, dodaje Milija Pavlović.
     Pavlović je , u više mandata, bivao predsednik Mesne zajednice iodbornik opštinske skupštine u Kragujevcu i neprekidno učestvovao u raznim aktivnostima. Jedan je od najzaslužnijih što je u ovo brdovito i nekada pasivno selo stigao asfalt, medju prvima u Šumadiji. Ali, i kvalitetna struja, voda u svim domaćinstvima i mnogo toga. On je, sredinom prošlog veka, bio inicijator i učesnik gradnje bazena veličine 25 x 12 metara koji je punjen sa jednog od četiri seoska izvora tople vode. I ovih dana, kažu, ponovo predvodi akciju na renoviranju bazena gde će da pomogne i Fond za izgradnju komunalnih objekata na selu iz Kragujevca.

Sledeća strana >>